KO JE VLADAR IZ SENKE U MINISTARSTVU PRAVDE?

U čitavoj halabuci koja je napravljena u vezi sa javnim beležnicima i protestom advokata, jedno ime je „nepravedno“ zanemareno, a radi se o čoveku koji je, po rečima onih koji su veoma upućeni u ceo proces izmene Zakona o javnom beležništvu i donošenja pratećih zakona, kao i izbora prvih javnih beležnika, glavni krivac za donošenje neustavnih odredbi i njihovo sprovodjenje u delo.

U pitanju je Dejan Djurdjević, vanredni profesor na Pravnom fakultetu, nosilac više javnih funkcija, ispitivač na javnobeležničkom ispitu i član komisije za izbor prvih notara, član Glavnog odbora SNS-a, čovek koji je alfa i omega cele priče oko spornih zakona i njihov autor. On je (pametno) odlučio da se previše ne eksponira, u prvi plan je gurnuo mladjanog ministra, koji je, misleći da je mnogo važan, ušao u sukob sa svima, ne shvatajući da mu vreme ističe, a da će onaj ko je glavni tvorac biti zaštićen.
Dejan Djurdjević je karijeru započeo kao (naravno) asistent na Pravnom fakultetu, kao najbolji učenik, po raznim delima i nedelima, poznatog profesora Olivera Antića. Antić je za Djurdjevića u početku bio bog. Mladi asistent se u svemu trudio da oponaša svog mentora. Bahatost, nepoštovanje i nipodaštavanje studenata, su, po uzoru na svog učitelja, postale i osnovne osobine njegovog mladjeg kolege. Naravno, odmah se, kao i svoj učitelj, učlanio u Srpsku radikalnu stranku, koju je kasnije zamenio Srpskom naprednom strankom. Čim su na Pravnom fakultetu počele da se sprovode specijalističke studije za notare (2006.godine), u celu priču su se uključili profesor Antić i njegov pulen Djurdjević, a kada je počeo da se organizuje i državni ispit za notare, njih dvojica su opet bili tu. Naravno, glavni u priči je bio Antić, a Djurdjević je bio tu da pomogne svom voljenom učitelju.
Medjutim, kako to obično biva, Djurdjević se posle nekog vremena, od „dečka za burek i jogurt“ pretvorio u velikog znalca i stručnjaka i došlo je vreme da se oslobodi svog učitelja. Pametno je u stranci odabrao pravu stranu. Za razliku od Antića koji je ostao uz Tomu Nikolića, i u svojoj nadobudnosti počeo pomalo da se gubi, Djurdjević je shvatio gde su pravi igrači, približio se Vučiću, predstavljajući se kao nenadmašni ekspert za gradjansko pravo i ovaj mu je dao odrešene ruke.
Tada, a radi se o kraju 2012. I početku 2013.godine, Djurdjević potpuno istiskuje Antića iz priče o javnom beležništvu. Shvatajući koja mu se sve vrata otvaraju, Djurdjević smišlja plan kako da iz cele priče profitira. Najpre, a to znaju svi kandidati koji su kod njega dolazili na pripreme za spremanje javnobeležničkog ispita, otvoreno priča o tome kako notari neće imati od čega da žive, ako na snazi ostane Zakon o javnom beležništvu iz 2011.godine. Iz toga se rodila ideja da se zakon izmeni i, kao što je poznato, 2013. dolazi do izmene zakona kojima se obezbedjuje ekskluzivitet notara za sačinjavanje ugovora. Autor ovih izmena je upravo Dejan Djurdjević.
U isto vreme, menja se celokupan sastav komisije za ispitivanje javnobeležničkog ispita i umesto profesora koji su ispitivali kandidate u 2012.godini- Antić, Hiber, Draškić, Keča, glavnu ulogu preuzima Dejan Djurdjević. Za razliku od članova prvog sastava komisije kod kojih je ispit mogao da položi samo onaj ko je dobro zagrejao stolicu (mnogi tvrde da je ispit bio teži i od fakulteta i od pravosudnog), nova komisija masovno spušta kriterijume za prolaz, a istovremeno povećava prosek ocene na ispitu, što će se kasnije ispostaviti kao osnovni kriterijum za izbor.
Djurdjević ubrzo shvata svoje mogućnosti i počinje da pravi kombinacije. To naročito dolazi do izražaja u ispitnim rokovima 2014.godine. Javna je tajna i o tome pričaju kandidati koji su polagali u ovim rokovima da je Djurdjević bio onaj ko im je omogućio da ispit polože i da ih oceni na odgovarajući način.
Sve je to u stvari bila priprema za ono što sledi, a to je izbor javnih beležnika u leto ove godine. Naime, ministar pravde, imenuje komisiju koja će predložiti kandidate za javne beležnike i kao člana te komisije odredjuje, koga bi drugog, nego Dejana Djurdjevića. Kandidati koje je Djurdjević (zajedno sa druga dva člana komisije- Snežanom Marković i Biljanom Pavlović) predložio ministru, ovaj je bez pogovora odobrio i samo potpisao rešenje o njihovom imenovanju.
Tada cela šema izlazi na videlo. Kako bi bili izabrani „njegovi“(stranački, rodjački, prijateljski) kandidati, Djurdjević smišlja da, pored ocene na ispitu koju im je prethodno obezbedio, uvede i kriterijum utiska komisije, i upravo ti kandidati ostavljaju najbolji utisak koji im se boduje maksimalnim brojem poena.
Na taj način za notare bivaju izabrani bivši pomoćnici ministara Srbislav Cvejić i Dejan Radulović, direktor „Infostana“ Vladimir Baćović, pomoćnik direktora uprave carina Branislava Čubrilović, rodjeni brat supruge ministra zdravlja Goran Andrić, anonimni advokati Zorica Marićević, Ivana Grabež, saradnici u sudu i tužilaštvu Jelena Perović, Jelena Milošević, Aleksandra Beštić, 63-godišnji advokat (notar može da radi do 65.godine) Miodrag Djukanović i njima slični. Nakon toga, sve pod dirigentskom palicom D.Djurdjevića, ti isti ljudi se biraju za članove Javnobeležničke komore. Prilikom osnivanja Komore, Djurdjević je, objašnjavajući kako to da se Komora osniva a da nema 100 notara, što je po zakonu uslov za formiranje, odgovara da ni za Ustavni sud nisu izabrane sve sudije po predvidjenom broju, pa on ipak sudi. Kakvo poredjenje?!
Dejan Djurdjević je, zanet završavanjem kombinacija oko ispita i izbora, potpuno zaboravio da nisu izmenjeni zakoni koji bi pratili uvodjenje notarijata, i preko noći organizuje sazivanje skupštine za kraj avgusta i donošenje na brzinu sklepanih zakona dan pre nego što notari treba da počnu sa radom. Da li su slava i moć udarili u glavu ovom bivšem asistentu, misleći da će advokati ostati slepi i gluvi na ova kršenja zakona ili je mislio da će cela stvar proći nezapaženo, pošto je sve sprovedeno u vreme godišnjih odmora, veliko je pitanje.
Kada su prvi notari izabrani, Djurdjević se ponosno pojavio u trećem Dnevniku RTS, govoreći kako je sve to zakonito, kako će od sada vladati pravna sigurnost i druge slična opšta mesta. Medjutim, od trenutka kada su advokati alarmirali domaću i medjunarodnu javnost, Djurdjević se „povukao u ilegalu“, a u prvi plan isturio nestručnog ministra.
Po, za sada, nezvaničnim informacijama koje kruže po beogradskom pravosudju, beogradski notari odredjeni procenat svoje, preko noći stečene enormne zarade, isplaćuju onome ko im je omogućio da na ta mesta budu izabrani. Da li je to upravo pomenuti profesor ili neko drugi , verovatno će izaći na videlo, kada, kao i u drugim sličnim slučajevima, za to bude postojala politička volja.
Do tada, Dejan Djurdjević ponovo ispituje kandidate na javnobeležničkom ispitu, jer je shvatio da ne može tako lako da odustane od već uigrane šeme. Ako ti isti budu izabrani na novom konkursu koji se najavljuje za januar sledeće godine, stvar će se samo potvrditi.
Zbog toga, ako već sam ministar nema hrabrosti da kaže da je on u celoj priči samo figura ili se zaneo misleći da se zaista za nešto pita, javnost mora biti upoznata sa činjenicom da je ceo haos koji je nastao u vezi sa uvodjenjem notarijata, proizveo u najvećoj meri čovek iz senke-Dejan Djurdjević. Ovo naročito treba imati u vidu zbog sve češćih priča o tome da će Selakovića na mestu ministra naslediti upravo Djurdjević. Da li smemo da na to pristanemo?

http://protestadvokata.org/ko-je-vladar-iz-senke-u-ministarstvu-pravde/

Nataša Milivojević

Advertisements