ne mozesh biti pametan i srecjan bez osecjanja te nesrecje
tebe taj zlochinac, profesor na grupi za filozofiju moze da prevari. jer ti ne znash. i to je tako. a, on je jedan kretenko, koji samog sebe prepisuje jer ga mrzi da trazi druge. on nishta ne zna i nishta ne razume. degen. pravi debil. mislim da nisi upoznao skoro takvog glupandera, kao shto je zurovac. on je vrh. i ostali nisu nishta pametniji. to su kobasice. a, ne misaona bicja. nemash pojma, a pravish se pametan.
hocjesh da chujesh kako je ovaj proshao? STANISAVLJEVIĆ, Miodrag Miša (Požega, 20. II 1941 – Beograd, 16. VIII 2005), pisac, pesnik, dramaturg… jel dovoljno bio autentichan? nikome se nije udvarao. a, hoklice je na ulici prodavao. a, josh je i pao. nije oduvek prodavao hoklice.
kakve veze ima peljevin sa ovom prichom? mi govorimo o jednom, koji je, u najmanju ruku ziveo u vanrednim okolnostima, da ne kazem najvanrednijim okolnostima od drugog svetkog rata, u blizem i daljem okruzenju. bogtemazo. a, to nije proshlost, vecj se takva proshlost sada nalazi u sadashnjosti. mozesh da zamislish kakva je? samo ako nisi doshao iz takve proshlosti. nemogucje je ziveti takvu obichajnost. biti neosetljiv na chinjenicu da je neko u tvoje, ali bash u tvoje ime, jednog dana, dok ti spavash, pobio toliko ljudi, srushio tolike gradove, takva muchenja priredjivao. ej. to nije normalno. to je bolesno. bolesno je misliti da te se to ne tiche, da si izvan toga, ili da nemash TI nishta s tim. a, seresh. ta neosetljivost onemogucjava, unishtava. ne mozesh biti pametan i srecjan bez osecjanja te nesrecje. i ponashanje, koje cje biti takvo – da ne moze biti drugachije. to znachi da si razumeo i da si nova vrednost. ovako, nishta si. debil.
zittaux is discussing. 
snezanacongradin is discussing. 
milos.ciric is discussing. 
“
Ne znam gde bi mu trebalo suditi… ako sam ne oseća da je kriv,
(a verovatno da ne misli da je kriv, jer naredbe koje je davao, ne
bi “delio” kao da deli novogodišnje paketiće – znao je šta radi)
svako suđenje će mu izgledati nebitno… ON je uradio sve šta je bilo
moguće da bi se osvetio za zločine prema srpskoj raji, počinjene u WWII ratu.
Imao je priliku koju je iskoristio za osvetu… i kako god mu sudili i ma ko
to radio – on će biti miran. Jedino što može da misli da nije dovoljno
uradio, jer su ipak na kraju, muslimani preživeli… nije ih iskorenio.
Sada mu je svejedno, nažalost. Prekasno za njega, ali bar za utehu,
nije prekasno za pravdu, nadam se. Negde će ostati zabeleženo,
šta je sve pod njegovom komandom urađeno, a i to je nešto.