Aj’d se zezamo!

Standard

serpasi

Ideje i vrednosti koje smo kandidovali na prošlim izborima danas su opšteprihvaćene u Srbiji. Danas kada su skoro sve stranke prihvatile našu politiku, jasno je da je naša politika pobedila. To je argument da zahtevamo da smo u prelaznoj vlasti u Beogradu. Želimo da sprovodimo pobedničku, svoju politiku. Ko to može bolje od nas? Continue reading

Mišljenje nepoželjno zanimanje Piše Ivan Pilić Osvrnemo li…

Standard

Mišljenje, nepoželjno zanimanje

Piše: Ivan Pilić

Osvrnemo li se oko sebe lako možemo vidjeti jad, siromaštvo i patnju naroda. Živimo u društvu silnika, okruženi smo nedaćama poput krađa, iskorištavanja radnika, zlostavljanjâ (fizičkih i psihičkih), krvoprolića, pucnjavi i slično. Teško da će se uskoro nešto nabolje promijeniti. Postoje li u našoj svijesti još uvijek neke neupitne moralne vrednote ili su naprosto pogaženi svi principi? Okrećemo li glavu od autentičnih predstavnika čovječnosti i pravde, ili naprosto idemo linijom manjeg otpora, prepušteni i podređeni onima koji nas iz dana u dan sve više iskorištavaju u neke svoje svrhe? Je li nam u životu najviša instanca samo moć ili smo još uvijek – kako to Krleža negdje spominje – oni u kojima nije otupjela moralna smionost da reagiramo po čistom i jednostavnom nagonu: ljudski, a ne oni koji konstantno ponavljaju fraze o nedostatku društveno-političkog uređenja i u svoj svojoj životnoj skučenosti nerazborito „bubamo“ recepte za svaku vrstu nedaća? Da li nam imponiraju ljudi kojima je sve jasno i koji su u svom djelovanju apsolutno nepogrešivi? Postajemo li onakvima kakvima je odavno zavrijedilo nestati?

Nesumnjivo je da živimo u društvu koje je izvor velikog broja ‘sofisticiranih’ zala. To se događa jer većina ljudi nije sposobna ili ne želi razmišljati svojim glavama, nego je to prepušteno drugima. Ako slučajno mala skupina ili pojedinac razmišlja onda ih se percipira kao izvor straha i hitno im treba „skratiti noge“. Gledajući unatrag razvidno je da su ljudi koji su razmišljali nastupali proročki u svome vremenu (naravno, nisu bili shvaćeni), dok mi sada svoje suvremenike koje misle smatramo opasnima i štetnima.

Mišljenje je osnovna djelatnost duha, zapravo, potreba uma koja nas navodi da mislimo, popraćena rasuđivanjem i voljom, tj. misterioznim talentima uma koji predstavljaju vlastitu moć svakog pojedinog bića.

Koristeći knjigu „Život duha“ od Hannah Arendt i parafrazirajući parabolu koja se pripisuje Pitagori želim reći nešto o mišljenju i onima koji misle. Život je svečani sabor na kojeg neki dolaze kako bi se takmičili i tako pokazali svoju ropsku dušu, drugi kako bi prodali robu i pokazali svoju lakomost na slavu i dobit, a samo najbolji dolaze kao promatrači – filozofi – i traže samo istinu. Samo promatrači (mudraci) mogu vidjeti život i njegovu igru u cijelosti – smisleno – kao što su u stanju da kosmos vide kao jednu harmoničnu i uređenu cjelinu. Pošteni ljudi se bave stvarima koje izmiču ljudskom znanju, ali ne i ljudskom umu. Naprotiv, takve stvari ga progone. Mišljenjem se mudrac bori protiv magičnog ili začaranog razuma, ali samo sredstvima našeg jezik

Što nas navodi da mislimo? Ljudi imaju potrebu da misle i bave se mudrošću i ako izdrže u svom nastojanju preobražavaju se u bogolika stvorenja, tj. „smrtne bogove“. Tko misli on posjeduje vrlinu i proizvodi dobra djela, naime, postaje virtuozom koji svojim djelima stječe slavu. Ljudima su potrebni promatrači (pametni ljudi) koji se dive njihovim djelima kako ne bi ostala nepriznata. Bez njih bi svijet bio nesavršen jer običan učesnik u životu obuzet pojedinačnim stvarima i pritisnut neodloživim poslovima ne može sagledati kako se sve pojedinačne stvari i sva pojedinačna djela u sferi ljudskih poslova uklapaju i proizvode harmoniju, koja sama po sebi nije data našim čulima. U našem svijetu mudrac traži nevidljivo u vidljivome, divi mu se, čudi i o njemu smišlja priče koje pretvara u riječi i nama ih daruje. Aristotel tvrdi da treba ljubiti istinu ili se oprostiti od života. Filozofija u povijesti mijenja religiju i postaje jedini mogući „put“ pobožnosti, a to znamo po tome jer Aristotel svoju „prvu filozofiju“ naziva „teologijom“, što će se tek u XVIII. stoljeću nazivati ontologijom. Čuđenje tjera mudraca da razvija svoje neznanje kao što je natjeralo i Einsteina da kaže kako se vječni misterij svijeta sastoji u tome što ga možemo razumjeti. Kriterij poštenog govora, ali i svakog čovjeka, jest istina. Ljubitelj istine u čudu gleda „nevidljivu harmoniju“ koja je, prema Heraklitu, „jača od vidljive“. Naime, riječ je o ljepoti igre svijeta – harmoniji – o smislu i smislenosti svih pojedinačnih stvari koje djeluju zajedno i kao takve se manifestiraju gledateljima (promatračima/filozofima).

Potrebno je naučiti ispravno misliti. Moguće je učiti misliti jer imamo moć nad mišljenjem. Mišljenje je posebna vrsta „zanata“, koji se smatrao najvišim i najneophodnijim, a njegov krajnji cilj jest način življenja. Onom koji misli nudi se prilika da se uzdigne izvan pojavnoga svijeta, ali i izvan vlastitog života.

Krajnji dakle cilj mišljenja je oblikovanje života, odnosno onoga što se naziva smisao života. Svakom čovjeku, kao slobodnoj i odgovornoj ličnosti, nameće se jedno pitanje: Jesam li ja onaj koji traži smisao preispitujući sebe i stanje oko sebe, ili mi je taj smisao nametnut od onih koji se vode nekim prizemnim motivima i interesima? Bez pitanja ili uviđanja zašto je nešto baš tako, a ne možda drugačije, ne može se tragati za smislom. U tom slučaju život uopće nije zanimljiv, jer nam je smisao nametnut izvana, nas se poništava kao odgovorne i angažirane subjekte, ličnosti. Društvo u kojem je zabranjeno postavljati pitanja, zabranjeno je i razmišljati. Takvo društvo u konačnici nema budućnosti.

| Prometej.ba | 6.11.2013.|

Vrući referendum Ja sam za stolom u kužini…

Standard

Vrući referendum

Ja sam za stolom u kužini pisao domaći iz matuše. Na drugom kraju stola su sidili moja mama i ona Kragićka. Mama i Kragićka su kikoćale se i pile su kavicu. Onda su one malo olajavale onu Bezmalinovićku. Onda su olajavale onu Gospodnetićku. Onda su olajavale onu Domazetku. Onda su olajavale onu Plazibatku. Onda sam ja njih pitao: „A kako ćete glasat na referendumu o braku?“ Mama i Kragićka su okrenile se prema meni sa dignutim ombrvama. Onda je mama mene pitala: „A zašto to mladog gospodina zanima?“ Ja sam rekao: „Ne zanima mene, nego onu sestru Melitu šta nam u školi drži vjeronauk!“ Mama je rekla: „A zašto nju zanima, za gospu blaženu? Pa to su privatne stvari!“ Ja sam rekao: „Zato šta je rekla da će zdimit ase svima kojima roditelji na referendumu glasaju protiv!“ U kužini je prvo uletila tišinčuga. Onda je mama fljasnila sa rukom po stolu i podviknila je: „E pa znaš šta ti reci toj švori! Kad joj je brak tako napet šta se koju pizdu materinu nije udala!“

Samo onda je Kragićka meni rekla: „A ne slušaj ti mamu, malac! Šta bi bezveze popija asa, jebaga led? Nego ti lipo švori kaži da će ti roditelji na referendumu zaokružit za i gotova priča!“ Tu je mama zapiljila se u Kragićku sa lakšom zbunjozom. Kragićka je njoj mignila i rekla je: „Šta, pa normalno je da piše u ustavu da je brak životna zajednica muškarca i žene! Zar nije?“ Mama je rekla: „A bome da je! Jerbo žena muškarcu u takvoj zajednici pere šporke bičve i mudante…“ Kragićka je rekla: „I šumprešaje mu i pegla košulje…“ Mama je rekla: „I čisti za njim čike u čikopelnici…“ Kragićka je rekla: „I kuva mu, i pere sude, i tegli doma vagon spize…“ Mama je rekla: „I briše za njim dasku od zahoda posli pišanja…“ Kragićka je rekla: „I sluša ga kako rutaje posli obida…“ Mama je rekla: „A vrlo često zna i prdnit…“ Kragićka je rekla: „I rinta za njega ka zadnja stoka po cili dan…“ Mama je rekla: „I gleda ga kako prosipa pivo po trosjedu kad gleda utakmicu…“ Kragićka je rekla: „I sluša ga kako joj svako malo govori da je glupa tuka…“ Mama je rekla: „I da su joj se obisile sise…“ Onda je Kragićka okrenila se prema meni i rekla je: „I zamisli sad takvi horor, mladi gospodine, da je na njegovom mistu žena! A?“

Tu je meni uletilo tupilo od nekuženja. Ja sam njih pitao: „Kako to mislite?“ Mama je meni rekla: „Pa lipo mislimo, sinak! Zamisli da san ja ka žena u životnoj zajednici sa nekim kome ne moran prat šporke bičve i mudante…“ Kragićka je rekla: „Niti mu šumprešavat i peglat košulje…“ Mama je rekla: „Niti čistit za njim čike u čikopelnici…“ Kragićka je rekla: „Niti brisat za njim dasku od zahoda posli pišanja…“ Mama je rekla: „Niti mu kuvat, prat sude i teglit doma vagon spize…“ Kragićka je rekla: „Niti ga slušat kako rutaje posli obida…“ Mama je rekla: „Niti bižat u drugi kraj stana kad digne livu nogu i prdne…“ Kragićka je rekla: „Niti rintat za njega po cili dan ka zadnja stoka…“ Mama je rekla: „Niti ga gledat kako prosipa pivo po trosjedu kad urla uz utakmicu…“ Kragićka je rekla: „Niti ga slušat kad mi govori da san glupa tuka…“ Mama je rekla: „I da su mi se obisile sise…“ Onda je Kragićka okrenila se prema meni i rekla je: „Pa ko bi to moga izdrža, bogte dragi jeba!? A, malac?“

Mama i Kragićka su piljile meni drito u facu. Ja sam začepijo lambrnju od težeg iznereda. Onda su mama i Kragićka kucnile se sa ćikarama od kave i bacile su revijski kes. Mama je zakikoćala se: „To bi bilo prosto nezamislivo, je li, mila?“ Kragićka se kikoćala: „Strava i užas!“ Mama se kikoćala: „Groza i jeza!“ Kragićka se kikoćala: „Koma i ršum!“ Ja sam nastavijo sa domaćim jer pošto mi je bijo nekužitis maksimus. Onda je moja mama nagnila se prema Kragićki i šapnila je: „Ostaje još ta sitnica oko seksa…“ Kragićka je njoj šapnila: „Dobro si to rekla, mila, sitnica!“ Mama je pokazala sa palcom i kažimprstom i šapnila je: „Ovolipacka sitnica, mila, ne veća!“ Kragićka je šapnila: „Znan tačno o čemu pričaš, mila! Govorimo o mikronima!“ Mama je šapnila: „A tajming dva minuta dobre vage! Ustvari to nije seks, mila, nego komedija zabune! Ono, crtani film!“ Kragićka je još jače se nagnila prema mami i šapnila je: „Tila bi ti oko toga neke stvari pobliže objasnit, mila! Al ne mogu ovako prid ditetom!“ Mama je pogledala prema meni i šapnila je Kragićki: „Ajmo mi u sobu, mila! Papan ionako ima posla oko domaćeg!“

Moja mama i Kragićka dugo nisu izlazile iz spavaće. Ja sam završijo sa domaćim iz matuše i prešao sam na domaći iz hrvackog. Mama i Kragićka još nisu izlazile iz sobe. Ja sam prešao sa domaćeg iz hrvackog na domaći iz prirode. Mama i Kragićka još nisu izlazile iz sobe. Ja sam prešao sa domaćeg iz prirode na domaći iz vjeronauka. Samo onda je doma došao moj tata sa posla. Tata je ugibao u kužinu i rekao je: „Šta ima? Šta se radi?“ Ja sam rekao: „Radi se domaći iz vjeronauka!“ Tata je rekao: „Oho, jaka stvar! A di je mama?“ Ja sam slegnijo sa ramenima i rekao sam: „Neam pojma!“ Tata je složijo facu sa čudilom. On je rekao: „Pa jel tuka skuvala štagod za obid? Mislin, jel se ovdi računa da ću ja doć gladan sa posla?“ Ja sam slegnijo sa ramenima kao da neam blage. Tata je dignijo livu nogu i prdnijo je.

Onda sam ja pitao: „A tata, a kakoš ti glasat na referendumu o braku?“ Tata je rekao: „Jebe mi se i za njih i za njihov referendum!“ Ja sam rekao: „Okej, onda ću tako reć u školi…“ Tata je zinijo: „Ma komeš reć u školi?“ Ja sam rekao: „Onoj sestri Meliti iz vjeronauka!“ Tata je rekao: „Šta se to nju brige, jebate ćuk?“ Ja sam rekao: „Sestra Melita kaže da će zbičit ase svima kojima roditelji na referendumu zaokruže protiv!“ Tata je zlamenovao se i rekao je: „Čoviče božji, koji teror! Pa jel ona zna da nema luđe istospolne zajednice od dvanest apostola?“ Ja sam rekao: „Ne znan, pitaću je…“ Tata je uletijo: „Nemoj, nemoj! Još samo fali da ja ispadnen kriv šta si propalitet u školi!“ Ja sam slegnijo sa ramenima. Tata je pitao: „A jesil o tome priča sa mamom?“ Ja sam klimnijo sa glavom. Tata je rekao: „I? Šta ona kaže?“ Ja sam rekao: „Ne mogu to reć tebi, nego sestri Meliti!“ Tata je rekao: „Pa dobro, pizdamu strinina, valjda moš na sekund zamislit da san ja sestra Melita i da te pitan! Je li, klipsone?“ Ja sam zapiljio se tati drito u ćunku. Onda sam ja rekao: „Mogu!“ Tata je raširijo ruke: „Pa?“ Ja sam rekao: „Pa pitaj!“ Tata je zakolutačijo sa očima. Onda je on sklopijo ruke na prsi. Onda je namistijo piskavi glas i pitao je: „Robi, ovčice božja, kako će tvoji roditelji glasat na referendumu?“ Ja sam rekao: „Tati se jebe za referendum, a mama se jebe sa Kragićkom!“

Robi K. (IIIa)

T-portal

Selo gori a Draža ga pali

Standard

Foto: Tony Birtley / Cetnik na Palama 1993

Tviteraši su juče burno reagovali na početak emitovanja serije “Ravna gora” aka “Ravno do dna”. Evo najboljih:

Ne mogu sad, bivam istorijski miren! Ne trepćem! Ovo već odiše istinom! Dok se Draža pojavi, ja ću zaboraviti i da su postojali partizani.

Kaće epizoda o Foči? Continue reading

Dvostruka revizija istorije

Standard

muzikanti

Srbija je prošle godine uvela u prazničke kalendare obeležavanje Dana primirja, dana završetka Prvog svetskog odnosno Velikog rata. Dan uoči praznika, sahranjeni su ostaci zaboravljene heroine iz Prvog svetskog rata, Milunke Savić, u Aleji velikana, uz prisustvo najviših državnih i crkvenih zvaničnika.

Zašto je Srbija zainteresovana da danas aktualizuje taj istorijski datum? I sa kakvim porukama se obeležava kraj Prvog  svetskog rata? Koliko na to utiču aktuelne polemike o uzroku i povodu rata, o karakteru atentata na austrougarskog prestolonaslednika, koji se ocenjuje i kao revolucionarni i kao teroristički čin? Dalje