Hag nas, bre, zavadi!

Standard

Tomislav Nikolić i Ivica Dačić

Unovoj kolumni Predrag Lucić je prisluškivao radni razgovor predsednika i premijera SrbijeTomislava Nikolića i Ivice Dačića, nakon oslobađajućih presuda hrvatskim generalima i zapovednicima OVK.

  • Jel ti, Ivice, razumeš šta se ovo dešava?
  • A šta bi trebalo da razumem?
  • Pa ovo, bre, sa Hagom! Što je njima toliko stalo da spreče proces pomirenja u regionu?
  • A s kim si ti hteo da se miriš?
  • Kako s kim? Pa sa svima.
  • A ko ti je reko da treba da se miriš sa svima?
  • Pa moj savetnik Bil, ako sam ga dobro razumeo. A mislim da jesam. Reko je: „Tomo, šta je bilo, bilo je! Ratovi su prošlost, budućnost je u pomirenju, u evroatlantskim integracijama…“
  • Jesi ti to razgovaro s Montgomerijem ili sa Gotovinom?
  • S kim jesam da jesam. Važno da nisam razgovaro s onim s kim ti razgovaraš.
  • A s kim ja to razgovaram?
  • S Tačijem, eto s kim!
  • Ja samo radim svoj posao. A zaposlen sam u Vladi Republike Srbije, na radnom mestu premijera.
  • Pa i ja sam zaposlen ko predsednik države, ali svejedno ne razgovaram sa svakim.
  • Možda zato što si aljkav. Lenjo ti da razgovaraš, usta da otvoriš…
  • Nisam ja aljkav, već jednostavno ne mogu da razgovaram sa svakim.
  • Što ne možeš? Ti bi hteo, a niko neće ili šta? Gde je problem?
  • U Hagu. Hag nas, bre, zavadi sa svima, sa celim komšilukom: najpre s Hrvatskom, sad sa Kosovom…
  • Otkad je nama Kosovo komšiluk?
  • Otkad si ti pristo da razgovaraš s onim Tačijem ko sa sebi ravnim. A vidim da ćeš i da nastaviš, bez obzira na ove antisrpske presude u Hagu.
  • Naravski da ću da nastavim. To mi je posao. A šta ćeš ti da radiš, ako ćeš išta?
  • Kako da radim, kad nemam osnovnih uslova?! Ne mogu da se mirim ni s Hrvatima ni sa Šiptarima kad niko od njih nije osuđen za zločine nad Srbima.
  • Šta se meni žališ?! Nisam ih ja oslobodio. Idi pa reci Montgomeriju.
  • Reko sam mu, ali on mene uopšte ne razume. A ni ja ne razumem njega.
  • Što? Jel možda govori engleski?
  • Nije problem u jeziku, sve meni prevedu… Problem je što on misli da tek sada nema problema.
  • Kako nema?
  • Pa kaže: „Nemoj ništa da se sekiraš, gledaj to sa lepše strane. Lakše ti je da se miriš s nevinim ljudima nego sa zločincima. Zamisli da su osuđeni za zločine. Kako bi se onda mirio?“
  • Tako kaže? A šta ti na to, nesrećni Tomislave?
  • Ja mu onda lepo kažem: „Ako je tako, što ne pustite na slobodu i sve Srbe iz Haga, pa da se i drugi lakše pomire s nama?“
  • Vispreno, svaka čast! A šta on? Jel načisto zanemeo?
  • Ma jok. Ja sam zanemeo kad mi je odbrusio: „Jel ti to, Tomo, hoćeš da i Šešelja pustimo iz Haga? Jedva čeka da te se dokopa, pa da vidiš čija majka crnu vunu prede…“
  • A što si zanemeo?
  • Zato što je on nastavio da govori, da me začikava. Kaže: „Da ga puštamo odmah ili da sačekamo da skloniš sav escajg u zemlji Srbiji, uključujući i zarđale kašike iz muzeja i s arheoloških nalazišta?“
  • A ti ništa? Ćuto ko som?
  • Lako je tebi. Tvoj se bivši gazda vratio iz Haga u sanduku, a ako se ovaj moj bivši, naopako bilo, vrati, šta misliš kome sledi sanduk?
  • I šta ćeš sad, crni Tomislave? Da se pakuješ za Nedođiju?
  • Ma jok. Neće da puste ni njega ni ove druge.
  • Ni Mladića?
  • Ne boj se, neće da dođe da te pita gde su njegove jagode sa šlagom.
  • Siguran si?
  • Hiljadu odsto. Video Bil kako sam ubledeo, odmah poslo da mi donesu šećera i vode. Kad sam malo došo sebi, kaže: „Ajde, radi šta smo se dogovorili i ništa ne brini.“
  • Pa srećan ti rad, majstore!
  • Nemoj i ti da me kinjiš! Ne znam uopšte odakle da počnem. Ovo prevazilazi moje snage.
  • Ajde, ajde, nemoj da kloneš duhom! Otaljavaj poso ko i dosad, a u međuvremenu će valjda nešto da se sredi.
  • Gde da se sredi?
  • Pa tamo gde se sve sređuje. Ja se sve nešto uzdam da će Vule nešto da izmisli, nije za džabaka u Generalnoj skupštini.
  • Ko da se njega nešto pita…
  • Jok, tebe se pita! Vidiš kako je odradio ovo s Palestinom.
  • Šta je odradio?
  • Pa primio Palestinu u Ujedinjene nacije u statusu posmatrača. Možda nešto slično sredi i za nas.
  • Šta ima za nas da sređuje? Srbija je punopravna članica Ujedinjenih nacija. Neće valjda nas da spušta na nivo posmatrača…
  • Ništa ti, Tomislave, ne razumeš. Ne radi se o Ujedinjenim nacijama.
  • Nego o čemu?
  • O onom što nam je najsvetije.
  • Stvarno te ništa ne razumem…
  • O Kosovu se radi, čoveče, o Kosovu.
  • Pa neće valjda Kosovu da prizna status posmatrača?
  • Kakvom Kosovu? Srbiji, bre!
  • Ali zašto Srbiji?
  • A zašto da ne?! Kako misliš da se vratimo na Kosovo, ako ne kao zemlja-posmatrač?!
  • Ja bih rađe da se vratimo kao zemlja-zemlja…
  • A što to onda ne kažeš svom Bilu?
  • Kako da ne?! Pa da mi stigne odgovor zemlja-glava…

RSE

Komentar

Please log in using one of these methods to post your comment:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.