e-Book: Radomir Konstatinović – Filosofija palanke

Povodom smrti Radomira Konstatinovića

Radomir Konstantinovic – Filosofija Palanke  e -Book

 Ova knjiga prvi put je izašla 1969. godine i otada je nezaobilazna literatura za razumevanje ovdašnjih ljudi i običaja. Delovi ove knjige često su citirani (ipak, ne i dovoljno), ali najviše, čini se, misao kojom knjiga počinje: “Iskustvo nam je palanačko”.
Konstatinović minuciozno analizira provincijsku (palanačku) svest i oblike njenog ispoljavanja i za ovu njegovu knjigu kažu da je bez nje nemoguće do kraja razumeti srpsku istoriju 19. i 20.veka. Palanka nije u svetu, ona je u duhu, svud moguća…
Na nizu primera pokazujuci kako nam je gotovo sve palanacko, Konstantinovic analizira stil kao najvise nacelo palanke, ideal cistog siromastva, sentimentalizam i sarkazam, ateizam, trajni infantilizam, realizam, banalnost, nihilizam tamnog vilajeta, egzistenciju kao besmislen rad, lenjost kao rad zatvorenog sveta palanke, politicki vasar, ideal organske kulture, srpski nacizam, itd.

Veliko srpsko ćutanje

Photo: sarajevo-x.com

Ne, ne mogu danas da lamentiram, da in memoriamišem, da bilo šta kažem što bi se moralo reći kad nas je napustio najbolji među nama, on koji je već davno digao ruke od nas. Hoću samo da javno kažem ono što boli, iako je to bilo predvidljivo i očekivano. Pa ipak, kada se to najzad i desi, jer je jednostavno moralo, hoću da se bar malo oslobodim stida

Branislav Guzina

Cenzura: Tanjug je ovlašćen da objavi da ove knjige ne postoje

Bilo bi nepravedno ostaviti u senci ostale knjige i radove ovog pisca. Kao mlad pesnik objavio je u zbirku „Kuća bez krova“ (1951). To je najava posleratnog srpskog modernizma, koju će Konstantinović razviti u romanima „Daj nam danas“ (1954), „Mišolovka“ (1956) i „Čisti i prljavi“ (1958), srodnim duhu francuskog Novog romana Mišela Bitora i Natali Sarot.

Roman „Izlazak“, u obliku ispovesti Hristovog učenika Jude pre samoubistva, dobija NIN-ovu nagradu za 1960. i kasnije biva proglašen za jedan od deset najboljih romana sveukupne srpsko-hrvatske književnosti. Završni roman u ovom nizu, „Dekartova smrt“ (1996), odlukom NIN-ovog žirija ne ulazi u obzir za nagradu, jer je stigla vest da bi pisac odbio da je primi. Težak previd: ne nagrađuje se pisac (hteo da primi nagradu ili ne), već roman godine.
Drugo kapitalno delo Radomira Konstantinovića je osmotomni rečnik srpske poezije „Biće i jezik“ (1983), delo bez premca, u 113 analitičkih portreta.
Rukopis sličan onom iz „Filozofije palanke“, s temeljnim sagledavanjem odnosa jezika i plemenskog iskustva kojem autentičan glas mora da se odupre. Ovaj lanac knjiga su profesori u univerzitetskoj nastavi gotovo listom odbacili sa gnušanjem, jer se njime potire tradicionalno pozitivistička tradicija tumačenja srpske poezije.
Od izuzetnih poduhvata valja izdvojiti „Ahasfer ili traktat o pivskoj boci“ (1964) i „Pentagram“ (1966), koji su doživeli veliki muk. Pri osnivanju „Beogradskog kruga“ 11. aprila 1992, Konstaninović je izgovorio svoj programski tekst o suočavanju sa čudovištem, koji je postao temelj Nove Srbije. Epistolarno-esejističku knjigu „Beket prijatelj“ objavio je 2000. i posle toga se povukao u samoću.
Njegovim odlaskom se završava jedna epoha vrhunskih kriterija u stilu i piščevom moralu. Sada valja proceniti šta nam je preostalo. Blic

http://www.e-novine.com/stav/52423-Veliko-srpsko-utanje.html

Some content on this page was disabled on 06/09/2016 as a result of a DMCA takedown notice from Milica Konstantinovic. You can learn more about the DMCA here:

https://en.support.wordpress.com/copyright-and-the-dmca/

Advertisements