Lakić Đorović: U SRBIJI I SADA UNIŠTAVAJU TRAGOVE I DOKAZE RATNIH ZLOČINA

Niko razuman nije ni očekvao da će zločinci iz vojnog i državnog vrha dopustiti rasvetljavanje njihove zajedničke ili pojedinačne uloge u zločina počinjenim širom bivše Jugoslavije.Naprotiv.Zajednička zločinačka aktivnost ih prisiljava da se zajednički “bore” za opstanak na vlasti, jer tako, sebe, svoje nadređene i podređene, čuvaju od odgovornosti za počinjena zlodjela.
U ime Srbije, Veliki četnički vojvoda sa Šešeljevim i Miloševićevim najboljim učenicima, čuvajući sebe, na čelne pozicije, ne samo u specijalnim nego uopšte u oružanim snagama, dovode i drže ratne zločince i njihove saizvršioce.

Dovoljno je reći Diković.Baš danas, na vodi, pokazuje da ipak,predvodi Vojsku a ne CZ.

Nisu bitne oružane snage.Skoro 10 godina su pripremane i uvežbavane po modelu Garde Ohajo.Veliki četnički vojvoda je čak javno obznanio da je njegova Srbija spremna na potpunu demilitarizaciju?!?!.Poslije preživljenog potopa, najverovatnije će se preoblikovati u maskiranu snagu civilne zaštite po modelu ruskih unutrašnjih snaga, uz stručni nadzor instrukora iz niškog ruskog centra.

“Koordinator svega” možda preferira Gardu Ohajo.Neće više da laže Merkelovu.Neka Veliki vojvoda farba naivnog Lukašenka.

Sve te metamorfoze sprovodiće Dikovići po naredbama Šešeljevog Vučića i drugih koordinatora svih tajnih službi.Nije bitna Srbija i njena slavna Vojska, bitne su tajne službe, Srbija zbog njih postoji i mora ih sačuvati od odgovornosti za počinjene zločine.

Od devedesetih, Dikovići (iz državnog i vojno-policijskog vrha) uništavaju tragove i dokaze svojih zločina.Već duže od 23 godine, za naslednike na čelnim pozicijama, instaliraju saizvršioce i saučesnike zločina.U pravosuđu se nasleđuju pomagači i prikrivači ratnih zločinaca.U Ustavnom sudu, preko opšte sednice Kasacionog suda, instaliraju višedecenijske saradnike vojne bezbednosti,otmičare advokata, ucenjivače.U apelacionom veću za ratne zločine, predsedava sudija koji je u Vukovaru sudelovao u masovnim ubijanjima nenaoružanih civila.

3.juna 2003. godine, u aktu Pravne uprave SMO (Int. broj 325-2/03, evidentiranom istog dana u Sekretarijatu ministarstva odbrane pod brojem Int. 742-3), predočio sam tadašnjem tzv. ministru odbrane, opštepoznate, poražavajuće činjenice, sa nespornim dokazima.Između ostalog, ukazao sam i na sledeće, citiram:…”skrivajući zločince, Vojne službe bezbednosti su gotovo javno uništile preko 17.000 dokumenata i drugih dokaza ratnih zločina širom Jugoslavije….Iako je ukinuta (dotadašnja) Komisija GŠ i SMO za saradnju sa Haškim tribunalom, obzirom da nije bilo zakonskog (niti pravnog) osnova za njeno formiranje, a da je ona, nezakonito i bez pravnog osnova raspolagala sa preko 17.000 dokumenata, smatramo potrebnim i predlažemo – da se ispita zakonitost postupanja i rada te komisije, te u slučaju da se utvrde krivično kažnjive radnje iniciraju odgovarajući postupci, ne samo radi sankcionisanja učinilaca, nego, prvenstveno radi saniranja šteta koje su počinili državi, uključiv i vraćanje novčanih nadoknada (40 njemačkih maraka dnevno) koje su im, uz redovne generalske plate, svakodnevno isplaćivane za tu kriminalnu i štetnu delatnost…Valja ispitati i odgovornost onih koji su im dali na uvid poverljivu dokumentaciju.”
Nezakonito oformljena komisija imala je 23 člana, uglavnom generala i pukovnika koji se starao o bezbednosti članova grupe i stvaranju svih potrebnih uslova za rad komisije (koja je uništavaa, krivotvorila i preinačavala prava dokumenata, te neka skrivala i stvarala lažna i proturala ih kao pravih).
Gotovo da poznajem svih 23 člana te kriminalne komisije.Među njima je bio i moj nekadašnji šef general Obrenčevič Svetomir.Kao Vrhovni vojni tužilac, umesto da krivično goni, on je skrivao zločince, uništavao dokaze i, kao i drugi za tu tešku zločinačku delatnost,uz generalsku platu, svakodnevno uzimao 40 DM.
Kao pripadnici tajnih službi, svi oni i danas rade na uništavanju dokaza i skrivanju zločinaca.Obrenčević i danas “radi” u prostorijama Vojske Srbije.Njegovi drugovi su na najvišim pozicijama u Vojsci, Ministarstvu odbrane, tajnim službama.Jedan od njih je ambasador u “najvažnijoj državi sveta.”

U Odeljenju za propise Pravne uprave Ministarstva odbrane, radi uništavanja dokumenata-dokaza o počinjenim zločinima i drugim krivično kažnjivim delima, u novembru 2003. “instalirana” su dvojica operativnih radnika tajnih službi, koji nikada pre nisu radili na pravnim poslovima, a kamoli na izradi propisa.

Jedan od njih je oficir u činu pukovnika (ranije je bio osuđen po mojoj optužnici, a kasnije su ga javno sumnjičili za likvidaciju dvojice mladih ljudi).Drugi (MS) je doveden kao pripadnik srbijanske DB (Iako je pod prisilom jedva odslužio vojni rok, čime se, onako blesav, neprestano hvalisao, postavljen je na generalsko mesto).

Aktom koji je u Pravnoj upravi MO evidentiran 05.februara 2004. godine pod brojem 117/1, a koji je lično predat ondašnjem tzv. ministru odbrane, navodeći brojne i nesporne dokaze o kriminalnim aktivnostima ove dvojice pripadnika tajnih službi, zahtijevao sam od ministra da projeri vjerodostojnost mojih činjeničnih tvrdnji i ponuđenih dokaza, te da ove kriminalce onemogući da i dalje uništavanju dokumenta-dokaze ratnih zločina i pokrene postupke njihove krivične odgovornosti.
Službe su ovu dvojicu svojih pripadnika, nakon što su u Pravnoj upravi MO uništili dokumenta-dokaze o srbijanskim zločinima ,pomerili na druge, kriminalne pozicije. Pukovnik je postavljen za zamenika direktora Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika. Blentavi (MS) pripadnik srbijanske DB je postavljen i još uvek je na poziciji u Ministarstvu poljoprivrede (budući da je i doveden iz neke Zem. zadruge kod Obrenovca).
Mene su ubrzo prognali iz Beograda u Kragujevac, a pošto se i pored svih obećanja, a potom pretnji, nisam “opametio” već sam javno svedočio ne samo u Haškom tribunalu, prognali su me i iz srbijanske vojske sa nepunih 26 godina službe.

Iz vojske me izbacio ministar Šutanovac, nakon što sam javno svedočio da su srbijanski zločinci, u propagandnom nadmetanju sa NATO alijansom, žrtvovali i 16 radnika RTS.U vreme kada su ubili ove mlade ljude bio sam ratni tužilac u Beogradu.Svoj rad na rasvetljavanju ovog zločina srbijanskih generala, zapisao sam u službenoj belešci koju sam predočio javnosti, a o tom zločinu sam, osim Šutanovcu (05.oktobra 2007), govorio i trojici njegovih prethodnika (tzv. ministara odbrane) i četvorici tzv. načelnika GŠ.

Između ostalih, dugo i detaljno sam pričao i generalima Branku Kvrgi i Svetku Kovaču. Veoma opširno govorio sam i sudiji Goluboviću iz tzv. suda za organizovani kriminal.Iz njima znanih razlog, Kvrga, Kovač i Golubović, moja višesatna kazivanja su snimali tonski i video.

O dvojici kriminalaca iz tajnih službi koji su u Odeljenju za propise Pravne uprave MO, uništavali dokaze o zločincima i zločinima, u kontekstu planskog žrtvovanja radnika RTS, dugo i emotivno govorio sam i u emisiji Peščanik.

U Beogradu, 11.jun 2014 Đorović Golubov Lakić
potpukovnik pravne službe JNA u penziji

Advertisements