Srbija News: Mlada pokupila poklone i nestala

Standard



Usred svadbenog veselja mlada Sonja Stefanović iz Gornjeg Milanovca bacila je burmu, pokupila poklone i netragom nestala.

Mladoženja Miroslav Miletić, zajedno sa mnogobrojnim gostima ostao je zbunjen, iščekujući da mu se mlada vrati, a kada se to nije desilo, svi su se razišli kućama, piše portal 24sata.rs.

“Znali smo da je snajka već imala nekoliko brakova i vanbračnih veza iza sebe, ali niko nije mogao ni da pretpostavi da će se ovo desiti. Blago rečeno, bili smo šokirani kada je Sonja usred slavlja pokupila poklone i otišla u nepoznatom pravcu. Ne treba ni govoriti da je svadba završena istog momenta. Mladoženja nas je nekoliko meseci pre venčanja uveravao da se ona promenila i da joj se stare greške neće ponavljati” kaže R.M. jedan od mladoženjenih rođaka.

Po milanovačkoj čaršiji kruže razne priče o ovoj svadbi, mahom šaljive, mada, kako saznaje list, mladoženji nije ni do priče, ni do šale.

Ekipa “Naših novina” otišla je i do kuće Sonje Stefanović, a jedna gospođa novinarima je rekla:
“Naša Sonja je veoma emotivna i ovo je mnogo pogodilo. Ni nama još nije rekla šta je nateralo na ovakav korak, ali koliko je poznajem, neko ili nešto ju je mnogo povredilo.Ona samo želi da voli i da bude voljena”, rečeno je novinarima “Naših novina” u kući “odbegle mlade”.

http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2013&mm=11&dd=14&nav_id=777582

Ooojjj kume!

Standard
Romanija

Romanija

U zadnje vrijeme me često put nanese preko gore Romanije.
Tako je bilo i prije par dana.
Sunce već bješe pri zalasku, a zadnji dani Miholjskog ljeta su ulagali poslednje atome snage da naša voljena gora zablista u svom punom sjaju.
Oko mene su se pružali predivni obrisi i koloriti boja ljepših i od onih na slikarskoj paleti.
Odlučih da se zaustavim i na trenutak odmorim na livadi okupanoj sunčevim zracima.
I tako, sjedeći i uživajući u predivnoj ljepoti koja me okružuje, misli mi odlutaše u dane moje mladosti, u vrijeme kada sam Miholjska ljeta doživljavao u prizorima rodnog kraja.
Međutim, danas Sunce tamo nema više šta da kupa! Iz onih vremena ostala je samo daleka prošlost za koju me vežu samo sjećanja, koja su sve češće hladna i nekako zimska.
I dok su mi Sunčevi zraci milovali lice obuze me neka blažena toplina, poput one koju u meni stvara vatra u zimskoj noći, kada se kraj nje skupim posle napornog dana.
Tu moju blaženost prekinuo povik:
“Ooooooojjjjjjjjjjj kume!”

Otvorih oči i pomislih kako se ponekad život poigrava sa našim osjećanjima.
U obližnjem zaseoku neko je dozivao kuma.
Ponovo se začu ono meni dobro poznato:

“Oooojjj kume!”

Bože, da li se to stvarno kumovi dozivaju? Da li su pravi ili se samo šale?
Ovo dozivanje me podsjeti na onu davnu blaženu noć u kojoj sam čuo jednu priču, koja je toliko savršena da je teško povjerovati da je i istinita.
Ipak, ja već dvadeset godina vjerujem da jeste.

Continue reading