Lakić Đorović: General Diković je znao za zločine na Kosovu

Standard

Pozajmljeni intervju: Lakić Đorović, bivši vojni tužilac (1)
General Diković je znao za zločine na Kosovu

Razgovarala: Tamara Nikčević

Na mestima gde je Diković bio prisutan, kao u Izbici na primer, reč je o ličnoj odgovornosti. Tokom ispitivanja u Haagu, Diković je u jednom trenutku povikao na tužiteljicu, gospođu Karter: “Gospođo, vi mene optužujete za ubistvo!”. “Naravno da vas optužujem za ubistvo!” – odgovorila je. “Vaša odbrana se svodi na to da ste obično bivali u širem reonu sela koje ste tukli artiljerijom, da u njih niste ulazili; ovde ste boravili!”, priča za „BH Dane“ bivši vojni tužilac Lakić Đorović

…“Vojna karijera generala Ljubiše Dikovića je vrlo problematična”, kaže Lakić Đorović. “Kao bivši vojni tužilac, tvrdim da je aktuelni načelnik Generalštaba VS – inače, od 1993. na dužnosti u Užičkom korpusu, potom u Šestoj pešadijskoj brigadi koja pokriva dva granična prelaza prema BiH – u neku ruku suodgovoran za hapšenja Muslimana koji su, bežeći pred Vojskom Republike Srpske, 1994. u Srbiji pokušali da pronađu utočište. Ti ljudi su kasnije likvidirani. Takođe, iz vojnih dokumenta i kazivanja svedoka, znam da je u vojnoj akciji Zima 93, osmišljenoj u Generalštabu VJ-a i sprovedenoj od strane Užičkog korpusa i komandnog kadra 16. i 17. graničnog bataljona, Diković imao i neposredno učešće.”

* Šta je – Zima 93?

ĐOROVIĆ: Akcija kojom je najpre izmišljen navodni artiljerijski napad muslimanskih snaga sa teritorije BiH po teritoriji tadašnje SRJ, nakon čega je Vojska Jugoslavije “žestoko uzvratila”. Iako su jedinice VJ tu bile unapred dovedene i opremljene višecevnim raketnim bacačima, zahvaljujući kamerama i novinarima koji su sve to snimali, cela stvar je ovdašnjoj javnosti predstavljena kao početak agresije BiH na Srbiju. O tome su, ako se sećate, naširoko pisali ovdašnji mediji. Naravno, akcija nije mogla biti sprovedena bez znanja Ljubiše Dikovića, tadašnjeg komandanta Graničnog bataljona.

* U svom komentaru u Politici, Miroslav Lazanski tvrdi da je general Diković primio komandu nad tom jedinicom 1. marta 1994, a da je 1. septembra iste godine upućen na jednogodišnje školovanje u Generalštabnu akademiju. Vi govorite o 1993…

ĐOROVIĆ: Nemojte mi, molim vas, Lazanskog tretirati kao pouzdanog svedoka…

* Pustite Lazanskog! Da li su ovi podaci tačni?

ĐOROVIĆ: Reći ću vam: ma koliko se trudili, nigde nećete naći dokument u kome piše da su stotine srpskih oficira po godinu, dve, čak i tri boravile na teritoriji BiH, da je njih nekoliko desetina tamo poginulo i da su svi kasnije vođeni kao – nestali.

* Šta hoćete da kažete?

ĐOROVIĆ: Hoću da kažem da papiri Vojne službe bezbednosti trpe svašta. U njima ne piše da je generalBožidar Delić skoro tri godine vodio kontraobaveštajne grupe po BiH. Ili mislite da piše? Uostalom, kada je – dokazima i činjenicama – bio sateran uza zid, general Delić je o tome u Haagu i sam govorio. Ma koliko to danas čudno zvučalo, siguran sam da će svi oni jednoga dana biti naterani da objasne gde su se tih godina zaista nalazili. Dakle, o tome šta je Diković radio 1994, najbolje govori dokument u kome se navodi da je, za zasluge u odbrani od muslimanske agresije, od VJ dobio čin majora.

* Šta znate o ulozi generala Dikovića tokom intervencije NATO snaga na SRJ, 1999?

ĐOROVIĆ: Znam mnogo. Prvo, postojao je plan Grom 98, potpisan od strane tadašnjeg načelnika Generalštaba VJ, Momčila Perišića, po kome je, po prethodnom odobrenju državnog vrha i samog predsednika Republike, vojsci naređeno da u junu 1998. preduzme akcije uspostavljanja reda i čišćenja teritorije Kosova, posebno područja Drenice. Plan je predviđao da se u pravim akcijama uspostavljanja reda angažuje 37. motorizovana brigada iz Raške, koju je vodio Diković.

* Da, ali, tvrdi se da Diković u to vrijeme “nije bio na toj lokaciji”…

ĐOROVIĆ: Slušajte: može da piše da je bio na Marsu, to ne menja stvar! Od maja 1998. Dikoviću su podređeni potpukovnik Slobodan Stošić i pukovnik Miodrag Đorđević, koji su obučavali između 150 i 200 članova raznih grupa sa iskustvom u borbama od Baranje, Slavonije i Bosne do Kosova. Ti ljudi su skupljeni i, pod vođstvom ove dvojice, uvežbavani u Raškoj. Uostalom, Ljubiša Diković je o tome svedočio u Haškom tribunalu, 10. i 11. decembra 2007, kada je, suočen sa dokazima, ipak priznao da su “neke” njegove borbene grupe na tom području počinile zločine. Doduše, rekao je da su te grupe vodili “idioti”. Na pitanje tužiteljke da objasni šta to znači i da li pod tim podrazumeva psihopate i ljude smanjene uračunljivosti, Diković je odgovorio: “Da, da.” Pa, čekajte! Ako je to znao, zašto je, umesto da ih pohapsi i otera, Diković dozvolio da borbenim grupama pod njegovom kontrolom komanduju “idioti i psihopate”? Zločine koje su iste grupe počinile na području Istoka i Kline, rešavao sam kao konkretne krivične slučajeve…

 

 

  • Kao tadašnji vojni tužilac u Prištini?

 

ĐOROVIĆ: Tako je. Imate slučaj dve grupe rezervista – kriminalaca prethodno puštenih iz zatvora, obučenih, dovedenih da ratuju i podređenih 37. motorizovanoj brigadi – koji su se sukobili zbog podele plena od 300 krava otetih albanskim seljacima. Ta sam dokumenta odneo u Haag. Ne kažem da je Diković bio prisutan, ali je činjenica da je jedinica o kojoj govorimo bila pod njegovom direktnom kontrolom.

 

 

  • Govorite o komandnoj odgovornosti?

 

ĐOROVIĆ: I komandnoj i ličnoj. Na mestima gde je Diković bio prisutan, kao u Izbici na primer, reč je o ličnoj odgovornosti. Tokom ispitivanja u Haagu, Diković je u jednom trenutku povikao na tužiteljicu, gospođu Karter: “Gospođo, vi mene optužujete za ubistvo!”. “Naravno da vas optužujem za ubistvo!” – odgovorila je. “Vaša odbrana se svodi na to da ste obično bivali u širem reonu sela koje ste tukli artiljerijom, da u njih niste ulazili; ovde ste boravili!”

* Šta se dogodilo u Izbici?

ĐOROVIĆ: U Izbici je ubijeno 103 albanska civila, uglavnom starci. Najpre su ih podelili u dve grupe. Na manje od 60 metara, nalazila su se četiri tenka iz Dikovićeve brigade, sa posadama. Znate, tenk ne ide sam…

 

  • Šta to znači?

 

ĐOROVIĆ: To znači da je Diković bio lično prisutan, da je gledao sakupljanje, razdvajanje tih ljudi u dve grupe – u jednoj 33, u drugoj 70; prvu su poterali prema nekom kanalu i sa kratkog odstojanja ih pobili. Drugu grupu su najpre poterali uz brdo, a onda im naredili da se okrenu; pucali su odozdo…

 

 

  • I Vi tvrdite da je general Diković sve to vidio?

 

ĐOROVIĆ: Diković je to sam rekao u Haagu: dakle, ne širi region, nego “baš, baš Izbica”. Drugo, to je mali prostor. Diković kaže kako je od korpusa tražio da mu pomognu i da mu objasne kako da postupa sa civilima koji masovno napuštaju sela; umesto “očekivanog uputstva”, Dikoviću su poslali pukovnika Atanasa Kokolanskog da ga poduči šta da radi sa velikim brojem civila koji “od nekoga beže”. Dalje, imate svedočenje generala Obrada Stevanovića, koje Haški sud bezrezervno prihvata kao verodostojno…

* O čemu je govorio general Stevanović?

ĐOROVIĆ: Rekao je da je, kao komandant policijskog odreda od najmanje 150 najbolje obučenih jedinica policije, u Izbici tog dana boravio policijski pukovnik Boško Buha, ubijen u atentatu, u Beogradu (10. juna 2002, prim. T.N.). Naglašavam, reč je o specijalnim policijskim jedinicama MUP-a Srbije i, ako je dopušteno zaključivati – a sud je isto zaključio na nekoliko mesta – ubijanja su izvršile snage pod komandom Dikovića i Buhe. Na kraju, u presudi Haškog suda u slučaju Milutinović, Šainović i ostali, imate jasne odredbe koje se direktno odnose na analizu Dikovićevog svedočenja…

* Govorite o paragrafu 644 presude Haškog tribunala?

ĐOROVIĆ: Ne samo o tome, ali, hajde, pročitajte…

  • “Diković je prihvatio da su, usprkos njegovim preduzetim merama, neki njegovi vojnici počinili zločine u prvoj polovini aprila. Evidencija Prištinskog korpusa pokazuje da je od 10. do 15. aprila više lica iz Dikovićeve jedinice učestvovalo u ubijanju muškaraca kosovskih Albanaca na području Gornje Kline, nakon čega su se rešavali leševa bacajući ih u bunar. Evidencija takođe pokazuje da je jedan drugi čovek, dobrovoljac iz Dikovićeve jedinice, u selu Krasimirovac/Krasimirofc i njegovoj okolini, nedaleko od Ćireza, ubio više muškaraca kosovskih Albanaca i odvodio žene iz izbegličkih kolona.”

ĐOROVIĆ: Eto, vidite! Dakle, nije sporno, čovek je sam priznao…

 

 

  • Ali, srpsko Tužilaštvo za ratne zločine kaže da bi Diković, da je kriv, bio procesuiran u Haagu…

 

ĐOROVIĆ: Takav pristup ukazuje na potpunu nespremnost za suočavanje sa bilo kojom vrstom odgovornosti. Uostalom, da li je, kao komandant, Diković sa sebe pokušao da skine odgovornost i protiv tih ljudi sproveo postupak?

* General Diković tvrdi da jeste.

ĐOROVIĆ: Tvrdi da je podneo krivične prijave; ali – kada?! Pa, mnogo kasnije! Kao komandanta, Dikovićeva dužnost je bila da spreči dalja ubijanja i da, ako ništa drugo, te ljude hapsi, veže, zatvara… Ništa od toga nije uradio. Naprotiv! Ostao je i na taj način praktično ohrabrio one koji ubijaju. Kada je reč o Haškom tribunalu, poznato je da je taj sud osnovan da bi procesuirao visokorangirane državne i vojne zvaničnike. Ostale slučajeve, sud ostavlja tužilaštvima država…

* Srpsko Tužilaštvo je saopštilo da su navodi Fonda za humanitarno pravo protiv generala Dikovića netačni.

ĐOROVIĆ: To je laž! Najbolja potvrda da je Tužilaštvo unapred stalo u odbranu zločinaca je saopštenje u kome se kaže kako su samo u toku jedne noći uspeli da izuče preko hiljadu dokumenta i dokaza. Pa, Bruno Vekarić, zamenik tužioca za ratne zločine, tvrdi da su saslušali 110 svedoka, što, naprosto, nije moguće. Osim toga, državni sekretar Ministarstva odbrane govori kako je napad na Dikovića zapravo napad na instituciju. Čekajte, koju to instituciju? Ako je tako, onda su sve naše institucije odavno napadnute, i to na mnogo višem nivou. I predsednik Republike, Slobodan Milošević, je institucija, i potpredsednik vlade, Šainović, i ministar odbrane,Ojdanić, i načelnik Generalštaba, Pavković… Da ne nabrajam, dugo bi trajalo. Takvi ljudi ne smeju biti na čelu institucija. I, ako hoćete, narod koji ima takve institucije ne zaslužuje da ima državu. Ili bar ne na tom prostoru. Na Kosovu je izgubljena država upravo zbog toga što su postojale takve institucije i zato što i danas hoće da na njihovo čelo dovedu ljude koji su počinili masovne zločine, proterali svoje državljane i pljačkali njihovu imovinu. Tvrdim da je Diković učestvovao u proterivanju albanskih civila sa Kosova…

* Na osnovu čega?

ĐOROVIĆ: Postoje dokumenta koja pokazuju da je Diković komandu korpusa izveštavao o tome da hiljade Albanaca napuštaju Kosovo. Izvinite, od koga su bežali? Od NATO bombi? Pa, zašto onda nisu pobegli kod njih, kod svoje vojske, u njihovo okrilje? Osim toga, Albanci su bežali i 1998, a tada nije bilo NATO udara. Od koga?!

 

 

  • Šta mislite: zašto ministar Šutanovac brani Dikovića? Da li u cijelom skandalu postoji politička igra koja je namještena kako bi se kompromitovao ministar odbrane i na taj način marginalizovala njegova uloga u DS-u?

 

ĐOROVIĆ: Pre svega, verujem u zaokret Demokratske stranke i državnog vrha Srbije u smislu ponovljenog, drskog i suludog odupiranja normalnom putu i integraciji zemlje u Evropu i NATO. Za takav put, barem što se vojske tiče, od Dikovića nemaju pogodnijeg oficira. Verujem da su njegovo nameštenje ishodovali mnogi koji su počinili još teže zločine od Dikovića. A njih je puno, na desetine, i još su višim državnim i vojnim funkcijama. U pitanju je zajednička akcija u smislu ličnog obezbeđenja od eventualne krivične odgovornosti. Kada je reč o ministru Šutanovcu, verujem da čovek naprosto ne zna šta radi. Nažalost, Šutanovac nije dorastao funkciji i bojim se da je samo igračka u rukama Svetka Kovača, raznih generala, pukovnika, političara, biznismena…

* Zašto Svetka Kovača?

ĐOROVIĆ: Zato što u Srbiji možete u pitanje dovesti sve osim Svetka Kovača, načelnika Vojnobezbednosne agencije! Može Srbija da ide i na Istok i na Zapad, može i u pakao; bitno je da ostanu Kovač i njegov tim.

* Zašto je to bitno?

ĐOROVIĆ: Da ne bi odgovarali svi oni koji bi trebalo da odgovaraju. Ako se u Srbiji ikada uspostavi demokratska vlast, Svetko Kovač će morati da objasni ko je ubijao u Vukovaru, ko je dopustio pukovnicima iz Uprave vojne bezbednosti da iz Mitrovice izvode robijaše, da ih naoružavaju, da im daju značke, oružje za tihu likvidaciju, da ih vode širom bivše Jugoslavije da ubijati sirotinju. Ko je to dozvolio?

 

  • Devedesetih, Svetko Kovač nije bio načelnik Uprave vojne bezbednosti, je li tako?

 

ĐOROVIĆ: Tačno. Bio je pukovnik, sada je general. Ali, 6. februara 2001, tokom sastanka koji je sniman i kome su, osim Kovača, prisustvovali pukovnici Mladen Karan i Aleksa Papović, deset sati sam govorio o zločinima koje su počinili ljudi iz VSB. Kasnije sam obavešten da su, na osnovu mog kazivanja, protiv jedanaest ljudi podignute krivične prijave. Ne znam niti za jednu. Hoću da kažem da, ako znate da je neko napravio zločin i to skrivate, šta ste vi? Pa, saučesnik! O tome govorim.

 

 

  • Kako ste i kada došli na mjesto vojnog tužioca?

 

ĐOROVIĆ: Iz Odeljenja za vojne propise Pravne uprave Saveznog sekretarijata narodne odbrane – kasnije Saveznog ministarstva odbrane, pa Ministarstva odbrane SRJ, u kome sam radio od 1985. – najpre sam, početkom 1995. godine, imenovan na mesto vojnog tužioca Beograda. Odmah po imenovanju, dobio sam najteže predmete, njih oko 880…

* Šta su najteži predmeti?

ĐOROVIĆ: Tobožnja samoubistva oficira iza kojih je stajala Vojna služba bezbednosti. Poznato je da je VSB likvidirala mnoge svoje saradnike – od Knina do Beograda. Na primer, 1990. govorilo se o slučaju “samoubistva” vojnika Miloša Ilića iz garnizona Sombor, iako su svi vrlo dobro znali da ga je ubila VSB…

 

 

  • Kako su to – znali?

 

ĐOROVIĆ: Znalo se… VSB je imala zadatak da, uoči priprema za progon Hrvata, stvori atmosferu nesigurnosti i straha.

 

Komentar

Please log in using one of these methods to post your comment:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.