Perišiću 27 godina zatvora, žrtve razočarane

Standard
Momčilo Perišić u Haškom tribunalu na dan izricanja presude, 6. septembar 2011.
RSE

06.09.2011

Bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije,Momčilo Perišić (67) osuđen je u utorak u prvostepenoj presudi Haškog suda na 27 godina zatvora. Osuđen je po 12 tačaka optužnice zbog pomaganja u ratnim zločinima koje su počinili oficiri Vojske Jugoslavije ratujući u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini.Proglašen je krivim za doprinos u zločinu tokom opsade Sarajeva,
tokom zauzimanja Srebrenice 1995. i prilikom raketnog napada na Zagreb, iste godine.Oslobođen je jedino po zadnjoj, 13. tački optužnice, odnosno od odgovornosti da kazni počinioce pokolja u Srebrenici – jer je većina sudija zaključila da Perišić nad zapovednikom Glavnog štaba Vojske Republike Srpske, Ratkom Mladićem nije imao efektivnu kontrolu. Detalje sa donošenja presude možete pronaći u tekstu Gorana Jungvirtha Hag osudio Perišića na 27 godina zatvora.
A sad, ako ste ranije propustili, dobro obratite pažnju: Continue reading

Tibor Jona: Treba li nam nova stranka?

Standard

Treba li nam nova stranka?

Od kraja izbora unutrašnji procesi u „najvećoj opozicionoj stranci“ pretvaraju se u zaplet prosečne latinoameričke serije. Tamo prebogati sin lapotira svojeg političkog oca. Zanimljivo je tek da se radi o „sinu“ multimilioneru koji tokom celokupnog svog političkog delovanja nije pokazao ni jednu političku osobinu za koju bi se moglo reći da je bliska vrednostima demokratskog i pluralističkog društva, a kamoli nalik empatiji prema bilo kome ko ima manje od miliona.

Demokratska stranka postala je tako poprište okršaja doktora Frankenštajna srpske demokratije i političkog čudovišta kojega je doktor igrajući se boga stvorio. Kako stvari stoje, pobedom Dragana Đilasa velike su šanse da se u DS-u desi taman toliko da se formalizuje politička praksa gvozdene ruka u rukavici sumnjivog socijaldemokratskog tkanja koja na kilometar vonja na čistu diktaturu i SNSovski svetonazor. O koncu, možete li zamisliti dijalog ili bilo šta sem diktata sa Djilasom na čelu stranke?
Da će DS sa autokratom na svom čelu voditi brigu o interesima koji nisu autokratovi nemoguće je zamisliti. Pobedom Dragana Đilasa nestala je i poslednja nada da će DS biti alternativa pretvaranju Srbije u mešavinu azijske horde i ruske oligarštine sa navodnom evropskom ambicijom.

Za to vreme „najoštrija“ liberalna opozicija vrlo pažljivo sluša kastrovske govore svog Lidera u trajanju od ravno 100 minuta. Opšta mesta štucaju kao luda dok ih Lider reciklira i čini se da su ovi polit-lartpurlartisti ubedili sebe da su govori puni velikih reči i zvučnih imena, te puni besne gestikulacije i povišenog tona odlična zamena za stvarnu političku aktivnost. I baš im se tako sviđa.
Ni vojvođanska politička scena ne nudi razloga za nadu. Liga socijaldemokrata je izgleda zadovoljna svojim estradnim vođstvom i nema nameru da razmišlja o novim liderskim opcijama. Deluju kao iz stiha „sve je lako kad si mlad – svaka rana manje boli“. Mogu u vlasti, mogu u opoziciji, njima zabavno u svakom slučaju. Ako nešto i zagusti zatrubi se, Jovanovićevski oštro, o čemu drugom do o vojvođanskoj autonomiji. Interesantno da za proteklih 10tak godina priča o Vojvodini – uz svo busanje u grudi autonomaške – zapravo nije ništa drugo nego istorija reakcije „demokratskih“ stranaka na aktivne i čini se dobro organizovane nasrtaje nacionalističkog bloka usmerenih na ukidanje njene autonomije. Proaktivnosti bez, jer je lider ili na TV klaviru ili kraj TV šporeta.

Continue reading