London School of Economics 02 06 2014 |…

Standard

|

Cenzura u Srbiji

Street Art by Slinkachu

 „Bila su to najbolja i najgora vremena…”. Ova dikensovska slika zgodno opisuje podeljena mišljenja o postupcima srbijanske vlade tokom katastrofalnih poplava koje su pogodile Srbiju proteklih nedelja. Neki bi rekli – pretežno sama vlada i većina tradicionalnih medija – da se ponela profesionalno i s dostojanstvom, dok drugi ističu da je pokazala potpuni diletantizam i uglavnom improvizovala u vanrednoj situaciji, istovremeno ugrožavajući slobodu medija.

Deo javnosti je posebno nezadovoljan zbog nedavnih slučajeva cenzure.

Blog pod naslovom „Ja, AV, dajem ostavku“ (AV su inicijali premijera Aleksandra Vučića) uklonjen je ubrzo po objavljivanju u blogerskom delu sajta dnevnog lista Blic. Novinar Dragan Todorović je preneo tekst u kojem se detaljno argumentuje zašto bi premijer trebalo da da ostavku, fokusirajući se na Vučićeve neuspehe u vreme vanredne situacije.
Cenzura u Srbiji
Sajt Teleprompter.rs hakovan je i oboren na neko vreme pošto je objavio nekoliko tekstova o premijeru („Vučićev CV: Cenzura kao uža specijalnost“ i „Apel: Vučić da prestane sa patetikom i samosažaljevanjem!“)

Još jedan blog je hakovan zbog posta pod naslovom „Državo, ne bismo te više zadržavali“ u kojem su takođe pobrojani propusti vlasti za vreme poplava.

Samo dan nakon što je Ombudsman izdao saopštenje u kojem naglašava da su građani slobodni da kritikuju i da država ima obavezu da štiti kritiku a ne da je suzbija, parlament je prepolovio broj istraživača i saradnika kancelarije Ombudsmana.

Novinar Srđan Škoro, šef deska u listu Večernje novosti, prebačen je u sportsku rubriku istog lista – da izveštava o sportu, što nikada ranije nije radio. Ovo se desilo zato što je istog dana kada je novi kabinet polagao zakletvu u parlamentu, Škoro izrazio sumnje u premijerov izbor pojedinih ministara.

Posle niza apela protiv cenzure, uglavnom iz onlajn zajednice, OEBS je reagovao saopštenjem u kojem se internet cenzura u Srbiji ocenjuje kao zabrinjavajući trend. Premijer Aleksandar Vučić je uzvratio da neće „dozvoliti nikome da bez razloga napada Srbiju, pa ni OEBS-u“ i zatražio konkretne dokaze za optužbe. Takođe je pozvao list Blic „da kaže da li je vlada uticala na skidanje sa sajta teksta [Ja, AV, dajem ostavku] za koji je rekao da je bio idiotski“. Komentar u nemačkoj štampi takođe iznosi ovu zabrinutost, navodeći da je za vreme „rekordnih poplava protekle sedmice Vučić svojim šou-nastupima i autoritarnim ponašanjem, koje su non-stop pratile televizijske kamere sejao paniku, zbunjivao vlasti i pojačavao haos i konfuziju“.

Tri osobe su provele nedelju dana u pritvoru zbog širenja panike preko društvenih mreža jer su na svojim privatnim Fejsbuk profilima komentarisali broj stradalih u Obrenovcu. Sa druge strane, nema sankcija za tabloide koji su na naslovnim stranama objavljivali senzacionalističke naslove („Mrtva tela plutaju po Obrenovcu“, „Voda gora od bombi“, „Potop preti Beogradu“).
Cenzura u Srbiji 1
Ova privođenja bi mogla ozbiljno zastrašiti korisnike društvenih mreža i podstaći autocenzuru.

Najnoviji slučaj za koji se sumnja da je čin cenzure, iako ne u direktnoj vezi sa poplavama, odigrao se juče (u nedelju, 1. juna) kada je Peščanik objavio analizu doktorske disertacije srbijanskog ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića (link na englesku verziju teksta).

Detaljna analiza disertacije pokazala je da je Stefanovićev rad plagijat i zbog ovog i drugih razloga ne ispunjava kriterijume za uspešan doktorat. Posle toga, ceo sajt Peščanika više nije bio dostupan.

Lana Budimlić, producent Peščanika, objavila je na Tviteru da sajt nije dostupan zbog Denial-of-service napada.

Na pitanje da komentarišu akcije koje se na internetu preduzimaju da bi se raskrinkala cenzura u Srbiji, ambasade Britanije i SAD u Srbiji izrazile su podršku slobodi govora („svi mediji igraju ključnu ulogu u informisanju javnosti“, američka ambasada) i osudu cenzure („svaki pokušaj uskraćivanja slobode štampe i kritičkog mišljenja o bilo kojoj temi od javnog značaja je neprihvatljivo“, britanska ambasada).

Vredi pomenuti da je 1988. Vučić, kao ministar u vladi režima Slobodana Miloševiča, sprovodio primenu zloglasnog zakona o informisanju pod kojim su urednici opozicionih medija morali da nose sadržaj na uvid Vučiću pre objavljivanja.

Nema čvrstih dokaza da premijer Aleksandar Vučić lično, niti njegovi neposredni saradnici, cenzurišu medije. Ali sve je stvar proste dedukcije. Rezultat je vrlo jasan – uklanjaju se i hakuju različiti internet mediji i blogovi, a jedno im je zajedničko – kritički ton u odnosu na postupke vlade i premijera.

Napomena: Tekst “Serbia: is the freedom of the press endangered?” iznosi stavove autora, a ne stavove LSEE Research na SEE, niti London School of Economics.

Autorka Milica Popović je analitičarka regionalne i globalne agencije za komunikacije. Radi u Beogradu i bavi se politikom u Jugoistočnoj Evropi.

LSE blogs, 02.06.2014.

Prevela Milica Jovanović

Peščanik.net, 02.06.2014.

2 thoughts on “London School of Economics 02 06 2014 |…

Comments are closed.