Uzo deda svog unuka,
Metno ga na krilo,
Pa uz gusle pevao mu
što je negda bilo.

Pevao mu srpsku slavu
I srpske junake,
Pevao mu ljute bitke,
Muke svakojake.

Dedi oko zablistalo,
Pa suzu proliva,
I unuku svome kaže
Da gusle celiva.

Dete gusle celivalo,
P’ onda pita živo:
” Je li, deda, zašto sam ja
Te gusle celivo? ”

” Ti ne znadeš, Srpče malo,
Mi stariji znamo
Kad odrasteš, kad razmisliš,
Kašće ti se samo! “