Epilog najave Specijalnog tužilastva za organizovani kriminal da će povodom svih informacija koje je Stanko Subotić dostavio Tužilaštvu, proveriti navode i pokrenuti odgovarajuću istragu

Standard

Sutra, 25/5/2011, 11:00, II sprat, Mala sala

Tačno godinu dana pošto su Specijalnom tužilaštvu za organizovani kriminal predati dokazi o kriminalu tokom privatizacije Večernjih Novosti i Luke Beograd, finansiranju političkih stranaka, pre svega DSS-a, reketiranju Stanka Subotića od strane najviših predstavnika vlasti, zloupotrebama službenog položaja i ovlašćenja direktora Novosti, kao i veliki broj dokaza o zloupotrebi državnih institucija od strane Milana Beka i Miroslava Miškovića, kao i njihove povezanosti sa političkim partijama i državnim funkcionerima, od strane državnih organa postoji najava o razrešenju svih navedenih prijava, tvrdi advokatski tim Stanka Subotića.

Posle godinu dana predkrivičnih i krivičnih postupaka koje se u specijalnom tužilastvu vode ovim povodom, reformisano tužilastvo, uz pomoć reformisanog sudstva, posle detaljne istrage i provere svih navoda, saslušanja brojnih svedoka i provere predatih dokumenata uspeli su da istragu privedu kraju.

Konferencija za novinare
međunarodnog advokatskog tima Stanka Subotića

Govore:

  • Radoslav Tadić
  • Lina Budak
  • Vladimir Beljanski
  • Predrag Marić

Kad se kaže “Vossische Zeitung” mislim na “Politiku”

Standard

Svaka od faza ovog procesa raspada reflektovala se i u fabrici javnog mnenja u kojoj sam i ja radio. Ton naših novina osetno se izmenio. Počeo je da izlazi svakodnevni stubac u Vossische Zeitung posvećen novostima o nemačkim etničkim manjinama izvan Rajha. To je bio signal da treba izvršiti zaokret sa kosmopolitske orijentacije na pangermansku.

Stav novina prema silama Zapada se učvrstio. Oduvek smo imali kritički odnos prema Versajskom ugovoru; sada je izbalansirana kritika vodila ka licemerstvu. Uvodnici su postali pompezni, patriotski i provincijalni. Nije bilo potrebe da neko sa strane govori urednicima i stranim dopisnicima kako je kurs bio izmenjen. Čim bi ton jednom bio utvrđen, sledili bi ga automatski, s krajnjom revnošću, kao po instinktu. I u slučaju da neko pokuša da im skrene pažnju kako su izdali svoja ubeđenja, oni bi to odmah sa najvećim gnevom i srdžbom porekli.

Još mnogo pre nego što će razdoblje od trideset meseci krenuti svojim nezaustavljivim tokom, naš Vossische, ta biblija nemačkog liberalizma, sa svojim imenom imao je zajedničko tek jedva nešto više od prvog dela naslova. Šefovi pojedinih redakcija vodili su upornu borbu iz pozadine, ali su bili u manjini. Neka nova lica počela su da se pojavljuju u kući, a neki stari članovi osoblja da nestaju. Hladne čistke provlačile su se kroz celu 1932. godinu. Iako su i sami bili Jevreji, Ulštajnovi su nastojali da germanizuju firmu, postupno i na posredan način. Sve žrtve čistki, ako me sećanje ne vara, bili su redom Jevreji; novozaposleno osoblje, pak, arijevci i najžešći nacionalisti.

Zgrada u Kohštrase postala je mesto straha i nesigurnosti gde se, kao u ogledalu, odražavao strah i nesigurnost što vlada u čitavoj zemlji. I dalje smo se šetkali dugačkim, od zvuka izolovanim hodnicima, puni sebe kao da smo osoblje nekog ministarstva, ali smo ispod oka merkali jedni druge pitajući se na koga je došao red. Nije bio redak slučaj da kolege buduće žrtve znaju da je ova već osuđena, dok bi se nesrećnik i dalje važno šetkao među njima, nesvestan sudbine koja ga čeka. Jedna grozna šala što je kružila po našim redakcijama u to vreme, simbolično odslikava atmosferu Vajmarske republike tokom poslednjih meseci pre konačnog kraja.

http://www.e-novine.com/feljton/47659-Ubice-pobedile-izborima.html

Vidosav Stevanović o Miloradu Paviću

Standard
Hilandar, Serbian Orthodox monastery on Mount ...

Image via Wikipedia

Hilandar moderniji od hodočašća u Kumrovec

FRAGMENTI GODINA BUKE I SAMOĆE 13
Piše: Vidosav Stevanović

Između Milorada Pavića i mene postojala je bliskost koje se i danas rado sećam. Svakog dana smo u redakciji pili kafu i raspravljali o literaturi, uz čuđenje i podsmehe kolega: njih je zanimalo šta se govori i piše o njihovim knjigama, kakve su to sholastičke rasprave o formama postojećih i nepostojećih pripovedaka i romana. Moj prijatelj Miša – za razliku od drugih, nisam ga zvao Cici, od Ciciban, zvučalo mi je potcenjivački – često me je iznenađivao čudnim znanjima i lucidnim tumačenjima literature. U svemu se razlikovao od čaršijskih mudraca, bio je obrazovan, marljiv kao pčela radilica – napisao je najbolji tekst o Vojislavu Iliću, otkrio Gavrila Stefanovića Venclovića, objavio krasnu studiju o srpskom baroku – kompetentan na uredničkom poslu, dobar i učtiv sagovornik, ugodan noćni drug. Posle uspeha „Hazarskog rečnika“ bio je to neki drugi čovek o kome nisam hteo misliti.
U proleće 1973. odlučili smo da odemo u Hilandar, bilo je to pre današnje mode da se tamo ide na hodočašće kao donedavno u Kumrovec. Putovali smo njegovim „pežoom 404“, spavali u motelu kraj Vardara, sutra bili u Solunu zbog vize za republiku Svetu Goru, hiljadugodišnju instituciju zaostalu iz vizantinskog doba. Konzervativni monasi prihvatili su samo dva otkrića modernih vremena: nacionalizam i telefon.
Ovo putešestvije u prošlost za Pavića je bila ulaznica u dokono akademsko društvo iz Knez-Mihajlove, uzeo me je za saputnika kad su ga drugi odbili. Mladi komunisti išli su u Kumrovec, stari počeli odlaziti u Hilandar, nekoliko godina kasnije to je postalo maltene obaveza, u neka društva te nisu primali bez potvrde da si tamo bio. Dobrica ga je posetio dve godine pre mene i, hvalio mi se, svojom rukom je zasadio vinograd, razni medakovići pominjali su ga u svakoj prilici, đurići mlađi i simići-devet a uveoci odavno su po slavama činodejstvovali s tim imenom koje se u selu mog detinjstva izgovaralo Vilindar, skrušeno paganski. Pavić se trudio da uveri druge i sebe da je njegova porodica srpskog porekla, katoličanstvo je primila pre trista godina, naprezao se da izvede polukonverziju u suprotnom pravcu i nacionalno se izjasni. Hilandarski kaluđeri mu nisu verovali, mene su primili raširenih ruku, njega ljubazno i bez srdačnosti. Nije mnogo bolje prošao ni kod akademika. Propusnicu za tu tvrđavu komunista, koji su postali nacionalisti, dobio je tek kad je Miloševiću tokom Osme sednice poslao telegram podrške. „Nobelovu nagradu neću dobiti bez podrške vlasti i države“, objasnio je intimusima s kojima se subotom sastajao u podrumu „Šumatovca“. Siroti Ciciban! Od Nobelove nagrade je daleko koliko i ja – i još malo dalje.
* * * Continue reading

Ni Klinton, ni Obama!

Standard

Boris Tadić

Tadić zbog Kosova bojkotuje samit u Varšavi

24.05.2011
Predsednik Srbije Boris Tadić neće učestvovati na samitu Centralne i jugoistočne Evrope u Varšavi, 27. i 28. maja zato što će Kosovo na tom skupu biti predstavljeno kao nezavisna država.

Na samitu, čiji domaćin je predsednik Poljske Bronjislav Komorovski, lideri zemalja regiona sastaće se i sa američkim predsednikom Barakom Obamom.
Continue reading

vrlo čudno: u dlačićevom dupetu se pojavili električni impulsi(nažalost nema odgovarajuće fotke)

Standard

Zamenik premijera Srbije Ivica Dacić ocenio je da Srbija polako gubi Kosovo i Metohiju i da bi što pre trebalo nešto da se preduzme, dok još nije kasno. Kako kaže, ispostavilo se da je Rezolucija 1244 prevara.
————————————————————————————————————————————————————————————————-
Eh.Nije mu javio MIlošević.