Identifikacija – 22 godine nakon zločina

Standard

Jasmin Čaušević je sa 13 godina 1992. godine u Bišćanima (općina Prijedor), sa svojim ocem, amidžićem, i dvojicom komšija strijeljan.
Jasmin je teško izranjavan, ali je sa svojim amidžićem uz Božiju pomoć preživio. Ostali su ubijeni na licu mjesta.

Nakon 22. godine Jasminov otac je pronađen u najvećoj masovnoj grobnici na tlu Europe nakon Drugog svjetskog rata, u Tomašici.

Izvor: Exit media

Ratni zločini na Kosovu, Human Rights Watch, 2001

Standard

kosovo
Ovaj izveštaj je svedočanstvo o mučenjima, ubistvima, silovanjima, prisilnim proterivanjima i drugim ratnim zločinima koje su srpske i jugoslovenske vlasti počinile nad kosovskim Albancima između 24. marta i 12. juna 1999. godine, za vreme vazdušnih napada NATO-a na Jugoslaviju. Izveštaj otkriva da su koordinisane i sistematske operacije organizovane na najvišem nivou srpskih i jugoslovenskih vlasti s ciljem da se kosovski Albanci zastraše, ubijaju ili proteraju.

Ofanziva srpskih i jugoslovenskih vlasti na Kosovu, koja je počela 20. marta 1999, četiri dana pre početka bombardovanja NATO-a, bila je metodično isplanirana i dobro izvedena. 
Ključne promene u aparatu Državne bezbednosti i postavljanje novog načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije ukazuju na to da su pripreme za ofanzivu bile planirane upravo u tom periodu. Početkom 1999. godine primetno je bilo nagomilavanje vojnih trupa na Kosovu i naoružavanje srpskih civila. Krajem februara i početkom marta akcijama policije i vojske u okolini Vučitrna i Podujeva, koje su vlasti nazvale “zimskim vežbama”, obezbeđeni su putni i železnički pravci na severu prema Srbiji. Ozbiljna kršenja međunarodnog humanitarnog prava pratila su i sve prethodne ofanzive vlasti, ali za vreme bombardovanja NATO-a napad na civile bio je bez presedana, a s Kosova je prognano više od 850.000 Albanaca. Prvi put tokom sukoba borbe su se iz ruralnih sredina premestile u gradove.

Iako je izgledalo da su vlasti operacijama pokušavale da unište OVK, one su se nakon početka bombardovanja NATO-a očito razvile u nešto više. U jeku velike ofanzive, tadašnji jugoslovenski predsednik Slobodan Milošević iskoristio je bombardovanje NATO-a za sprovođenje plana o slamanju pokreta pobunjenika i gušenju podrške kod stanovništva, kao i za to da uz upotrebu sile protera veliki deo albanskog stanovništva s Kosova.

Brzinu i razmere progona niko nije mogao da predvidi. Tokom prve tri nedelje bombardovanja NATO-a, prema podacima Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) 525.787 izbeglica s Kosova preplavilo je okolne zemlje. Državne snage proterale su ukupno 862.979 Albanaca s Kosova, a raseljenih lica bilo je nekoliko stotina hiljada, ako se ne računaju raseljeni pre marta 1999. godine. Preko 80% celokupnog stanovništva na Kosovu, i 90% kosovskih Albanaca, raseljeno je iz svojih domova. 

Continue reading

Eric Gordy: Ukoliko Evropska unija bude insistirala na zajedničkoj spoljnoj politici, pozicija Srbije biće još teža

Standard

Skup podrške ruskoj politici u Ukrajini, Beograd, 3. mart 2014.

Da li će Brisel u narednim danima i mesecima pred Srbiju snažnije insistirati na zahtevu da u kontekstu krize u Ukrajini i odnosa prema Rusiji sledi spoljnu politiku Evropske unije? Eric Gordy, ekspert za jugoistočnu Evropu sa Univerzitetskog koledža u Londonu, kaže za Radio Slobodna Evropa da se na to pitanje još uvek ne može dati precizan odgovor. Continue reading