Updates from May, 2012 Toggle Comment Threads | Keyboard Shortcuts

  • instruktorx 22:54 on 19/05/2012 Permalink |  

    saga o moralu: ako laže bjelic, ne laže arhiva-poslednja večera e novina (nemontirani materijal) 

    Advertisements
     
  • whiskeytown1 22:17 on 19/05/2012 Permalink |  

    Podrsku predsedniku Tadicu dao je i cuveni lovac Joca iz Tanzanije uz komentar “Presao sam sa ćurana na mačke” 

     
  • whiskeytown1 22:05 on 19/05/2012 Permalink |  

    DS Golden Showers feat. shipovala rac 

     
  • snezanacongradin 22:03 on 19/05/2012 Permalink |  

    Miloš Ćirić: Katarza na silu 


    Premijerska publika sinoć je prisustvovala događaju sezone, premijeri predstave Zoran Đinđić, u režiji Olivera Frljića. Iz medijskih izveštaja sa predstave shvatamo da je reč o delu koje je podelilo publiku, da je jednom od glumaca pukao čir nekoliko dana pred predstavu, i da niko od političara povodom predstave nije imao ništa da izjavi. Ne računajući Branislava Lečića koji se bavio sopstvenim staromodnim ukusom i druge koji ovu predstavu smatraju političkim pamfletom, a ne pozorištem.

    Hvala Oliveru Frljiću i glumcima. Ako ni za šta drugo, hvala im za scenu u kojoj se za učešće u atentatu na Zorana Đinđića konačno sudi Vojislavu Koštunici i u kojoj mu se postavlja pitanje: gospodine Koštunica, da li biste mogli da sednete preko puta Jovane i Luke i objasnite im zašto je njihov otac ubijen? Kad već nemamo javno tužilaštvo da postavi ovo pitanje, ni sud da proceni odgovor, neka mu se sudi u pozorištu. Kako je rekao advokat porodice Đinđić Srđa Popović, u stanju smo da podnesemo ovoliko pravde. Treba uvek podsetiti na krivične prijave koje je advokat Popović podnosio svih ovih godina u vezi sa političkom pozadinom, a koje su očigledno iskorišćene i u ovom projektu.

    Oliver Frljić će preko noći postati superheroj i antiheroj istovremeno. On se sam već odredio u tom pogledu, jer na početku predstave kaže da je ovo politički pamflet, a on izdajica, Hrvat i ustaša. Oliver očigledno zna gde je došao i čemu može da se nada. Celokupnost umetničkog izraza, suština predstave, njena nedovršenost ili pamfletizam, ostaće samo sporedne primedbe inače visoko sofisticirane beogradske pozorišne publike oduševljene Kosama, Velikim dramama i pank-operama Emira Kusturice. Iz svega što smo tokom dana mogli da pročitamo iz medija, ali i iz Frljićevog razgovora za Peščanik, ova predstava je teroristički akt zbog svih okolnosti u kojima je odigrana kao i po svom sadržaju, po svojim namerama i po svojoj suštini. Scene koje nam mediji prepričavaju govore u prilog tome. Jedna od njih je i ona u kojoj Amfilohije sa kalašnjikovim u ruci strasno ljubi Legiju u usta ili ona u kojoj hor atentatora (vox populi) puca u Đinđića, a zatim čita celu Amfilohijevu besedu nad Đinđićevim odrom. (More …)

     
  • instruktorx 21:53 on 19/05/2012 Permalink |
    Tags:   

    kad porastem biću…(6) (igrale se delije) 

     
  • zokster 20:31 on 19/05/2012 Permalink |  

    Kenjare kenjaju: Predstava “Zoran Đinđić” – provokacija bez odgovora 

    Reagovanja glumaca na predstavu premijerno izvedenu u Ateljeu 212. Popović: Nismo hteli da budemo cenzori. Sokić: Ne znam šta smo novo dobili i saznali. Ninković: Brisanje poda zastavom – neoprostivo

    AUTORSKI projekat zagrebačkog reditelja Olivera Frljića „Zoran Đinđić“, najavljen kao povratak političkog teatra na beogradsku pozorišnu scenu, izazvao je različita mišljenja u našoj pozorišnoj javnosti.

    Premijera je s velikom radoznalošću iščekivana od prvih proba, sasvim očekivano, jer je i sam naslov budio pažnju i radoznalost javnosti. Tim pre što se njen autor svrstava u red najpoznatijih i najintrigantnijih pozorišnih stvaraoca bivše Jugoslavije. Da podsetimo, takođe na sceni Ateljea 212, Frljić je prošle sezone postavio „Oca na službenom putu“, predstavu koja sa svih festivala u zemlji i inostranstvu donosi kući brojna i prestižna priznanja. A šta o novom naslovu na repertoaru Ateljea kažu umetnici?

    • Kao član Upravnog odbora, odgledala sam predstavu tek nekoliko dana pre prvog izvođenja, jer je tako želeo reditelj. Imali smo neke primedbe, ali nismo hteli da budemo cenzori – objašnjava Gorica Popović, inače i član kuće. – Lično, ne mogu reći da volim političko pozorište, pogotovo ne u institucionalnom teatru. Mislim da je ovo više za neki alternativni prostor. Veoma sam znatiželjna kako će predstavu u budućnosti prihvatiti publika: da li će biti hladna, ravnodušna, ili će pokazati radoznalost.

    Poznata glumica ističe i da su po njenom mišljenju u projektu neke scene nepotrebne, a da je pominjanje imena kolega koji su izašli iz predstave skandalozno. I dodaje:

    • Znam da Frljić kao reditelj voli provokaciju. Ne govorim to ni u pozitivnom ni u negativnom kontekstu. Upravnik stoji iza predstave, a od interesovanja publike zavisiće njena dalja sudbina. U ovim vremenima prinuđeni smo da se ponašamo tržišno. Od Grada dobijamo novac samo za po jednu predstavu na maloj i velikoj sceni. Pozorišta su u teškoj situaciji, a produkcija je svedena gotovo na nulu…

    Reditelj i bivši ministar kulture Nebojša Bradić ističe da je za demokratiju pozorište veoma važno jer je ono jedna od retkih preostalih prilika gde društvo može da vodi živu etičku raspravu sa sobom:

    • Nažalost, lična, moralna, društvena i politička drama čoveka koji je zbog vizije dao najviše – svoj život, u pozorištu do sada nije našla adekvatnu obradu. Predstava „Zoran Đinđić“ je išla na provokaciju, ali nije odgovorila izazovu velike teme: mnogo opštih mesta i malo pozorišne umetnosti.

    Jedna od glumica koja je deo istorije Ateljea 212 i svega avangardnog što je ova kuća donela istoriji našeg teatra, Ružica Sokić, kaže za sebe da je politički nepismena, ali:

    • Imam samo emocije i samo one mogu da me razdrmaju. Zoran Đinđić je sam po sebi toliko bolna tema, o tome ne mogu ni da govorim. Banda je ubila mladog i darovitog čoveka, koji je surovo pao kao nedužna žrtva… Inače, ne znam šta smo u ovoj predstavi novo dobili i saznali. Ostala sam prilično ravnodušna.

    Glumica Nataša Ninković naglašava da nema ništa protiv angažovanog, političkog teatra. Naprotiv.

    • Ali ovo nije politički teatar. Za predstavu bi se moglo reći da ima, pre svega, jedan feljtonistički pristup. Gledala sam Frljićevog „Oca na službenom putu“, veoma mi se dopao. Zato sam s velikom radoznalošću došla na novu predstavu očekujući pogodak u metu, hrabrost u pozorišnom smislu. Nešto je u njoj i dobro urađeno, ali je za mene neoprostivo brisanje poda srpskom zastavom i povraćanje po njoj! Da su to uradili protiv nekog obeležja režima, razumela bih. Ali sa zastavom bilo čije zemlje, kao njenim simbolom – nezamislivo je. Postojalo je hiljadu pozorišnih načina da se pokaže šta se misli o lažnom patriotizmu, koga ima i kod nas. Ovo nije i ne može da bude način. Pozorište ne treba nikome da sudi niti presuđuje. Postoje institucije koje se time bave. Način na koji su to radili u predstavi bio je agresivan, kao i način onih protiv kojih se i danas borimo. Nesporno je da našoj zemlji nedostaje kritička svest pojedinca, pa i teatra. Želela bih, uostalom, da sam videla i drugu stranu. Volim suprotstavljene stavove. A u samoj predstavi smo čuli i da glumac zbog različitog mišljenja može biti izbačen iz nje. Posle odgledane premijere nisam bila besna već tužna..

    Vecernje novosti

     
    • zokster 20:33 on 19/05/2012 Permalink | Log in to Reply

      Ovo je tek priprema za “toplog zeca” kroz koji ce predstava proci posle sutrasnjih izbora. Naravno da je nedopustivo suditi ubicama Zorana Djindjica, makar i na pozorisnim daskama.

      Like

    • instruktorx 22:04 on 19/05/2012 Permalink | Log in to Reply

      “Lično, ne mogu reći da volim političko pozorište, pogotovo ne u institucionalnom teatru. Mislim da je ovo više za neki alternativni prostor”.
      Molim? Za neki alternativni prostor? Recimo koji? Hram Svetog Save? Na grobu Zorana djindjića?
      Djubrad pokvarena. Lepo vam je rekao Zoran: “Srešćemo se mi negde u budućnosti”. Jebaće vam mater svima.

      Like

      • cotton 04:15 on 20/05/2012 Permalink | Log in to Reply

        “Pozorište ne treba nikome da sudi niti presuđuje. Postoje institucije koje se time bave.”

        prvi put čujem da se neka institucija bavi ubicama Zorana Đinđića… pa, njima je i “posvećena” predstava… mogli su samo da sjednu u prvi red i hvataju bilješke

        “alternativni prostor” – u prevodu – u nekoj rupi, bez ikakve najave i medijskog odjeka; dovoljno “alter” da niko živ za to i ne čuje, dovoljno daleko, dakle, da se ne čuje zvuk kostura dok ispadaju iz ormara

        nakon ovakvih reakcija pade mi na pamet projekcija koju su netom po ulasku u Berlin za njegove stanovnike upriličili Saveznici… suočeni sa brutalno jasnim dokumentarnim snimcima zločina iz koncentracionih logora, kako su reagovali ljudi u čije je ime zločin sproveden?
        po izlasku sa projekcije listom su odmahivali glavama i naprosto odbijali da prihvate činjenicu da su zvjerstva rađena u njihovo ime i da su ih poduzimali njihovi muževi, stričevi, sinovi…

        trebalo je da prođu godine da se Njemačka trgne iz hipnoze, i da “druga Njemačka” postane većinska Njemačka, ali, to se desilo… šta je Njemačka postala nakon katarze? šta je danas? šta je ugrađeno u njihov Ustav, u sistem vrijednosti?

        u Njemačkoj ZLO revitaliziraju (i rehabilitiraju) marginalci s kojima je država/sistem u latentnom sukobu

        a Oliver će, čim se oporave od prvotnog šoka i pregrupišu, da prođe gore i od Angeline

        Like

  • zokster 20:26 on 19/05/2012 Permalink |  

    Adminove fanice zovu Admina 

     
  • vodena 19:01 on 19/05/2012 Permalink |  

    eh ,ti Kinezi….:) 

     
  • whiskeytown1 15:18 on 19/05/2012 Permalink |  

    U toku je zajednicka akcija GSP, Uprave saobracajne policije i Agencije za bezbednost saobracaja “Napunimo groblja” 




     
  • rave 14:44 on 19/05/2012 Permalink |
    Tags: , ,   

    Posleratni sindrom problem koji niko ne rešava 

    Pucnjava u Beogradu u kojoj je ratni veteran ranio tri osobe još jednom je ukazala na drastične posledice koje i danas nose ovi ljudi. Posleratni sindrom sve je češći problem koji niko ne rešava, između ostalog i zbog toga što kategorija ratnih veterana u Srbiji još nije priznata.Četrdesettrogodišnji Ratko Zivgarević zbog banalne svađe u kafiću pucao je iz kalašnjikova na goste i prolaznike više od pola sata. U beogradskom naselju Borča ispalio je 150 metaka pre nego što ga je uhapsila policija koja je u pretresu njegove kuće pronašla arsenal oružja, uključujući i bombu i pištolj, koji je najverovatnije davno doneo sa ratišta. (More …)
     
  • zokster 14:12 on 19/05/2012 Permalink |  

    Repost bloga Snežane Čongradin: “Gospodine Koštunica, da li biste Vi mogli da sednete preko puta Luke i Jovane i kažete im zašto je njihov otac ubijen?!”, rečenica je koja je izazvala muk u sali, muk kakav nikada u pozorištu niste doživeli. 

     
  • zokster 13:32 on 19/05/2012 Permalink |  

    Amfilohije i Koštunica izlaze uplakani sa predstave u Ateljeu 

     
  • zokster 13:28 on 19/05/2012 Permalink |  

    Sve vesti o predstavi u Ateljeu 212 o Đinđiću sklonjene 

    Razlog i objasnjenje ove uzurbane cenzure: sutrasnji izbori, jer nije zgodno da se sazna kako je DS finansirala predstavu u kojoj, kako Telegraf javlja, “Glumac obučen kao mitropolit Amfilohije puca u pokojnog premijera, dok “sud” osuđuje Koštunicu za Đinđićevo ubistvo. Puna sala bez daha ispratila premijeru već sad se može reći – kontroverzne predstave”.

    Stranica sa tom vesti vec je povucena sa Telegrafa online, ostao je samo kratki antrfile

    http://www.naslovi.net/2012-05-19/telegraf/skandal-u-ateljeu-212-bure-krvi-i-povracanje-po-srpskoj-zastavi-u-predstavi-o-djindjicu-foto-video/3469952

     
  • rave 13:23 on 19/05/2012 Permalink |
    Tags: , , ,   

    Komšija, Koliko ste vi pobili “ustaša”, “balija” i “šiptara”? 

    Tempirane bombe šeću se Srbijom

    povezano

    Posleratni sindrom problem koji niko ne rešava

    Odlikovanja za beščašće

    Beograd podiže spomenik žrtvama i ubicama devedesetih 

     
  • rave 13:05 on 19/05/2012 Permalink |
    Tags: , , ,   

    Kurspahić: Pouke iz “već viđenog” 

    To što se ovih dana Bosna i Hercegovina našla na dnevnom redu 6771. sjednice Savjeta bezbjednosti Ujedinjenih nacija nije, naravno, bilo vijest dana ni u samoj toj zemlji – još manje bilo gdje u svijetu – a rijetki ozbiljni komentari tog zasjedanja svode se uglavnom na razočarenje “već viđenim”. Bosanskohercegovački posmatrači posebno ne mogu da se načude što je Valentin Inzko  u 41. izvještaju Visokog predstavnika značajan naglasak stavio na odavno neophodnu obnovu političkog dijaloga i postizanje značajnih sporazuma, zaključujući kako bi to – ako se nastavi tim putem – moglo voditi “prelomnoj godini”.

    Kurspahić: Pouke iz “već viđenog”.

     
c
Compose new post
j
Next post/Next comment
k
Previous post/Previous comment
r
Reply
e
Edit
o
Show/Hide comments
t
Go to top
l
Go to login
h
Show/Hide help
shift + esc
Cancel
%d bloggers like this: