Velikosrpski ”pacovski kanali” u Vojvodini

Standard

Vojvodina – stecište zločinaca i kriminalaca

piše: Miloš Podbarčanin

Lociranja i hapšenja dvojice od najtraženijih haških potraženika, ”generala” Ratka Mladića i Gorana Hadžića, samo su vrh ”ledenog brega” velikosrpskih “pacovskih kanala” u Vojvodini.
Iza logističke navigacije, smeštaja – ali i zaštite osumnjičenih, i onih ”sa druge strane zakona” – nalaze se rusofilski krugovi Vojno-bezbednosne Službe Srbije, Bezbednosno Informativne Agencije, Srpske Pravoslavne Crkve, DSS-a, SRS-a (koji je u međuvremenu formalno razdeljen u dve ”struje”), SPS-a – svi usko povezani sa srpskim podzemljem i tzv. ”tajkunima”.
I ne samo to – logističkim centrom u Moskvi – Mirom Marković i Borislavom Miloševićem
Dosad objavljena imena, nekih od osumnjičenih za pomoć u prikrivanju potraživanih lica su general Aco Tomić i Rade Bulatović.
Ovom spisku, treba pridodati i imena sledećih osoba: Aleksandar Nikitović, savetnik i desna ruka dr. Vojislava Koštunice, dr. Vojislav Koštunica, prof. dr. Kosta Čavoški, Amfilohije Radović, Irinej Bulović, Dobrica Ćosić, Matija Bećković, pokojni Brana Crnčević, Gojko Đogo, Atanasije Jeftić, Vasilije Kačavenda itd.
Sve ove osobe su, na jedan ili drugi način – pomagale u prikrivanju osumnjičenih; dodeli novih identiteta, smeštaju, obezbeđenju itd.


No, da se ne bi ponavljali – u prvom pasusu smo govorili o tome, da su imena generala Mladića i Hadžića – samo jedna u nizu mnogih, nastanjenih i prikrivenih u Vojvodini.
U Vojvodini su bili – i jesu – smešteni – i sledeći osumnjičeni za ratne zločine – u Hrvatskoj – BiH i Kosovu:
Saša Cvjetan
Dejan Demirović
obojica pripadnici zloglasne DB ”crne legije” – zvane ”Šakali”; bezbedno nastanjeni u Novom Sadu – uhapšeni i osuđeni na višegodišnju kaznu zatvora za počinjene zločine na Kosovu.
Siniša Martić Šilt – vođa zloglasne jedinice ”Šiltovi”, rodom iz Siska (kao i Drago Njegovan) – odgovoran je za ratne zločine počinjene na teritoriji Gline u Krajini; njegove jedinica, formirana od strana DB-a, počinila je gnusne masakre civila u Glinskom Novom Selu – gde su ubili 33 tamošnja meštana – i u selu Joševica – gde su mučili i zaklali 22 civila.
Siniša Martić Šilt je pobegao u Novi Sad, gde ima kafić – nije, ni privođen – niti osuđen za počinjene ratne zločine.
Kao i mnogi drugi osumnjičeni za ratne zločine, ima veze i zaštitu u državnom vrhu – a obaveštenja prima iz novosadskog MUP-a.
Da ne zaboravimo – u novosadskom MUP-u su zaposlena lica sa prošlošću, kako iz tzv. RSK, tako i Bosne; oni su u stalnom kontaktu sa krugom ljudi ”iz zavičaja” – koje vezuje zajednička ratna prošlost (i (sa)učešće u zločinima i krivičnim delima).
Siniši Martiću Šiltu se u spisku traženih – a naseljenih na teritoriju Vojvodine – pridružuju i sledeća lica:
Čeda Budisavljević, iz Gospića – osumnjičen za ratne zločine u Hrvatskoj
Milan Bogunović – takođe iz Gospića, osumnjičen za ratne zločine u Hrvatskoj, nastanjen u Bačkom Gračacu
Bogdan Gruičić, iz sela Studenica kod Gospića, osumnjičen za ratne zločine u Hrvatskoj, nastanjen u Srpskoj Crnji.
Monika Ilić-Simonović – jedno od konspirativnih imena ”Nataša Stojanov”, uhapšena u Prijedoru; devojčica monstrum iz Brčkog, koja je u velikosrpskom koncentracionom logoru, između ostalog, razbijenim flašama klala i vadila creva, oči, muslimanskim i hrvatskim logorašima. A sve sa svojih tinejdžerskih, 17 godina.
”Nataša Stojanov”, je pak, do dana hapšenja, prošle godine u Prijedoru – mirno živela i radila u Novom Sadu; u trgovini svog oca Borislava Ilića, takođe iz Brčkog.
Majka Monike Ilić – ”Stojanov” je za vreme rata u BiH držala vojnički kupleraj u Brčkom, gde su bile silovane Muslimanke i Hrvatice. Njen brat, Konstantin Simonović-Kole, bio je osuđen za ratne zločine protiv civila.
Vojislav Maksimović – ratni zločinac iz Foče; mučio i maltretirao Muslimane po Foči – vrlo često boravi u Novom Sadu; neprocesuiran i neosuđivan.
Duško Kornjača – o kojem je na ovom portalu već pisano; prebivališna adresa mu je u Tekelijinoj ulici, Podbara, Novi Sad. Neprocesuiran i neosuđivan.
Saša Ćurguz – ratni zločinac iz BiH, nastanjen u Sremskoj Mitrovici
Mile Kalinić – ratni zločinac, takođe nastanjen u Sremskoj Mitrovici, poslednja adresa: Tarasa Ševčenka 1

Daleko od toga da smo ovde naveli sve potraživane osobe.
U Novom Sadu se nalazi dobar deo rasformirane Službe Bezbednosti (posebno Vojne), kako RSK, tako i iz Bosne.
Oni su veza i logistika mnogim osumnjičenim za počinjene ratne zločine – od kojih se neki kriju i u manastirima; kako fruškogorskim, tako i drugim manastirima u Vojvodini.
Jedan od posebno ”interesantnih” manastira, logističkih centara za prikrivanje osumnjičenih za ratne zločine je manastir Krušedol u Fruškoj Gori.
On je poznat, da je pružio pomoć i skrovište, i Radovanu Karadžiću. Goranu Hadžiću – ali i drugim; neki od osumnjičenih su svoje identitete zamenili monaškim, da bi se prikrili od ruke zakona.
Sve ovo ide uz direktno znanje i saglasnost nadležnih čelnika eparhija, u prvom redu bačkog vladike Irineja Bulovića.
On je ujedno i jedan iz kruga odabranih – koji je svo vreme znao za skrovište Ratka Mladića u Lazarevu kod Zrenjanina.
O svemu su znali, i Ivica Dačić, Tomislav Nikolić, Aleksandar Vučić, Milorad Dodik (preko obaveštajne agencije tzv. RS).

Kako su stvoreni vojvođanski ”pacovski kanali”

Vojvodina je bila odabrana za sedište i skrovište većine potraživanih lica za ratne zločine i kriminal, iz nekoliko razloga:
Prvo, blizina granica susednih država i regiona – do kojih postoje dobri putni i drugi pravci i prilazi – pogodni za brze premeštaje.
U slučaju otkrivanja, mreža jataka bi, u zavisnosti od ranga potraživane osobe – brzo premestila istu na drugo mesto – čak i susedne države – najčešće RS i Srbiju (Beograd).
Za to su korišteni – i policija – ali i zdravstvene službe (rotaciona svetla i pratnja čine čuda).
Sve osobe imaju lažne identifikacione dokumente; od ličnih karti, preko pasoša – čak i detalja iz socijalnih službi i zdravstvenih legitimacija.
Za to se koriste – ili izmišljeni identiteti – ili identiteti umrlih osoba.
Rade ih MUP, socijalne i druge službe – u sprezi sa VBA, BIA i drugim (crkva izdaje lažen krštenice i druge dokumente).
Osobe se, i uglavnom, smeštaju u ”proverenim sredinama”.
”Proverene sredine” su uglavnom kolonistička naselja – gde se računa na lojalnost i patriotizam okruženja – koje neće lako izdati identitet novopridošlih (i pored saznanja o kome je reč).
Neko će reći da sredine poput novosadske Podbare, Kaća, Budisave, Šajkaša i drugih tradicionalnih domicilnih sredina – ne spadaju u ovu kategoriju; u njima je, međutim, pod pritiskom – i planom velikosrpskih planera i projektanata – došlo do velikog planskog priliva – etničkog čišćenja domaćeg stanovništva, u korist pridošlica iz Krajine, BiH.
U ovim sredinama, pokupovanim, raseljenim, novoizgrađenim – stvara se pogodno (a (ne)legitimno) područje – za manipulisanje; između ostalog i za prikrivanje potraživanih osoba.
Da bi se onda u javnosti manipulisalo ”činjenicama” da je Vojvodina ”radikalna”; jer su iza svega i ”starosedelačke” sredine.
Zato se nemojte uopšte čuditi pojavama grafita, portreta, nacionalizma – u tradicionalnim vojvođanskim (srpskim) mestima i područjima.
To je vrsta specijalnog psihološko-propagandnog rata – koja se u Vojvodini vodi već decenijama; poslednjih 2 decenije intezivno.
Uostalom, i Temerin, kao i naselje Telep u Novom Sadu – su permanentno  etnički čišćena i ciljana područja – u naletu velikosrpskih projektanata.
Zato tamo danas imaju kuće, i Goran Hadžić, i Ratko Buturović (Bata Kan-Kan).
A izgrađene su i velikosrpske ”Studenice” – da dodatno izvrše pritisak na manjine i nateraju ih na egzodus.
Zašto bi inače ”Temerinska pasuljijada” bila poprište najžešćeg turbo-pravoslavlja i pod budnom senkom krvožednih ”belih orlova”; zastavetina neviđenih razmera – čak i četničkih.
Nego da se na taj način ne preti domaćim Mađarima – šta im srpska braća, naseljena od preko Drine – spremaju; ukoliko ne budu dovoljno dobri – i sami otišli; prepustivši svoj tradicionalni prostor velikosrblju.
Naravno da će u takvom izmenjenom ”Temerinu” lako naći, i smeštaj, i zaštitu, bilo koji begunac od zakona.
Nemojte uopšte biti zbunjeni – ako Darko Šarić ima i neki od napuštenih salaša po Vojvodini; oni odavno nemaju funkciju Poljoprivrede – tek narko i ljudske trgovine, obložene u oblandu restorana i ”etno-kuća”.
Gde su u ambarima, ispod kamuflažnog ”kukuruza i žita” – tone švercovanih cigareta, droge – ali i ljudi za prenos na zapad.
Danas su im u svemu partneri i Rusi – koji ne pitaju za cenu kućama i vikendicama na obroncima Fruške Gore.
Neke od njih su špijunske baze i skrovišta; kupljena namenski.
Gde ruski ambasador i konzularno osoblje terevenče sa svojim srpskim ”kolegama”, ugovarajući ”biznise” i planove.
Drugi razlog, zašto je Vojvodina odabrana kao područje za skrivanje ratnih zločinaca i kriminalaca je da su u ”bezbednom okruženju”; skriveni i delujući uglavnom iz tradicionalno naklonjenih kolonističkih mesta u Vojvodini; odakle se i regrutovao najveći broj dobrovoljaca i saučesnika ratova na prostorima bivše SFRJ, pa i u podeli ”ratnog plena”.
Velikosrpski planeri i stretezi smatraju da su domicilni Vojvođani lako plašljiva i kontrolisana masa – gde nema previše protesta protiv tiranije i restriktivnih mera okupatorskog Beograda.
U Novom Sadu je tako smešten jedan od centara ”u Kosovo se kunemo” Žandarmerije – direktno iznikle iz zloglasnog JSO; sa priličnim brojem zaostalih ”kadrova”; koji ”prepodne čuvaju red i mir u Srbiji” – ”popodne zasipaju KFOR kamenicama i molotovljevim koktelima” – a noću ”ordiniraju”. Već prema afinitetima.
Dirljiv je bio smešak simpatije, upućen pripadnicima ”Nacionalnog stroja”, koje je Žandarmerija spasila sigurnog linča.
Presrećan je bio Goran Davidović Firer, baš kao i Mladen Obradović – znajući da ih marica vodi u slobodu; ne zatvor.
U kojem su tek popili kafu sa dežurnim – inspektorom i osobljem.
Naravno, par hiljada razbucanih ”džandara” teško da mogu danonoćno da bdiju nad svima, pa se tako Davidović i našao sigurniji – u Trstu, a posle toga u Nemačkoj.
Vizu i dokumente mu je obezbedila VBA i BIA.
Naravno, uz malu asistenciju Koštunicinog ”kalašnjikov kabineta”.
Pre odlaska ga je, naravno, blagoslovio i Amfilohije i Irinej Bulović.
Treći razlog ”udomljavanja” ratnih zločinaca i kriminalaca u Vojvodini je da čuvaju istu od potencijalnog ”menjanja mišljenja Vojvođana”; eventualnog pokušaja izlaza.
Radi čega je i dovedena ”do zuba naoružana soldateska”; dato joj zemljište i nekretnine – sa uzvratnim očekivanjem da za isto imaju i da prikolju; barem su u tome vešti.
Niko se ne pita – da li Legija i Zver, kojim slučajem ”vikendom” idu pod maskama na Kosovo – a da o tome ”niko ništa ne zna”.
U Pančevu je smeštena i 72 Specijalna Brigada VS, isključivo namenjena za obračun sa ”unutrašnjim neprijateljem”.
Da podsetim, većina pripadnika su oni isti – koji su u Crnoj Gori planirali vojni prevrat.
Zbog čega je i pomorsko-diverzantski odred (sada, ne više regruta, već oficirskog i podoficirskog kadra) – smešten u Novom Sadu; ne da bi izranjali davljenike – već, kada i ukoliko zatreba – a mostovi opet nekom mogu biti prepreka.

Organizacija ”pacova”

Ratno-genocidni i kriminalni ”pacovi” (jedna te ista kategorija) su povezani na razne načine; od ”zavičajnih” organizacija – preko restorana – kafića; ”prela i dosela”; od Krušedola, preko Sremskih Karlovaca, Novog Sada itd itd.
U ”mirnodobsko vreme” – preovladavaju uži klanovi; red bezbednjaka, red policije, red kriminalaca, red bivših i sadašnjih političara.
Moć i Interes šire uglavnom preko novca – a ponekad i nasilno.
Naravno, interesi mogu ponekad i da se isprepliću – onda se malo ”pusti krvi” (pa i ”bratske”) – ali, sve na kraju krajeva ostaje u ”porodici”.
U Novom Sadu obitavaju i uglavnom čitava vlada tzv. ”RSK”; od Buhe, Njegovana, tu je najverovatnije i trgovac četničkim šubarama Mile Paspalj; uglavnom, svi sem Martića i Babića.
Najveći broj njih inklinira – blizak je – ne sa Radikalima i Nikolićevim ”Radikalima 2” – već upravo sa Miloševićevcima; u Vojvodini su najaktivniji kroz SPS.
U Novom Sadu ne možete proći kroz ulicu Vase Stajića od njih.
I zna se tačno čija je čerka, žena, svastika, pašenog, stričević – zaposlena ”u toj i toj državnoj firmi”; ”nir-u” (naftni lopovluk Rusije), kod Bajatovića i ”ekipe”.
Ima gde i ne rade, samo su na platnom spisku.
Zarade im nisu ispod 1000 – 2000 evra mesečno.
Voze, i jedino – nova kola, sad, dal’ republičko-genocidnih, dal’ novosadskih tablica; uglavnom ih se prepoznaje po tome – da fizionomija ne odgovara tipu luksuznih vozila.
Redovno piju i žderu u nekom od restorana na Keju Žrtava Racije – ispred kojih je takva izložba marki od kola – da to nema ni na sajmu automobila.
”Mercedes”, ”Audi”, ”Maserati” i lice sa neke od poternica (haških, Interpola).
Samo – ko će da ih hapsi – kad poseduju iste službene legitimacije.
Preko kojih rade sve – pa i sređuju dokumenta u Policiji; gde inače obični građani
Novog Sada logoruju u redovima.
”Teško stečeni i krvavi novac” – od klanja, etničkog čišćenja, kriminala – razbojnici ulažu najpre u izgradnju nekretnina u Novom Sadu – ili kupovinom iste.
Firme, ako osnivaju – fiktivne su – da bi prikrile glavnu namenu.
U bolnicama i klinikama imaju preferenciju u odnosu na domaći živalj.
A posebno ako su veliki ratni zločinci.
Što su više ljudi, žena, dece i staraca pobili – tim im se brže operiše bruh i rak prostate.
Da ne govorimo o stentu i bajpasovima.
Njih više ubija žderačina, nego meci i Sudske odluke.

Vojvođanska Obaveštajno Sigurnosna Agencija će po svom osnivanju imate pune ruke posla – nakon čega na red dolazi Policija i Pravosuđe.
I tek onda ćemo moći govoriti o održavanju Reda i Mira u Vojvodini.

Komentar

Please log in using one of these methods to post your comment:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.