PG mreža: Nova situacija

Standard

stare i nove politi;ke partije

Stare i nove političke partije

Priča o novim izborima u Srbiji je aktuelna gotovo koliko i ova Vlada, a od pre nekog vremena sasvim je moguće da se izbori održe i u Beogradu. Na političkoj sceni su počele da se pojavljuju i nove stranke i pokreti – a kakva je njihova politička računica, čije glasove očekuju i šta im je cilj – za TV Mrežu istraživao je kolega Rade Ranković.

TV Mreža: Nova situacija

PG mreža

Tomislav Marković: Otvoreni prelom duše

Standard

U gore pomenutom naslovu Tomislav Marković odgovara Branislavu Jakovljeviću na tekst:

Legitimizacija ćutanjem i veseljem

Povodom prepiske Miočinović–Luković

Neosporovajući Markovićeve spisateljske sposobnosti u pomenutom teksu se vrlo malo osvrće na poruku, koju je Jakovljević želeo poslati čitalaštvu Beton-a.

Izvodi iz teksta, citati:

Najnovije Jakovljevićeva vertikala naslovljena “legitimizacija ćutanjem i veseljem”, objavljena u prošlom broju Betona, na mene je ostavila posebno snažan utisak. Teško je rečima nesavršenog ljudskog jezika izraziti otboreni prelom duše koji sam doživeo, ali mislim da mi se dogodilo nešto najsličnije religijskom prosvetljenju….

Nakon čitanja Jakovljevićeve poslanice ništa više nije isto, ja ponajmanje.  Kakve su mi sve tajne otkrile Objava Istine, pokušaću da objasnim u ovom pokajničkom tekstu.

U Betonu nije objavljena originalna verzija teksta koju je Jakovljević poslao, već je deo redakcije Betona, pod providniom maskom lekture i korekture, oskrnavio proročke reči, izmenio neke delove (ja sam, naravno, odbio da učestvujem u toj blasfemičnoj raboti, sveto pismo se ne rediguje), iako ono što neiskusnom oku izgleda kao greška otkriva tajne retko dostupne ljudskom umu ogrezlom u tamu i neznanje.

Kraj citata.

Potom Tomislav Marković iskazuje želju da čitaoce obavesti da je redaktura teksta uskratila, nama čitaocima, saznanja koja će im promeniti pogled na svet, te je njemu zapala dužnost, koja prevazilazi njegove skromne mogućnosti – da ispravi grešku i obznani istine koje će nas osloboditi.

Nastavak Citata:

Kad sampročitao sledeću rečenicu obuzeli su me strah i trepet:

“Najupadljiviji primeri razarajućeg uticaja nasilja na jezik se mogu naći u najezdi svršenih glagola (izkominovati, odraditi, ispoštovati, izkomunicirati, itd)

Kraj citata.

Tomislav pledira na gramatičke greške, koje su se , slutim, nalazile u originalnom tekstu.

Sada ću se osvrnuti isključivo na temu E-novina i Petra Lukovića:

U trećoj šlajfni Marković citira delove Jakovljevićevog teksta, koji se odnosi na pismo Mirjane Miočinović upućeno Petru Lukovići, glede odnosa istog spram Aleksandra Vučića. Marković “odgovara”, citat:

-Pre obraćanja, u ubogom domu uma svojega, glupo sam verovao da odsustvo svakog diskursa o nekoj temi znači da se o njoj uopšte ne govori, pa mi nije bilo jasno kako je Jakovljević bavi nečim što ne postoji. Dodatno me je zbunilo to što sam na e-novinama pronašao nekoliko desetina tekstova u Vučiću, iz raznih perioda (neki od njih su čak bili potpisani i mojim imenom), i to gledajući samo jednim okom. Kraj citata.

Moj komentar:

Ne bejah lenj, ukucam na arhivu E-novina “E-novine o Aleksandru Vučiću” i “izleti ” okruglo 100 (10×10) tekstova i svi su, osim poslednjeg, iz perioda od prošlogodišnjih izbora pa na ovamo. Poslednji, stoti tekst, je intervju Tijanića iz 2009. godine, koji kritički govori o tadašnjoj vlasti, gde uzgred,pominje i Vučića. Kontekst me nije zanimao.

Dalje:

Ukucam na Google “Petar Luković  o ALeksandru Vučiću” i izađe tekst gde on na njemu svojsven način odgovara Mirajni Miočinović. Ne budem lenj, ukucam ponovo “Raniji tekstovi P.L. o A.V.” i izađe mi spisak ulica Beograda.

Potom sledi rafalna paljba zbog toga što je Jakovljević “proglasio” Petra Lukovića bivišim glavnim urednikom lista “Vreme”, što je bila, svakako, nenamerna greška, koju sam i ja konstatovao u jednom od svojih komentara, ne sećam se na kom portalu, možda i ovde.

Citat:

-Tokom dve nedelje propovedao sam reč (moguća gređka, treba “već”, op. Milodan), ali se ona nije primila. Radosna vest nije obradovala Sarajlije, naprotiv; svi su me pitali za e-novine i Lukovića, govorili mi da je dobro četnici postaju liberali, da je sjajno što Dodik nije trinaesti apostol u Vladi Srbije, da je odlično što srpke vlasti više ne dočekuju ratne zločince iz Haga na aerodromu sa fanfarama, kao u vreme Borisa Tadića. Svhatio sam da njihove duše nisu spremne da prime svetlos poznanja, jer im je ratna trauma zamaglila vid.

Optužujući Lukovića, nastavlja Marković, da odustaje od prošlosti, tako što pogrešno tumači jednu rečenicu iuz odgovora Mirjani Miočinović, Jakovljević kaže da je “gotovo neshvatljivo, uzmemo li da dolazi od urednika glasila koje uporno podseća na medijska izveštavanja tokom ratova devedesetih”. Ali ne samo to, e-novine objavljuju silne feljtone i tekstove o ratanim zločinima, hiljade i hljade stranica o udruženom zločinačkom poduhvatu, više od svih medija u Srbije zajedno (koje, doduše, ova tema baš i ne zanima). Ono što zbunjuje proroke jeste kako je moguće istovremeno objavljivati sve to i ne kritikovati Vučića? Možda zato jer ga je Luković kritikovao godinama, onda kad je trebalo, dok je Vučić činio zlo.

-Vučić, kao i Luković, dolazi iz devedesetih. ta prošlost postoji, i ona određuje na samo sadašnjost i budućnost gazda Vučića već i Lukovića.

Dalje Marković piše da nelustriranje Vučića nije stvar ni Vučića ni Lukovića već Demokrata i LDP-a.

Potom:

-Istorija Vučićevohg beščašća poznata je, izmeđi ostalog, i iz gomile Lukovićevih tekstova koji, koliko znam, u međuvremenu nisu doživeli nikakvu promenu i dostupni su u raznim medijima, na internetu (sic, op. Milodan), u listovima u kojima su objavljivani ili u knjigama.

 

Toliko o tome. Za sada

 

A rare insight into Kowloon Walled City

Standard

Once thought to be the most densely populated place on Earth, with 50,000 people crammed into only a few blocks, these fascinating pictures give a rare insight into the lives of those who lived Kowloon Walled City.

Taken by Canadian photographer Greg Girard in collaboration with Ian Lamboth the pair spent five years familiarising themselves with the notorious Chinese city before it was demolished in 1992.

The city was a phenomenon with 33,000 families and businesses living in more than 300 interconnected high-rise buildings, all constructed without contributions from a single architect.

Kowloon Walled City was notorious for drugs and crime but many of its 50,000 residents lived their lives peacefully until it was demolished in the early 90s

Kowloon Walled City was notorious for drugs and crime but many of its 50,000 residents lived their lives peacefully until it was demolished in the early 90s

Continue reading