Recent Updates Toggle Comment Threads | Keyboard Shortcuts

  • 3103sp 21:23 on 22/07/2014 Permalink | Reply  

     
  • Kiklop 20:35 on 22/07/2014 Permalink | Reply
    Tags:   

    Za to vreme u Kini… 

    Za to vreme u Kini Hotel, Hanczou

    Hotel in Hangzhou.

     
  • Kiklop 20:32 on 22/07/2014 Permalink | Reply
    Tags:   

    Bajate vesti (2008) 

    Ser Nils Olav, pukovnik norveške armije, počasni član i maskota garde norveškog kralja.

    Nils Olav the Penguin inspects the Kings Guard of Norway after being bestowed with a knighthood at Edinburgh Zoo

     
  • Kiklop 20:31 on 22/07/2014 Permalink | Reply
    Tags:   

    Predstave o đavolu u verovanjima i folkloru balkanskih Slovena 

    Sažetak

    Pregledom etnografsko-folklorističke i leksičke građe utvrđuje se oko 120 naziva za đavola u narodnoj kulturi balkanskih Slovena i ukazuje na jezičke pozajmice u imenovanju đavola i nazive formirane prema predstavama o njegovom izgledu (rogati, repati, hromi, kopitar i dr). U predstavama o đavolu vidljiva su bar tri sloja: hrišćanski, apokrifno-hrišćanski i narodni. Ðavo se vezuje za htonski i granični prostor, aktivan je noću, u predmetnom svetu izbegava određene biljke, životinje i dr. ili im je sklon. Najopštija funkcija đavola je regulacija socijalnog ponašanja.

    Ključne reči
    folklor balkanskih Slovena; narodna verovanja; demoni; đavo; vrag; šejtan; hrišćanstvo; apokrifi; htonski prostor

    Predstave o davolu u verovanjima i folkloru balkanskih Slovena

    Radenković Ljubinko, Zbornik Matice srpske za slavistiku 1997, br. 53, str. 15-38.

     
  • tezej 13:22 on 22/07/2014 Permalink | Reply  

    A, evo i odgovora… 

    @ Gonzo

    …kako onda nazvati one koji za jednog ubijenog ubiju stotinu…

    To ti ni Vučić ne bi znao odgovoriti.

    herzog96 Objavljeno: 22.07.2014 – 11:51
     
  • tezej 12:37 on 22/07/2014 Permalink | Reply  

    Tzipy Livni i nemušti odgovori Amanpour 

    https://www.youtube.com/watch?v=jnWV3hGHG2U

     
  • tezej 11:36 on 22/07/2014 Permalink | Reply  

    Izraelsko -palestinski rat na društvenim mrežama 

    Mene više interesuje nejasan stav E novina oko ovog sukoba s obzirom da se E novine služe formom novinarstva tzv. gonzo novinarstvo:

    „Mi imamo principe koji su potpuno u neskladu s novinarstvom – pre svega, ne postoji obektivno novinarstvo, ne postoji druga strana, nikakve nas činjenice iz njihovog profašističkog repertoara ne interesuju, ne dopuštamo nikakav govor mržnje sa strane desnice. Jednostavno – desničari, fanatici, razni ludaci – toga nema kod nas. Taj portal je neka vrsta našeg malog ostrva gde se obraćamo nekom normalnom svetu, ljudima kojima je preostalo još malo zdravog razuma

    Zbog toga ih i poštujem jer imaju kristalno jasan stav oko svega , ratova iz devedesetih , Vukovara , genocida u Srebrenici , kukavičkog granatiranja Sarajeva , događaja u Ukrajini , EU integracija , reformi u Srbiji … oko svega imaju jasan stav ali ovo oko Izraela i Palestine ne mogu nikako da shvatim na čijoj su strani.

    A možda i znam s obzirom da su nakon smrti Arijela Šarona u tekstu ga nazvali velikim državnikom , da član redakcije Goran Necin na svom facebook profilu objavljuje odvratne proizraelske bljuvotine a one koji se zgražavaju nad slikama ubijenih beba , izraelaca koji sjede na brdima iznad Gaze i uživaju nazdravljajući , granatiranjem 4 bolnice (Christiane Amanpour je sinoć na CNN-u osramotila tim pitanjem Tzipi Livni) on naziva antisemitima i antijevrejima.

    Ako se složimo da je Hamas teroristička organizacija kako onda nazvati one koji za jednog ubijenog ubiju stotinu , koji granatiraju bolnice (zvuči poznato), koji ubijaju 80% civila …?

    Gonzo Objavljeno: 22.07.2014 – 11:00
    ————–
     
    Ovaj komentar na e-novinama glupson još nije vidio,  jer nije uklonjen.Možda mu mecene još nisu objasnile koji stav  treba da zauzme.Uz opasku da nemaju oko svega jasan i  objektivan stav(Vučić , Subotić, reforme, druga Srbija)
     
  • tezej 09:11 on 22/07/2014 Permalink | Reply  

    Christiane Amanpour šokirala izraelsku ministricu: Zašto bombardujete bolnice u Gazi? 

     

     

     

    Christiane Amanpour šokirala izraelsku ministricu: Zašto bombardujete bolnice u Gazi?

     

    Amanpour je svoj razgovor sa izraelskom ministricom počela vrlo dikretno upitavši je zar nije došlo vrijeme da Izrael prestane sa napadima na Gazu nakon što je tokom samo dvije sedmice napada ubijeno više od 500 Palestinaca, uglavnom civila, žena i djece.

    “Niste samo vi oni koji žele primirje i mi to želimo. Sada pokušavamo da ubijedimo Hamas da je primirje najbolje rješenje”, kratko je kazala ministrica Livni.

    Ipak, Amanpour je podsjetila izraelsku ministricu da je u izraelskim napadima na Gazu ubijeno preko 500 Palestinaca dok je istovremeno ubijeno 20 Izraelaca. Ova poznata novinarka je upitala ministricu Livni otkud tolika neproporcionalnost i kako da se skoro sličan omjer ponavlja u svim dosadašnjim izraelskim napadima na Gazu.

    “Mi pokušavamo da izbjegnemo civile kao metu. Zato Izrael traži od Palestinaca da napuste neka mjesta u Gazi, ali im Hamas naređuje da ostanu. I onda na kraju imamo slike ubijenih civila”, rekla je Livni. 

    Amanpour je nakon toga upitala izraelsku ministricu zašto izraelska vojska bombarduje bolnice u Gazi, odnosno četiri bolnice podsjetivši je da bolnice nisu vojna meta.

    “Ne znam to, to se mora ispitati, nemam odgovor na to. Ispitujemo činjenice o tome”, pomalo zbunjeno je odgovorila izraelska ministrica Livni.

    Već dvije sedmice izraelska vojska izvodi zračne i kopnene napade na Pojas Gaze u kojima je ubijeno preko 500 Palestinaca, a ranjeno njih nekoliko hiljada.

     
    (Anadolija)
     
     
     
  • tezej 09:07 on 22/07/2014 Permalink | Reply  

    Na Sarajevo je prije 21 godinu ispaljeno 3.777 granata 

     

    Na današnji dan, prije tačno 21 godinu, zabilježen je rekord od 3.777 ispaljenih granata na Sarajevo. Tog dana je palo najviše granata u jednom danu tokom opsade koja je trajala 44 mjeseca, od 5. aprila 1992. do 29. februara 1996. godine.

     

    Opsada Sarajeva bila je jedna od najdužih u historiji modernog ratovanja i najduža opsada jednog glavnog grada ikada. Trajala je tri puta duže od opsade Staljingrada, a u prosjeku je na grad ispaljivano 329 projektila dnevno.

    Ukupno je na Sarajevo ispaljeno blizu 50.000 tona artiljerijskih projektila.
    Tokom opsade, koja je trajala četiri godine, u brdima oko Sarajeva bilo je stacionirano 120 minobacača i 250 tenkova JNA, koji su poslije dospjeli u ruke vojske Republike Srpske.

    Cilj im je bio mučenje glađu i demoralizacija stanovništva na najokrutnije načine.

    Tokom opsade u Sarajevu ubijena je 11.541 osoba, među kojima 1.601 dijete. Međunarodni sud za ratne zločine počinjene na području bivše Jugoslavije (MKSJ) osudio je dva srpska zapovjednika zbog opsade: to su Stanislav Galić i Dragomir Milošević.

     
  • tezej 08:57 on 22/07/2014 Permalink | Reply  

    Zbog rušenja aviona pritisci na Srbiju 

     22 juli 2014 Izmijenjeno 07:31 CEST

    SAD i EU će izvršiti pritisak na Srbiju kako bi se priključila sankcijama protiv Rusije, pišu beogradski mediji.

    Beograd, Ukrajina, Avion, SAD, EU, Proruski separatisti

    Obaranje malezijskog aviona na istoku Ukrajine moglo bi dovesti do novog pritiska Washingtona i Brisela da se Beograd priključi sankcijama protiv Rusije, piše beogradska štampa, prenosi Tanjug.

    Blic navodi da je Srbija sve manje u poziciji da balansira i ostane neutralna i da “zaoštravanjem odnosa Washingtona i Brisela prema Moskvi u Vladi Srbije očekuju dodatni pritisak na Beograd da se priključi sankcijama Zapada prema Rusiji”.

    “Iz Nemanjine 11 kažu da se očekuju dodatne ‘sugestije’ zapadnih država da se Srbija, koja želi u Evropsku uniju, poslije nesreće u Donjecku konkretnije odredi prema Rusiji”, prenosi list.

    “Srbija je osudila obaranje aviona i zahtevali smo istragu o nesreći. Zalažemo se za prekid sukoba i dijalog” rekao je šef diplomatije Ivica Dačić za Blic, koji podsjeća na izjavu premijera Aleksandra Vučića tom listu da se nada da Srbija, “ni kriva, ni dužna, neće platiti najveću cenu zbog ovakvog užasnog zločina”.

    Traži se jasan stav Vlade Srbije

    Informer navodi da će “EU uskoro od Beograda zatražiti da jasno osudi ‘zločin proruskih pobunjenika na istoku Ukrajine’, kao i da se pridruži politici Brisela koji je Moskvi uveo sankcije zbog aneksije Krima”.

    Sagovornik Informera, predstavljen kao “drugi čovjek najmoćnije zapadne ambasade u Beogradu”, kaže da je isteklo vrijeme srpske neutralnosti i da poslije rušenja malezijskog aviona i ubistva gotovo 300 ljudi vlast u Srbiji mora zauzeti jasan stav.

    “Ovo je situacija u kojoj neutralnost više nije moguća. Srbija mora da osudi zločin ako hoće u EU. Srbija može da to ne uradi, ali onda više neće moći da računa na podršku Zapada. Ako srpska elita odluči da se potpuno okrene Moskvi – i to je u redu, ali morate da budete svesni posledica takve odluke”, naveo je list riječi sagovornika.

     
  • tezej 08:50 on 22/07/2014 Permalink | Reply  

    Ko je tata Dodiku, Kusturici i Vučiću? 

     

    Most RSE: Svetlana Cenić i Damir Mil

     

    U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o tome da li će Milorad Dodik pričom o ugroženosti Republike Srpske ponovo uspeti da odnese pobedu na oktobarskim izborima u Republici Srpskoj. Sagovornici su bili dva analitičara iz Banjaluke – Svetlana Cenić i Damir Miljević.

    Bilo je reči o tome kako je Dodik kompletnu opoziciju proglasio probosanskom, dok sebe predstavlja kao borca za nezavisnost Republike Srpske, zašto se Dodik ne libi da najjaču opozicionu partiju – Srpsku demokratsku stranku – naziva veleizdajničkom, zašto je opozicija prihvatila da se sa Dodikom takmiči u patriotizmu, umesto da insistira na korupciji, nezaposlenosti i Dodikovoj odgovornosti za tešku ekonomsku situaciju, da li je obeležavanje stogodišnjice Prvog svetskog rata u Andrićgradu podiglo Dodikov rejting, kao i o tome da li je Aleksandar Vučić podržao Dodikovu priču o ugroženosti Republike Srpske kada je promptno pozvao Dodika da dođe u Beograd nakon Dodikovog pisma da turski predsednik Erdogan svojom navodnom izjavom o sto miliona Turaka, koji će braniti Bošnjake, ugrožava Republiku Srpsku. Vučić se sastao sa Dodikom iako je Turska demantovala tu izjavu.

    Omer Karabeg: Može li se reći da je Milorad Dodik u predizbornoj kampanji ponovo uspeo da nametne svoju omiljenu temu, a to je odbrana Republike Srpske?

     

    Svetlana Cenić: On će to stalno raditi, jer druge argumente i nema. On je odavno Srpskoj demokratskoj stranci uzeo nacionalnu retoriku i onda je krenulo večito dokazivanje ko je veći pravoslavac i ko je veći republikosrbijac.

    Dodik se trudi da nametne temu o ugroženosti Republike Srpske da bi izbjegao priču o katastrofalnoj ekonomskoj situaciji

    Damir Miljević: Dodik se trudi da nametne temu o ugroženosti Republike Srpske da bi izbjegao priču o katastrofalnoj ekonomskoj situaciji. Sada je počeo da govori i da je on lično ugrožen. Ipak, sve zavisi od opozicije – to jeste da li će ona prihvatiti njegovu priču ili će kampanju usmjeriti na prave teme.

    Omer Karabeg: Ove godine je Dodik izgleda uveo jednu novinu u predizbornu kampanju. On sve stranke iz opozicije proglašava probosankim.

     

    Svetlana Cenić: Ispucao je sve druge argumente. Najpre smo bili ugroženi od pola miliona Arapa, a sada imamo 100 miliona Turaka protiv Republike Srpske. Priča o probosanskim strankama lansirana je nakon poplava. Ko god kaže bilo šta dobro za državu Bosnu i Hercegovinu – to je odmah probošnjaštvo i to se tretira kao veliki greh. Ne znam koliko puta sam do sada rekla da se ova vlast najviše boji da se narod u Bosni i Hercegovini ne ujedini, da etničke barijere ne popuste. One su tokom građanskih protesta malo napukle, a tokom poplava voda koja je, na žalost, odnela imanja – odnela je i neke barijere.

    Svetlana CenićSvetlana Cenić

    Pokazalo se da ljudi različitih nacija mogu da sarađuju, ali da to sprečava vlast. Njoj ni u kom slučaju nije u interesu da se te barijere ruše. Čim su gradonačelnici poplavljenih opština počeli da se zahvaljuju svojim susjedima iz Federacije i svima koji su im pomogli, pa i Turskoj, koja je došla i u Brčko i u Bijeljinu da pomogne, krenule su optužbe o probosanskim strankama.

    Niko od nas ne može da shvati šta je loše u tome ako si za svoju državu Bosnu i Hercegovinu, ali ona je za Milorada Dodika sve najgore, osim kada se u njenim institucijama zapošljavaju djeca i rodbina njegovih saradnika. Onda ja postavljam pitanje – šta oni tamo rade, da li ih je Dodik tamo poslao da budu remetilački faktor i da se bore protiv institucija Bosne i Hercegovine.

    Damir Miljević: Meni se čini da Milorad Dodik pokušava da se predstavi kao jedini branitelj i zaštitnik Republike Srpske, a svi ostali su, po njemu, ili probosanske snage ili strani plaćenici ili domaći izdajnici. Ta priča je smiješna, ali njemu nije preostalo ništa drugo nego da na taj način pokuša da homogenizuje biračko tijelo, poručujući građanima da su svi nečije sluge, a da samo on stoji na braniku Republike Srpske.

    Omer Karabeg: Dodik u ovoj kampanji ide do kraja. On je Srpsku demokratsku stranku optužio da predvodi proces veleizdaje. Znači – Mladen Bosić, predsednik Srpske demokratske stranke, je po Dodiku veleizdajnik.

     

    Ako je Mladen Bosić veleizdajnik, ne znam šta je onda Milorad Dodik. Da li je on počinio ekonomsku veleizdaju?

    Svetlana Cenić: Ne mogu, a da se ne nasmejem na to. On je u stanju da kaže svašta. Preneta je sa nekog anonimnog portala vest o navodnoj izjavi turskog premijera Erdogana da će sto miliona Turaka braniti Bosnu i Hercegovinu, pa je Dodik odmah napisao pismo Vučiću i jedva dočekao da ode kod njega na kanabe i da se tamo uslika. Bez obzira što su tu vest svi demantovali, on je nastavio da tvrdi da mi sigurno znamo da je Erdogan to rekao. Ne znam ko smo to mi, jer on mene ne predstavlja. Bez obzira što je izabran na demokratskim izborima, ja ne želim da imam takvog predstavnika. Ako je Mladen Bosić veleizdajnik, ne znam šta je onda Milorad Dodik. Da li je on počinio ekonomsku veleizdaju? Uostalom, šta je to nego veleizdaja, ako se odričeš države u kojoj tvoj narod živi vekovima.

    Damir Miljević: Dodik pod sobom ima 90 posto medija. A poznato je da, ako dovoljno dugo trubite jednu glupost kao što je priča da je Bosić veleizdajnik, može se desiti da neko u to i povjeruje. Mislim da ćemo do izbora čuti još luđe izjave Milorada Dodika, jer on nema šta da ponudi biračima osim tih šizofrenih izjava, pa – ko se upeca.

    Omer Karabeg: Međutim, izgleda da je opozicija prihvatila Dodikovu priču. Brani se da nije probosanska, da nije izdajnička, pa onda kreće u napad na Milorada Dodika i pita ga zašto do sada nije raspisao referendum o nezavisnosti, ako se već toliko zalaže za nezavisnost Republike Srpske. Zašto opozicija prihvata tu njegovu priču? Zašto u prvi plan ne stavlja bedu, nezaposlenost i korupciju, zašto je dozvolila da joj Dodik diktira pravac predizborne kampanje? Zar im nije jasno da se niko sa Dodikom ne može takmičiti u patriotizmu?

     

    Svetlana Cenić: Ne znam zašto neki ljudi imaju potrebu da se pravdaju. Davno sam pričala sa Bosićem, još negde 2007. godine – to je jedan od naših retkih susreta – kada sam ga molila da se ne peca na tu retoriku. Pričajte o ekonomiji, jer od toga narod živi. Ne postoji dostojanstvo koje se brani siromaštvom, ne postoji dostojanstvo koje se brani poslušništvom i poltronstvom.

    Opozicija, na žalost, uvek ima potrebu da se od nekog ograđuje. Svi su u opoziciji poskakali da kažu kako posle izbora ni slučajno neće praviti vlast sa koalicijom “Domovina”. A ja im kažem – sačekajmo oktobarske izbore, pa ćemo videti da u parlamentu postoji klin koji se zove “Domovina”. Ako oni, kako se predviđa, osvoje nekoliko mesta, neće postojati apsolutna srpska većina ni za apsolutnu krađu, ni za apsolutnu priču o nekom srpskom čistunstvu.

    Bojim se da će i dalje biti takmičenja u disciplini ko je veći Srbin

    Ako su mogli praviti koalicije sa SDA, ne znam zašto ne bi mogli i sa koalicijom “Domovina”. Zbog toga se bojim da će i dalje biti takmičenja u disciplini ko je veći Srbin. To smatram potpuno promašenim. Treba pričati o budžetskim rupama, kriminalu, nepotizmu i svemu ostalom. Toliko ima tema, ali je očigledno najlakše pričati o srpstvu.

    Damir Miljević: Ne čudim se opoziciji što se brani od Dodikovih optužbi. Svaki čovjek koji je nepravedno optužen, ma kako suluda bila ta optužba, osjeća potrebu da odgovori. Naravno da onda opozicija upada u film Milorada Dodika koji njemu savršeno odgovara. Opozicioni lideri bi trebali da se ugledaju na Dodika, koji kad se suoči sa kritikama na koje nema odgovor, kaže da ga kritikuju neki marginalci. Ako opozicija želi dobro sebi i građanima Republike Srpske, morala bi da se prebaci na teme kao što su socijalna situacija, ekonomija, budžetske rupe, nezaposlenost i slično.

    Svetlana Cenić: Problem je u tome što opozicija nema program. Stalno im postavljam pitanje – gde vam je program, šta ćete raditi? Ne može im osnovni cilj biti – smenićemo Dodika i pohapsićemo i razjurićemo kriminalce. A šta ćete onda kada ih pohapsite? Šta ćete ponuditi ljudima? Bojim se da u odsustvu odgovora na ta pitanja, opozicija poseže za igrom prebacivanja loptice sa Miloradom Dodikom, jer oni ako dođu na vlast, ne znaju šta će raditi u prvom, drugom, trećem, šestom mesecu mandata.

    Od svih onih obećanja, koja je dala prošlim izborima, Dodikova stranka nije nijedno ostvarila

    Damir Miljević: Tačno je da niko nema program. Partija Milorada Dodika ga sigurno nema, jer ne znam na čemu bi zasnivala bilo kakav program. Od svih onih obećanja koja su dali na prošlim izborima – nijedno nisu ostvarili. Kada je u pitanju opozicija, mislim da bi ona u narednih 15 do 20 dana morala da izađe sa suvislim programom. Ako se to ne desi, birači će biti u situaciji da se opredjeljuju prema tome ko je veća alapača, s obzirom da ni vlast, ni opozicija neće imati nikakav program.

    Omer Karabeg: Čini se da je opozicija previše zaokupljena podelom fotelja. Oni gube dosta vremena na to ko će na koju funkciju. Mnogo im je vremena trebalo da se dogovore da Mladen Ivanić bude kandidat za Predsedništvo Bosne i Hercegovine.

     

    Svetlana Cenić: Kada se dođe do fotelja – to je klizav teren. Opozicione stranke su dugo vremena u opoziciji, pa se javila glad da se dođe do nekih fotelja i pozicija. Mnogi se boje da su im ovi izbori možda zadnji voz, pa smo se naslušali priča o tome ko će za premijera, a ko za predsednika Narodne skupštine, ko za člana Predsedništva, ko za predsednika Republike Srpske. Do zadnjeg časa se to nije znalo. To je onaj jad i čemer koji građanstvo ne želi da vidi. Ljudi žele da vide kako i od čega će živeti, a to opozicija izgleda ne shvata, iako tvrdi da zna šta kažu ljudi na terenu. U opoziciji se više bave time ko će gde sedeti, nego ko će šta raditi. Biće saplitanja i posle oktobarskih izbora. Predviđam da će možda ovoga puta biti lakše napraviti vlast na nivou Bosne i Hercegovine, nego na entitetskom nivou.

    Omer Karabeg: Čini se da u poslednje vreme Beograd ide na ruku Dodiku. Sećamo se da je odmah nakon što je došao na vlast Vučić imao prilično hladne odnose sa Dodikom zbog njegovih bliskih veza sa Borisom Tadićem. Ali od obeležavanje stogodišnjice Prvog svetskog rata u Andrićgradu, kada je Vučić otišao tamo da zajedno sa Dodikom u prijateljskoj atmosferi obeleži tu godišnjicu, kao da se situacija promenila i kao da Beograd od tada daje podršku Dodiku.

     

    Kusturica, Vučić i Dodik imaju istog tatu samo ja postavljam pitanje gde je taj tata i što se konačno ne pojavi

    Svetlana Cenić: Nemam ja baš takav utisak. Mislim da je to čisto Vučićevo kalkulantstvo. Ja imam jedan drugi osećaj o kome pričam već godinama, a to je da Kusturica, Vučić i Dodik imaju istog tatu samo ja postavljam pitanje gde je taj tata i što se konačno ne pojavi. Meni je neshvatljivo da Vučić sebi kao političaru može da dozvoli da odnese 100.000 evra u Andrićgrad, znajući da je taj novac uzet sa krvavih leđa poreskih obveznika, koje niko o tome ništa nije pitao. Znajući ko je gospodin Kusturica, mislim da je on najviše profitirao od tih projekata. Sad se priprema i izgradnja etno sela u opštini Sokolac.

    S obzirom da gospodin Vučić ima strahovito mnogo problema u svom dvorištu, on želi da pokaže da na Republiku Srpsku gleda kao na svoje čedo ili barem svoje usvojeno čedo, pa građanima Republike Srpske daje signale da je Srbija uz njih, a Evropskoj uniji šalje poruke da poštuje teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine.

    Sva šizofrenost toga videla se upravo u ovim poslednjim dešavanjima povodom navodne Erdoganove izjave. Govori se kako se Erdogan meša u unutrašnje stvari Bosne i Hercegovine i štiti samo jedan narod, a to su Bošnjaci, kao da oni iz Beograda štite sva tri naroda i sve nas jednako glade po kosi, što nije tačno. To je čista hipokrizija i dvostruki moral, a cenu plaća razroko stanovništvo Bosne i Hercegovine, koje uvek mora jednim okom da gleda na Zagreb, dugim na Beograd, a ono srednje oko baca pogled prema Istambulu.

    Omer Karabeg: Rekao bih da i zbivanja oko navodne izjave turskog premijera Erdogana pokazuju da je Vučić promenio odnos prema Dodiku. On je promptno reagovao na Dodikovo pismo u kome Dodik tvrdi da je Erdogan izjavio da će sto miliona Turaka braniti Bošnjake i pozvao Dodika u Beograd. Onda je turska ambasada demantovala tu izjavu, pa je Vučić i pored tog demantija primio Dodika i nakon sastanka rekao da, ako je Dodik zabrinut, i on mora biti zabrinut. On je, znači, podržao Dodikovu priču da je Republika Srpska ugrožena.

     

    Meni se čini da u posljednje vrijeme gospodin Vučić sve više daje podršku Miloradu Dodiku i odstupa od principa koji je najavio, a to je da se neće miješati u unutrašnje stvari Bosne i Hercegovine

    Damir Miljević: Mogao bih se složiti sa vama. Meni se čini da u posljednje vrijeme gospodin Vučić sve više daje podršku Miloradu Dodiku i odstupa od principa koji je najavio, a to je da se neće miješati u unutrašnje stvari Bosne i Hercegovine. Ipak, vjerujem da je ta Vučićeva promjena u ponašanju prema Miloradu Dodiku više rezultat njegove želje da ljudima u Srbiji pokaže da mu je stalo do Republike Srpske, nego nastojanja da odbrani lik i djelo Milorada Dodika. Ovih nekoliko mjeseci predizborne kamapanje, koji su pred nama, pokazeće da li sam u pravu.

    Omer Karabeg: Ali, bez obzira da li Vučić to radi zbog svog rejtinga u Srbiji – to jeste podršaka Dodiku. U kojoj meri će to Dodiku koristiti na izborima?

     

    Svetlana Cenić: Nisam sasvim sigurna da će mu to koristiti na izborima. Ljudi znaju da Dodik pokušava na sve načine da se uslika pored Vučića, kao što i pokušava da prikaže svoje velike i dobre odnose sa ruskim predsednikom Putinom. Putin i Vučić su njegovi jedini aduti, jer – kad je reč o spoljnom svetu – on drugih aduta nema. Koja su to nova prijateljstva ili inostrane investicije kojima se on može pohvaliti? Zato je njemu jako važno da se što više slika sa Vučićem i da pokuša da dođe i do koje slike sa Putinom.

    Damir MiljevićDamir Miljević

    Damir Miljević: Dodik sigurno misli da će mu Vučićeva podrška biti od pomoći. Ja, međutim, ne mislim da ovaj vid podrške, koju Vučić pruža Dodiku, može imati ozbiljan uticaj na birače, jer su se oni u zadnjih nekoliko godina svega nagledali – i kojekakvih pisama i slikanja, a ekonomska i socijalna situacija je sve gora. Zbog toga mislim da ovog puta to prijateljovanje sa Beogradom neće dati onaj rezultat koji je dalo prije četiri godine.

    Omer Karabeg: U zaključku, mislite li da će Dodik pričom o ugroženosti Republike Srpske uspeti da dobije i ovogodišnje izbore i zadrži vlast?

     

    Sve češće ćete čuti da obični ljudi – taksisti, prodavači, ljudi po čekaonicama u ambulantama – kažu: “A od koga smo mi to ugroženi, pa mi nemamo šta da jedemo”

    Svetlana Cenić: Mislim da je Dodik možda do poplava mogao da priča tu priču i da se ta priča primala, ali su poplave dobar deo tih priča odnele niz vodu. Odlepršale su te priče kada su ljudi za vreme poplava videli kakvi su im vlast i država i ko im je bio oslonac u nevolji. Oslonac su im bile komšije. Oslonac su im bili ljudi iz Bihaća, Tešnja i drugih gradova iz Federacije BiH i Republike Srpske, a ne vlast i država. Mislim da poplavljeni to neće zaboraviti, mada će mediji, pogotovo oni pod kontrolom vlasti, činiti sve da se to izbriše iz sećanja.

    Sve češće ćete čuti da obični ljudi – taksisti, prodavači, ljudi po čekaonicama u ambulantama – kažu: “A od koga smo mi to ugroženi, pa mi nemamo šta da jedemo”. Građani Republike Srpske sve više postaju svesni da ih najviše ugrožava vlast i da je vlast ta koja ugrožava Republiku Srpsku i njen opstanak. Ugrožava je najpre ekonomski, pa onda i na svaki drugi način. Ljudi sve više shvataju da su to pravi neprijatelji, a ne neki izmišljeni strani plaćenici i domaći izdajnici.

    Mislim da ta priča o ugroženosti Republike Srpske, o spoljnim i unutrašnjim neprijateljima, ovaj put neće pomoći ovoj vlasti da dobije izbore

    Damir Miljević: Vjerujem da mu ta priča ovoga puta neće proći. Ekonomska i socijalna situacija u Republici Srpskoj je daleko gora nego što je bila prije četiri godine. Ponašanje vlasti za vrijeme poplava pokazalo je da ljudi ne mogu da računaju na bilo kakvu ozbiljnu pomoć s te strane. Oni su bili prepušteni sami sebi, komšijama, prijateljima i dobroj volji drugih, jer sistem nije funkcionisao. Kada na to dodate ogromnu nezaposlenost, nepotizam i kriminal, mislim da ta priča o ugroženosti Republike Srpske, o spoljnim i unutrašnjim neprijateljima, ovaj put neće pomoći ovoj vlasti da dobije izbore.

     
  • tezej 08:17 on 22/07/2014 Permalink | Reply  

    Sedam boja ateizma 

     Sonja  Pavlović

    Akuzativ.com

    Hrišćanstvo, islam, judaizam, budizam, hinduizam… U okrviru njih – katolici, pravoslavci, protestanti različitih denominacija, adventisti, šiti, suniti, džainiti… Religioznost dolazi u više boja.

    Onima koji napuste religiju, izgube veru ili promene ubeđenje, pronalaženje nove odgovarajuće etikete ume da bude važna, a nimalo jednostavna stvar. Da bi bila adekvatna, ona mora dobro da se uklapa u lični pogled na svet i da precizno komunicira poruku koju njen nosilac šalje svetu. Osim toga, reči imaju definicije, istorije, konotacije. Kako će drugi odgovoriti na nečije samoodređenje, u velikoj meri zavisi od pomenutih faktora.

    Čak i oni koji nikada nisu verovatli mogu imati neodumica o tome da li su ateisti, agnostici ili nešto treće. Nereligioznost, tj. neverovanje u boga, takođe, ima svoje boje i nijanse.

    1. Ateista

    Termin ateista, u svom bukvalnom značenju, odnosi se na čoveka koji nije usvojio pojam humanoidnog boga; ne pojmi boga. Istorijski gledano, međutim, ateizam nosi jedno od dva značenja: pozitivni ateizam – tvrdnja da ne postoji nadljudsko, božansko biće; negativni ateizam – nepostojanje vere u takvo biće.

    Moguće je, na primer, biti pozitivni ateista u pogledu hrišćanskog boga, a istovremeno biti negativni ateista, pa čak i samo neko ko nije siguran, u pogledu “više sile” bilo koje vrste.

    2. Anti-teista

    Kada neko za sebe kaže da je anti-teista, on zapravo tvrdi: “Smatram da je religija štetna.” Ova etiketa podrazumeva i barem minimum aktivizma, koji ide korak dalje od zagovaranja i borbe za podvojenost crkve i države i insistiranja na školskim programima nezagađenim kreacionističkim idejama.

    Anti-teizam, isto tako, pobija legitimnost vere u oblasti morala i spoznaje sveta. Često ćete anti-teistu čuti kako govori o nedelima počinjenim u ime višeg, božanskog cilja: inkvizicija, kamenovanje, progon homoseksualaca, genitalno sakaćenje, maltretiranje dece radi “upodobljavanja”. Mada se deklarišu kao ateisti, zagovornicima Novog ateizma, poput Kristofera Hičensa ili Ričarda Dokinsa, možda bi bolje pristajala etiketa “anti-teista”.

    3. Agnostik

    Mada su prirodni saveznici, ateisti o agnosticima često govore kao o “ateistima koji nemaju petlje da se tako deklarišu”. Doduše, iza etikete agnostik, često stoji osoba koja izbegava “prokaženi” termin ateista, u nastojanju da se porodica, prijatelji ili kolege ne nađu uvređenima ili ne osete ugroženima. Suštinski, međutim, agnosticizam predstavlja čitav niz intelektualnih pozicija koje ga čine samostalnim u odnosu na ateizam.

    Strogi agnosticizam je tvrdnja da je postojanje boga zauvek i svima nesaznatljivo. Meki agnosticizam može da znači: “ja ne znam da li bog postoji“, odnosno “mi, ljudska vrsta, sada i ovde, ne znamo da li bog postoji, ali nije nemoguće da to spoznamo u budućnosti”. Isto tako, agnosticizam može da predstavlja i epistemološku poziciju poznatu kao skepticizam (koji je sledeći na listi). Tomas Haksli je dobra ilustracija za ovu varijantu agnosticizma: “Agnosticizam nije kredo, već metod koji podrazumeva rigoroznu primenu jednog principa… Zaključke za koje nema dokaza ili koji ni principijelno nisu dokazivi, ne predstavljaj i ne prihvataj kao čiinjenice.”

    4. Skeptik

    Tradicionalno, skeptik je neko ko sumnja u preovlađujuću religijsku dogmu. Za razliku od agnosticizma koji se fokusira na boga, skepticizam je, međutim, znatno šira intelektualna pozicija i može se smatrati opštim pristupom životu. Skeptik, u osnovi, kritikuje čovekovu sklonost da u nešto poveruje bez valjanih dokaza. Deklarisani ateista, australijski komičar Tim Minchen, živi od ismevanja religije sa pozicije skeptika. To mu omogućuje da jednako britko i duhovito, kao što to radi u poemi “Storm“, udari na homeopatiju i hipike.

    5. Slobodni mislilac

    Termin slobodni mislilac pojavljuje se krajem 17. veka u Engleskoj. Tako su se deklarisali oni koji su odbacivali crkvu i verovanje u bukvalno značenje biblije. Reč je o intelektualnoj poziciji koja zagovara mišljenje zasnovano na logici i dokazima, a ne na autoritetu i tradiciji. U svoje vreme, ova etiketa važila je za filozofe poput Džona Loka i Voltera, a magazin The Freethinker kontinuirano izlazi u Britaniji još od 1881.

    S obzirom da nije opterećen negativnim konotacijama koje u široj javnosti nosi termin ateista, etiketa slobodnomisleći u poslednje vreme dobija na popularnosti. Sa stanovišta recepcije kod publike, on i jeste dobar izbor, budući da, za razliku od ateista, ne počiva na negativnom određenju u odnosu na religiju. Primarno je definisan kroz pozitivan i proaktivan odnos prema činjenicama i dokazima.

    6. Humanista

    Termini ateista i anti-teista fokusiraju se na neverovanje u boga. Izrazi agnostik, skeptik i slobodni mislilac fokusiraju se na saznanje i način saznavanja sveta. Za razliku od njih, termin humanista u fokus stavlja etičke vrednosti.

    Humanizam promoviše blagostanje u najširem smislu te reči, a kroz pojmove saosećanja, solidarnosti, jednakosti, stvaranja uslova za čovekovu samoaktuelizaciju i razvoj, kooperaciju među ljudima. Reč je o vrednostima koje mire potrebu za individualnim razvojem sa životom u zajednici s drugima. Pošto se radi o vrednostima kojima, barem deklarativno, teži i većina monoteističkih religija, humanista nastoji da naglasi da izvor njegovih etičkih ideala nisu sveti spisi, već upravo fokusiranost na čoveka od krvi i mesa.

    Kao što se može videti iz dva ključna humanistička manifesta (“Humanist Manifesto I” iz 1993, “Humanist manifesto II” iz 1973. godine) humanisti se ne libe da barataju pojmovima karakterističnim za religijske pokrete: radost življenja, proviđenje, spiritualnost, unutrašnji mir… Tzv. Novi humanizam, štaviše, podrazumeva i nastojanje da se duhovnost i ritual “otmu” religiji i smeste u sekularni kontekst, jer, kažu novi humanisti, doprinose kvalitetu ljudske egzistencije. Otuda sintagma sekularne kongregacije.

    7. Panteista

    Dok humanista od religije “krade”, a potom preoblikuje etiku i zajedništvo, panteizam se usredsređuje na samo srce duhovnosti – skromnost, čudo i transcendenciju. Panteisti čoveka posmatraju kao deo prirode i u simbiozi s kosmosom koji kroz nas, ljude, postaje svestan. Često citiraju Karla Sagana kao svoju inspiraciju i, po svemu sudeći, nisu tako malobrojna grupa; video seriju Symphony of Science, koja kombinuje upečatljive snimke prirode sa atonalnom muzikom i glasovima vodećih naučnika, pogledalo je više od 30 miliona ljudi.

    Spisak se ovim ne iscrpljuje. Čovek može biti i deista koji ne veruje u čuda, otkrovenja, svete tekstove, ali veruje da je svet proizvod dizajnera do kojeg se može stići razumom. Nekome bi možda najbolje pristajao naturalizam – filozofska pozicija da su prirodni zakoni jedini zakoni koji upravljaju univerzumom i da nema ni potrebe ni mesta za supernaturalne postulate. Neko se, pak, može zadovoljiti time da je sekularista – smatra da se moralni standardi i norme imaju meriti po tome da li čine dobro ili loše ljudima, u ovom svetu, te da religija ne bi smela imati upliva na kreiranje politika koje podrazumevaju i moralne standarde.

    Interesantno, ateističke etikete ne mogu u potpunosti da izbegnu podeljenost krakterističnu za podele koje postoje među pripadnicima različitih konfesionalnosti. Debate između klasičnih i novih ateista umeju da budu užarene do mere da je nekome ko to posmatra sa strane neshvatljivo da ne prepoznaju u kojoj su meri slični jedni drugima. Ne mali broj onih koji smatraju da to šteti sekularnom pogledu na svet, pozivaju u poslednje vreme na neku vrstu sekularnog ekumenizma.

     
  • tezej 08:09 on 22/07/2014 Permalink | Reply  

    Snježana Kordić: Ideja o svetom trojstvu jezika, nacije i države 

     
    Amila Kahrovic Posavljak
    Autor 21.7.2014. u 17:03

    Izdvajamo

    • U znanosti u svijetu se za cilj jezične politike kaže da treba sprečavati sukobe unutar nacije i među nacijama, a jezična politika koja se sprovodi kod nas pravi takve sukobe. Drugo što je potrebno je objašnjavati javnosti da Srbi, Hrvati, Bošnjaci i Crnogorci ne govore stranim jezicima, nego varijantama policentričnog jezika. Uvažavanje tog činjeničnog stanja ne znači da se nacionalne varijante trebaju ujednačavati ili formirati zajedničku državu.

     

    Snježana Kordić:  Ideja o svetom trojstvu jezika, nacije i države

    Snježana Kordić, hrvatska lingvistica, predavala je na univerzitetima u Frankfurtu, Bochumu, Münsteru i Berlinu. U Njemačakoj je habilitirala 2002. godine, a doktorirala je 1993. na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Njena knjiga Jezik i nacionalizam je u Hrvatskoj pokrenula pravu političku buru. Za Dane govori o svojoj teoriji jezičkog policentrizma, fašizmu, političkim implikacijama jezika i akademskoj zajednicu u Hrvatskoj

    Razgovarala: Amila Kahrović Posavljak, Dani

    Gospođo Kordić, Vaša knjiga Jezik i nacionalizam već godinama diže veliku prašinu u Hrvatskoj i u čitavoj regiji. Zašto?

    Fokusirana je na tri velike teme. Prva je o čišćenju jezika, a iz nje se vidi da je skandal što se u hrvatskim školama uči o purizmu kao o nečemu dobrom i pozitivnom, i što se prešućuje da je purizam suprotan od znanosti i da je povezan s nacizmom i fašizmom. Druga cjelina je o policentričnom standardnom jeziku, a na osnovi nje proizlazi da je skandalozno što Hrvatska, Srbija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora sprovode administrativnu, sudsku i školsku praksu kao da se radi o međusobno stranim jezicima, dok svi znanstveni kriterij pokazuju da to nije istina. Treća cjelina govori o naciji, kulturi, identitetu i povijesti, pokazujući da je skandal što u 21. stoljeću naši jezikoslovci poistovjećuju naciju i jezik, i time negiraju postojanje austrijske nacije, američke, švicarske i većine drugih nacija u svijetu.

    Znači li to da je jezička čistoća koja se nameće u svim državama bivše Jugoslavije zapravo politički konstrukt?

    Tako je. Umjesto da se u školama razvija svijest da je varijacija u jeziku najnormalnija stvar i bogatstvo, usađuje se neznanstveno shvaćanje da je cenzurirani jezik ispravan jezik. Uvode se umjetne promjene u jezik da bi se povećala razlika naspram susjeda. U ime toga sprovodi se jezično nasilje nad pripadnicima vlastite nacije.

    Nalazite li paradoks u učešću religijskih zajednica u insistiranju na čistom jeziku? Ovo pitam stoga što se uglavnom radi o religijama koje svoje kanonske tekstove imaju u neslavenskim jezicima?

    Sve tri najveće religijske zajednice kod nas su ustvari prikrivene političke stranke. A kad već govorimo o njima, evo jedan meni zabavan paradoks. Očekivalo bi se da hrvatstvo koje se povezuje s katoličanstvom obiluje više riječima latinskog porijekla nego srpska varijanta. Međutim, suprotno je. Baš hrvatski jezikoslovci i katolički svećenici trijebe iz jezika internacionalizme, koji su najčešće latinskog porijekla, pa latinizama danas ima više u Srbiji nego u Hrvatskoj. Eto, kad silom žele praviti razlike znajući da se u Srbiji slobodno koriste internacionalizmi ne preostaje im drugo nego da onda oni izbacuju latinizme i tako se jezično udaljuju i od majčinske rimokatoličke crkve čiju povezanost s Hrvatima, inače, ponosno ističu.

    Jedna od konstatacija u Vašoj knjizi je da Hrvati, Srbi, Bošnjaci i Crnogorci govore standardnim varijantama jednog policentričnog standardnog jezika, a takav je slučaj i sa svim većim evropskim jezicima. Na čemu ste bazirali takvu tezu?

    Neki bi možda voljeli da ih se gleda kao revolucionarne, ali ovdje se ne radi o tome, nego o već pola stoljeća općeprihvaćenoj u svijetu klasifikaciji standardnih jezika, prema kojoj se oni dijele na monocentrične, kakav je japanski ili ruski, i policentrične kakav je njemački, engleski, španjolski, francuski, portugalski, arapski, malajski, nizozemski, hindustanski, armenski. Teze koje iznosim u knjizi nisu moje, nego citiram preko petsto radova znanstvenika iz čitavog svijeta. A to što su naši jezikoslovci izolirani od svijeta, to je njihov problem, a ne moj. Naši jezikoslovci svojim inzistiranjem da govorimo navodno različitim standardnim jezicima negiraju postojanje svih svjetskih jezika jer svaki od njih se sastoji od različitih nacionalnih varijanata i predstavlja jedan standardni jezik policentričnog tipa, a ne nekoliko standardnih jezika. Inače, da spomenem da su domaći jezikoslovci primjenjivali teriju o varijantama našeg jezika do 1990., i onda su je odjednom “zaboravili”. Ta amnezija im traje do danas.

    Još je davno jezik definiran kao sistem razlika. Međutim kod nas se te razlike konstituiraju kao razlike-od-drugog, a ne kao strukture unutar jezika. Zašto?

    Kad spominjete jezik kao sistem razlika, moram napomenuti da je za komunikaciju jednako važna istost kao i razlika. Bez istosti nema komunikacije: ako nam svima riječi ne znače isto, ne možemo komunicirati; ako nam svima gramatički nastavci ne znače isto, ne možemo komunicirati; ako svi ne tvorimo prezent na isti način, ne možemo komunicirati, i tako dalje. A ovo što pitate zašto se kod nas forsira pravljenje međunacionalnih jezičnih razlika, to je zato što su nacionalne političke elite na prostoru bivše Jugoslavije krenule prije nekoliko desetljeća u pravljenje samostalnih država s netočnim stavom da nacije ne mogu postojati niti imati samostalnu državu ako nemaju jezik različit od drugih nacija. Zato su uvjeravali sebe i druge da govore različitim jezicima. Sada, kad imaju različite države, u njima još uvijek živi ideja o svetom trojstvu jezika, nacije i države. Zbog toga ove države i nakon svog formiranja nastavljaju inzistirati na tvrdnji da se radi o različitim jezicima jer se plaše da bi svijest o istosti jezika mogla utjecati u smjeru ponovnog ujedinjavanja država, a ujedinjavanjem bi današnje nacionalne političke elite u određenoj mjeri izgubile vlast koju imaju. Te elite zaboravljaju da istost jezika ne ugrožava postojanje zasebnih država. Uostalom, dovoljno je vidjeti primjere brojnih država u svijetu koje govore isti jezik kao neke druge države.

    220px-Snjezana_Kordic4

    Čini se da je uloga jezika ključna u procesu nacionalnih diferencijacija. Kakvo je vaše viđenje formule jedan jezik-jedna nacija-jedna zemlja?

    Kad bi jezik bio ključan, onda ne bi mogla nastati nijedna od ovih nacija jer jezik im je zajednički. Također ne bi mogla nastati ni postojati većina drugih nacija u svijetu, a vidimo da svejedno postoje. Formula koju spominjete dovodi se u Evropi u vezu s imenom Adolfa Hitlera.

    Možemo li reći da se u nastavi jezika zapravo regrutuju budući sinovi i kćeri nacije?

    Nacionalističke stranke koriste školstvo da im proizvodi buduće birače. Čak i razdvajaju djecu po nacionalnoj pripadnosti u vrtićima i školama pod krinkom da navodno govore različitim jezicima. Takav jezični apartheid postoji u Bosni i Hercegovini, u Hrvatskoj, na Sandžaku i u Vojvodini. Najodgovorniji za njega su jezikoslovci jer oni ga legitimiraju svojom netočnom tvrdnjom da se radi o različitim standardnim jezicima. Zbog te njihove tvrdnje postoje i odvojene televizije i odvojen radio-program, bankomati u Sarajevu nude s lijeve strane izbor jezika engleski, njemački, talijanski, a s desne strane izbor bosanski, hrvatski, srpski. Zbog istog razloga na kutijama cigareta piše tri puta da pušenje ubija jer kako bi inače ljudi razumjeli tako važnu poruku ako je na stranom jeziku. Netko će možda reći: to je “strani jezik koji se razumije”. Međutim, u lingvistici je odavno poznato da ako se jezik razumije, ako govornici tečno razgovaraju, onda to nije strani jezik, nego se radi o zajedničkom jeziku.

    Jesu li se ikada političari izravno upetljali u Vaše izučavanje jezika? I, koji su pritisci koje ste trpjeli?

    Stvar je u tome da su neki lingvisti postali aktivni članovi političkih stranaka. Općenito se kod naših lingvista zapaža zadnjih dvadesetak godina toliko izrazit trend približavanja političkome da se domaći jezikoslovci i političari više uopće ne razlikuju ni po sadržaju ni po tehnikama koje primjenjuju kad govore o jeziku. Tako je proizvedena kroz medije i škole opća halucinacija da je pitanje jezika stvar opstanka nacije pa se pojedinca koji govori istinu o jeziku gleda kao neprijatelja i tretira na taj način.

    Kakav je stav hrvatskih socijaldemokrata o Vašoj ideji jezičke politike?

    Nemam kontakt ni s jednim političarem. Ni političari ne mogu puno toga napraviti na planu jezične politike ako nemaju podršku barem dijela akademske zajednice. A u akademskoj zajednici je stanje takvo da su profesori, iako su zamijenili znanost politiziranjem, na stalnim radnim mjestima i svoje nasljednike izabiru po mjeri sebi, često čak iz vlastite obitelji, tako da su tu promjene još teže i sporije nego u politici, gdje nova garnitura političara zamjenjuje one koji izgube na izborima. Jezična politika bi se trebala promijeniti u smjeru da se svatko slobodno izražava, da nitko nikoga jezično ne ispravlja. Trebalo bi ukinuti jezične emisije na televiziji i radiju u kojima se propagira nelingvistički pogled na jezik da je ovo ispravna riječ, a ono neispravna. Jezikoslovci koji sudjeluju u tim emisijama bi trebali javnosti objašnjavati da je purizam suprotan od znanosti, a oni već godina govore obrnutno, baš usađuju purizam. U znanosti u svijetu se za cilj jezične politike kaže da treba sprečavati sukobe unutar nacije i među nacijama, a jezična politika koja se sprovodi kod nas pravi takve sukobe. Drugo što je potrebno je objašnjavati javnosti da Srbi, Hrvati, Bošnjaci i Crnogorci ne govore stranim jezicima, nego varijantama policentričnog jezika. Uvažavanje tog činjeničnog stanja ne znači da se nacionalne varijante trebaju ujednačavati ili formirati zajedničku državu.

    Kad kažete da su unutar akademske zajednice promjene jako teške i spore, postoje li ipak neke mogućnosti?

    Da, postoje jer svaki fakultet ima etički kodeks koji zahtijeva od profesora da zastupa znanstveno dokazane spoznaje. To znači da je profesore koji unatoč znanstvenim dokazima tvrde da je riječ o nekoliko jezika moguće prijaviti etičkoj komisiji pri fakultetu jer krše etički kodeks. Komisija onda može suspendirati takvog profesora.

    Spomenuli ste i nepotizam unutar akademske zajednice.

    Da, kod jezikoslovaca ima niz primjera da su, recimo, njihove kćerke zaposlene na istim katedrama na kojima su očevi radili. Postoje učinkovite metode za sprečavanje nepotizma, na primjer u Italiji postoji regulativa na fakultetima da se ne zapošljava osoba ako je u srodstvu do petog koljena s nekim na tom istom fakultetu. Takvu regulativu bi trebalo uvesti i kod nas.

    Kako vidite perspektivu daljnjeg povećavanja jezičnih razlika i njihovog utjecaja da u nekoj budućnosti postanu različiti jezici? Možete li za to navesti neke usporedive primjere iz svijeta?

    Jezične razlike su u našem slučaju čak manje nego između varijanata unutar drugih policentričnih jezika koje smo nabrojali. A za nastanak različitih jezika poznato je da presudnu ulogu igra teritorijalna razdvojenost ljudi koja sprečava komuniciranje između njih. Na primjer ako žive na različitim otocima raštrkanim po oceanu, kao što je slučaj na Pacifičkom području, gdje živi samo 1 posto ljudske populacije, ali se tamo govori čak 20 posto različitih jezika na svijetu. Za usporedbu, u Evropi živi 12 posto ljudske populacije, a govori se samo 3 posto od ukupnog broja jezika u svijetu. Ali i kad je prisutna teritorijalna razdvojenost potrebno je vrijeme za nastanak različitih jezika. Vidimo na primjeru engleskog, portugalskog i španjolskog u Sjevernoj i Južnoj Americi da 500 godina nije dovoljno. A još kroz to doba nisu bila na raspolaganju sredstva globalne komunikacije kao što je internet, koja danas postoje i jako usporavaju povećavanje razlika.

    (More …)

     
  • milodan6 23:07 on 21/07/2014 Permalink | Reply  

    Princip je isti, sve su ostalo nijanse (16). 

    Raskopčavanje mita
    Stručnjaci od Bože do Lazara
    Ekspertska Bajka
    Živećete siromašni do kraja života.

    Piše: Aleksandar Apostolovski

    Sa tužnim licem Taličnog Toma koga je Avarel Dalton izradio za 200 dolara, a potom ga opet pozvao da se vide, da mu uzme još 300, Boža Đelić je mogao da dođe kod svakog božjeg Srbina i izradi ga. Svaki bedni tranzicioni zombi iz petooktobarskog ciklusa, sluđen bajkom o mladom Piroćancu koji je stigao iz belog sveta, ateriravši na tetkin kauč, odakle je počeo da vodi srpske finansije, poklonio bi tom dečku još 100 dolara.
    Sada, u superkancelariji izvršnog direktora jedne od najmoćnijih investicionih banaka Lazard, u Parizu, Boža se verovatno cinično smeje svojoj balkanskoj avanturi. Stvoren je kao demokratski Toma Palčić i poslat među Srbe da im dokaže kako u tranzicionim bajkama na kraju svi, osim retkih izuzetaka, treba da žive siromašni i srećni do kraja života.
    Od kada je iznenada sleteo s neba među Srbe, Boža je izgledao kao hiperaktivni konsultant uključen na mlazni pogon, koji se, pri tom, nagutao i kriptonita, pa poleće sa kauča iznad svete srpske zemlje i edukuje građane kako da sa smeškom i bez primljene anestezije skoče bez padobrana sa 10.000 metara iz socijalizma i tresnu u kaubojsko-seljački kapitalizam. I Srbi su skakali, jedan za drugim, kezeći se, u ambis.
    Neoliberalni Piroćanac po ideji i vrhunski harvardski đak po tituli, specijalista za otkrivanje haotičnosti tranzicije, bio je idealan kandidat za plastičnog hirurga koji je Srbima, posle tog treska o zemlju, trebalo da kaže kako sledi naredni postoperativni tok – kada se od nakaze postaje zombi.

    http://www.nedeljnik.co.rs/sr/2014/07/17/dnevni-magazin/ekspertska-bajka-od-boe-do-lazara-iveete-siromani-do-kraja-ivota

     
  • 3103sp 21:39 on 21/07/2014 Permalink | Reply  

    U istupu neuobičajenom za krajnje odmjerenu japansku diplomaciju u BiH veleposlanik Yamazaki podsjetio je da je vlada njegove zemlje na nedavnoj donatorskoj konferenciji potvrdila da će izdvojiti dodatnih pet milijuna eura bespovratne pomoći za obnovu područja pogođenih poplavama.

    Istaknuo je ipak kako će aktiviranje tih sredstava ovisiti isključivo o konkretnim projektima koji će se onda izravno financirati bez posredovanja vlasti u BiH.

    “Drugim riječima, vlada Japana ne može jednostavno izvršiti transfer novca na račun institucija BiH”, poručio je veleposlanik.

    Time je neizravno sugerirao kako je svima u Tokiju jasno da bi u protivnom barem dio doniranog novca završio u džepovima političara na različitim razinama vlasti.

    Japanski diplomat poruku bosanskohercegovačkoj javnosti “začinio” je vrlo pristojnom no jasnom kritikom ponašanja političara u BiH koje se ne može okarakterizirati drukčije nego kao bahato ponašanje.

    http://m.tportal.hr/vijesti/343600/Veleposlanik-Japana-politicarima-BiH-Vi-ste-korumpirana-i-bezobzirna-kasta.html

     
    • Simeon 22:13 on 21/07/2014 Permalink | Reply

      E svaka mu dala. A jel su poznati uslovi pod kojima ce EU da uplacuje pomoc Srbiji? Preko jorgovanikinog PayPala ili u koferima ispod stola?

      Like

      • 3103sp 23:01 on 21/07/2014 Permalink | Reply

        za uobičajene natječaje iz fondova EU uhodali su kako “elitu” držati podalje od bespovratnih sredstava – dugo je trebalo dok su uhodali, ali izgleda da jesu. To je dobra vijest, loša je da zbog toga ministarstva iskazuju preveliku tromost. Pretpostavljam da će biti slično sa poplavama

        Like

    • milodan6 22:36 on 21/07/2014 Permalink | Reply

      Ima reč japanski ambasador u Srbiji. I ne samo japanski.

      Like

c
Compose new post
j
Next post/Next comment
k
Previous post/Previous comment
r
Reply
e
Edit
o
Show/Hide comments
t
Go to top
l
Go to login
h
Show/Hide help
shift + esc
Cancel
Follow

Get every new post delivered to your Inbox.

Join 3,961 other followers

%d bloggers like this: