Nikola Samardžić: Povratak u budućnost

Standard

Za onaj deo Srbije koji je evropski i demokratski opredeljen, mirno suočavanje sa stvarnošću bilo je jedini racionalan iskorak. Poraz Borisa Tadića je u tom smislu bio prioritet nad pobedom Tomislava Nikolića. Tadić je morao da bude odbačen u prošlost iz koje Nikolić pokušava da se izvuče, na svoj način i u skladu sa svojim okruženjem i sposobnostima. Tadić je iz srpskog društva isisao svu kreativnu energiju, uspavao ga i uparložio, naizgled ga oslobađajući one etike odgovornosti koju on i njegov establišment nikad nisu bili u stanju da prilagode svojim banalnim političkim i materijalnim potrebama. Bio je dug i naporan put te njegove fukare, koja se domogla fotelja i monopola. Na tom putu nije bilo mesta, saosećajnosti i odgovornosti za sve žrtve velikog zločinačkog poduhvata, niti pravde za ubijenog premijera dr Zorana Đinđića. Đinđićevo nasleđe potopili su upravo njegovi nastavljači, u močvari laži, beščašća, korupcije, manipulacija, kontingenata, starleta, marketinga, tajkuna, rijalitija, ekonomske i mentalne recesije.

Ne imponuju sve ličnosti koje su stale uz Nikolića u noći koju je on smatrao vrhuncem svoje karijere. Ali, zašto je Tadić bio sam? Kud su se deli svi koje je učinio ministrima, milinerima, savetnicima, pomoćnicima, analitičarima, naizgled i ličnostima?
Continue reading