MARŠ U PIČKU MATERINU, BANDO POKVARENA!

Standard

Književnik Srđan Tešin, bivši direktor Kulturnog centra Kikinda, saopštio je danas da neće potpisati Aneks ugovora o radu po kojem treba da obavlja poslove domara u toj insituciji.
  • Neću potpisati ovaj ponižavajući Aneks ugovora i, kao što je to bilo 2005. godine, kada su sadašnji lokalni funkcioneri bili članovi Srpske radikalne stranke a danas Srpske napredne stranke, opet ću ostati bez posla – naveo je Tešin u otvorenom pismu javnosti.

On je precizirao da je od Kulturnog centra Kikinda dobio ponudu za zaključenje Aneksa ugovora o radu, po kome treba da bude raspoređen na mesto referenta za tehničke poslove i poslove održavanja, to jest domara Kulturnog centra.

  • U finansijskom, egzistenicjalnom smislu, ponuđena mi je plata u  visini koeficijenta 9,6, što je najniži koeficijent koji se može dodeliti nekom zaposlenom u Kulturnom centru. Doskora sam imao koeficijent 22,17 – napisao je Tešin.

On je u obrazloženju pisma koje je stiglo u našu redakciju naveo:

  • Imam samo jednu poruku za predsednika opštine Markova, njegovog savetnika Blažića, zamenika predsednika Vukmiricu, predsednicu Skupštine Majkićevu, članicu OV za kulturu Hrnjakovu i v.d. direktora KCK Mandićevu: MARŠ U PIČKU MATERINU, BANDO FAŠISTIČKA! Ili, na srpskom: MARŠ U PIČKU MATERINU, BANDO POKVARENA!

On je od februara 2009. do novembra 2013. godine obavljao funkciju direktora Kulturnog centra Kikinda. Izabran je, kao nestranačka ličnost, na javno raspisanom konkursu na mandat od četiri godine, a razrešen je dužnosti pre isteka mandata, kada je vlast u Kikindi “upodobljena” po republičkom modelu.

Srđan Tešin je dobitnik književne nagrade “Borislav Pekić” iz 2004. godine, kao i nagrade Društva književnika Vojvodine, iz 2010. godine. Njegova dela prevođena su na engleski, nemački, francuski, češki, albanski, poljski, mađarski, makedonski i slovenački jezik.

Spomenik neznanom dezerteru

Standard

Pionirski park Vidovdanski sabor Beograd 1992.

Najveći gubitnik mobilizacijske krize 1991. bila je srpska opozicija, koja je sebi dopustila da ne iskoristi snažan politički naboj i motivaciju kod vojnih obveznika, sloja muškog stanovništva u najboljim godinama. Grubo govoreći, tadašnja srpska opozicija bila je nacionalistička opozicija: trudila se da Miloševića na terenu srpskog nacionalizma pobedi srbovanjem; bila je za rat, a protiv Miloševića, ne shvatajući da je to Miloševićev rat.

Vreme 

povezano

Prilozi za istoriju borbe protiv nacional-socijalističkog režima Slobodana Miloševića