Updates from January, 2013 Toggle Comment Threads | Keyboard Shortcuts

  • rave 23:01 on 26/01/2013 Permalink |
    Tags: , ,   

    Dačić se obraća glasačima SPS-a, SNS-a i URS-a: Sad ćemo malo da se igramo doktora 

    Srpski i vojvodjanski premijeri Ivica Dačić i Bojan Pajtić, ministarka zdravlja Srbije Slavica Djukić Dejanović, zamenik predsednika Freseniusa za jugoistočnu Evropu Norman Erhard i ambasador Nemačke u Srbiji Hajnc Vilhelm na otvaranju nove linije u “Frezenijus medikal ker” u Vršcu.

    Nemački ambasador pojasnio stavove.

    Advertisements
     
  • instruktorx 21:20 on 26/01/2013 Permalink |  

    laku noć srbijo 

    djavolja noć

     
  • instruktorx 21:17 on 26/01/2013 Permalink |  

    vulin drži kosovo da se ne otkotrlja iz srbije 

    vulin drži kosovo

     
  • zokster 20:53 on 26/01/2013 Permalink |
    Tags:   

    Nikola Samardžić: Pogubna kultura zaborava i poricanja 

    rsz_11rsz_janick-1

    Zoran Janić, esejista i prevodilac, najprepoznatljiviji je po svojim nagrađivanim istraživačkim studijama Tišina u Aberdarevoj i Kabinet doktora Koštunice. U njima je hrabro, bez zazora i odstupnice, ukazujući i na kalkulantsku bezkarakternost ovdašnje analitike, rekonstruisao dva politička zločina, stradanje radnika RTS-a i atentat na premijera Zorana Đinđića, uprevši u konkretne ličnosti, sprege i interese. U zbirci književnih eseja Dokumenta imaginarnog ponudio je jednako oštru, do krika i bola, kritiku totalitarnog mišljenja utkanog u antiprosvetiteljske slojeve srednjoevropske kulture koja je svoja ishodišta dobila u nacizmu i komunizmu.

    Ova knjiga, štaviše, nije bez nostalgije za vremenom koje je kidalo duše, ali i uznosilo bezvremenske talente. U našu epohu uvukao se nemir lišen bilo kakve trajne promišljenosti, dubine i kreacije.

    Tragika i izuzetnost XX veka bili su u traganju za konačnim rešenjem. Svako konačno rešenje nudilo se gubitnicima industrijskih revolucija, urbanizacije i kolonijalizma. Nestanak velikih evropskih kontinentalnih imperija tokom Prvog svetskog rata ostavio je centralnu i istočnu Evropu u stanju koje se smatralo samo privremenim. Pojavio se, najednom, ogroman prazan prostor idejama o klasnom, rasnom ili nacionalnom okupljanju. Ona Evropa koja je tek iskoračila iz feudalizma, koja se geografski, kulturno i patološki pružala prema ruskim stepama i Bliskom istoku, postala je, istovremeno, i vinovnik i žrtva totalitarizma u razdoblju između dva svetska rata. Totalitarizam se uspinjao zahvaljujući zbunjenosti koja je nastupila na ruševinama prethodnog legitimističkog poretka. Gurui boljševizma i nacizma upirali su u budućnost utopija, oslobođenih svih suvišnih ljudskih i kulturnih elemenata. Kolaps civilizacije, koji je nastupio u čistilištu Drugog svetskog rata, ostavio je za sobom, sa svim krvavim tragovima, i prokletstvo koje je proželo narednu epohu, koje se jasno iščitavalo u hronici opstanka totalitarizma i totalitarnih utopija. Totalitarne snage nastupale su na obema zaraćenim stranama. Sovjetski Savez je pregažen, ali nije zatrto njegovo zlo. To zlo nije nestalo ni nakon pada komunizma, i taj se montrum nije raspao ni nakon svoje dezintegracije. Nacisti i komunisti razmileli su se svetom, i nisu nestali, pojavili su se novi, slični, ili isti. Zlo je metastaziralo. Prokletstvo utopije zagadilo je i XXI vek.

    Mi smo ovde i vinovnici i svedoci tog zagađenja. Zoran Janić u jednom trenutku podseća da „kulture u Srbiji zapravo i nema“, osim „kulture zaborava i poricanja“. Na prelomu vekova, ostala je na dalekim marginama prostora i vremena. U njoj već dugo nije bilo dobrih romana, smislenih filmova, dubokih i razumnih poruka. Pozorišta palanačka, televizije varvarske, škole svetosavske. Jedini čitani pisci su neke sumanute, nafarbane žene, koje su nastanile javni i medijsko prostor kao jato očerupanih ptica koje, ko zna zbog čega, diži dreku i lupaju krilima. Svako pisano, komponovano, sklepano ili omalano smeće osuđeno je na uspeh pod uslovom da ponese bilo kakav antisvetski predznak. Srpska kultura je đubrište najprizemnijih ideja i groteskne, provincijalne nadarenosti, kad je ima. Ona bi da preuredi svet koji ne razume, i koji za nju, u najboljem slučaju, ne mari. I s leva i s desna, svojom pameću sitnih seljaka, palančana, švercera i konjokradica, uzneta u ikonografiji svojih koljačkih utopija, ona predvodi krstaški rat protiv nauke, znanja, razuma, civilizacije, tehnologija, suseda i svetskog kapitalizma. I njeno istorijsko nasleđe je okupano svežom krvlju njenih najnovijih žrtava. Ona je sva za ukidanje, i resetovanje, ako, zaista, uopšte postoji.

    Ideja Zoranovih eseja jeste ulazak u začaranu sferu utopije, iz koje nema izbavljenja. Gotovo nasumično, vođen potrebom da čita, pre nego potrebom da piše, podsetio je na visoke, nadarene umove, zarobljene u lažima i predrasudama, sputane nesposobnošću, ili kukavičlukom, da se pozabave sopstvenim, time i tuđim, obično kolektivnim, podavanjem najnižim idejama i najgorim osobinama, ukleto zarobljene na sredini puta između ove i one strane razuma i ljudskosti. Hajdeger, Jaspers, Krleža i Benjamin nisu, svaki za sebe, odlaskom u srce utopije, ogolili odsustvo karaktera, hrabrosti i nekonformizma, oni su se potom, takvi, potvrdili, povlađujući sebi samima, u oklevanju da priznaju da je svaki kolektivizam, i desni i levi, jalov, bedan i zločinački, i da je svaka utopija nasilje prema svima koji sami sebe izuzimaju iz zajedničke putanje, i one koja obećava navodnu jednakost i u dobru, i u njegovoj eventualnoj negaciji.
    (More …)

     
  • rave 17:50 on 26/01/2013 Permalink |  

    Naprednjački san o Solunu: Uskoro, od Beograda do Soluna brodom 

    septicke jame

    AUDIO  Balkanski kanal

    Via Gaf nedelje

     
    • instruktorx 18:16 on 26/01/2013 Permalink | Log in to Reply

      Do Soluna sto somuna. Po 3 dinara, podrazumeva se.

      Like

    • becca 16:47 on 30/01/2013 Permalink | Log in to Reply

      I Basara prati Zokster Something

      28/01/2013 18:32
      Kanalizacija Srbije

      Je li, more, Panoviću. Jesi li to i Danas podlegao populizmu? Kakav je ovo naslov – “Novak vlada Australijom”? I zašto Danas širi dezinformacije? Đoković, fakat, jeste po treći put pobedio na nekom tamo turniru, ali Australija ima legalno izabranu vladu. Doduše, možda samo privremenu, jer kako je nam je (dobro) krenulo nije daleko dan kada će biti lansirana krilatica – “Gde su Novakove pobede, tamo su srpske zemlje”.

      Sve novinčine (i još gore televizije) histerično skandiraju: Novak pobedio ovde, Novak trijumfovao onamo, Novak porazio ovog, Novak pokorio onog. Lepo je onomad rekao Kokan Mladenović: spali smo tako nisko da se cela nacija drži za jedan reket eda se ne bi podavila u zapušenoj septičkoj jami. Inače, u momentima kada se ne upušta u populizam tipa “ovo je zajednička pobeda svih nas”, Novak je meni simpatična faca. Ali mi je sabornost u Novaku muka duhu. U tom smislu: jebo vas Novak sve na kamari.

      A sad natrag, u zapušenu septičku jamu. Izgleda da se i za taj problem pojavilo epohalno rešenje. Na pomolu su Brzi kanali Srbije, projekat koji u ambicioznoj sumanutosti uveliko nadmašuje megalomanski idiotske projekte iz Miloševićeve ere. V čjom djela? Neka je majka invencije ovih dana obnarodovala da se ima graditi kanal Dunav-Morava-Vardar- Solun. Izgradnjom tog kanala Srbija bi – je li – konačno ostvarila vekovni san o izlasku na more, a istovremeno bi i ona, u zaborav pala, ali punom parom radeća Agencija za pomorski saobraćaj dobila puni smisao.

      Dobro, zapitaće se neko, šta ja to imam protiv sabornosti u kanalu? Načelno, ništa pod milim Bogom. Ali malo me brinu neke stvari. Cena, recimo. Pominje se suma od nekih šesnaest milijardi evra potrebnih za produbljivanje i proširivanje rečnih korita i – tamo gde nema reka – kopanje plovnih puteva. A kanal, umal ne rekoh kanalizacija, bio bi baš podugačak, otprilike 800 kilometara, što znači da bi se možda – na radost tabloida – video čak iz kosmosa. Sa druge strane – tvrde neki trezveniji građevinari – kanal ne bi bio naročito isplativ. Po njemu, tvrde isti izvori, ne bi mogli da plove malo veći rečno-pomorski brodovi. A posao ovih što bi mogli, mogu da po otprilike istu cenu transporta obave šleperi i vozovi. Ono jeste, procvetao bi kanalizacioni turizam, obradovala bi se priobalna kajakaška društva, bilo bi tu deonica za otvaranje uoči izbora, ali zapitajmo se cenjeni publikume: nije li izgradnja kanala od 800 kilometara malo preveliki zalogaj za državu koja godinama nije u stanju da napravi dvesta kilometara prohodnog autoputa. Kada sam, međutim, pročitao da je ideja za kanala DMV nastala u XIX veku, laknulo mi je oko srca. Savremeno, brate.

      http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/kanalizacija_srbije.881.html?news_id=254989

      Like

  • zokster 16:20 on 26/01/2013 Permalink |  

    Kačavenda 

     
  • zokster 16:17 on 26/01/2013 Permalink |  

    Đeliću spale gaće 

     
  • instruktorx 16:07 on 26/01/2013 Permalink |  

    balvan – revolucija koja se kotrlja (capin revolucija) 

    jajarinje

     
  • zokster 16:04 on 26/01/2013 Permalink |  

    Fudbalska ekipa Brnjak 

    afu

     
  • zokster 16:00 on 26/01/2013 Permalink |  

    Uslovi za emigraciju 

    aemi

     
c
Compose new post
j
Next post/Next comment
k
Previous post/Previous comment
r
Reply
e
Edit
o
Show/Hide comments
t
Go to top
l
Go to login
h
Show/Hide help
shift + esc
Cancel
%d bloggers like this: