“glas gospodara”

Standard

FoNet-VUÈIÆ-NOVINARI

DOGMA I PARTIJSKA LINIJA: Kad sada, posle pet punih meseci, poređamo događaje u hladnoj analizi, dobijamo nevesele rezultate. Od cele stvari senzaciju je napravio premijer Aleksandar Vučić istog popodneva, ophrvan svojom opsesivnom brigom za “porodicu”; taj porodični element njegova je stranka već bila uzdigla do dogme: ko god nešto prigovori Vučiću, “napada” njega i “njegovu porodicu”. Vučić je, dakle, skrhan od brige za “porodicu”, melodramatično izjavio da je njegov brat Andrej tog 28. septembra 2014. godine popio batine “samo zbog imena u ličnoj karti” koju je gurao pod nos žandarmima u kordonu; mi još ne znamo šta je uz to dodao, ali ćemo doznati kad do suđenja dođe. Da Vučić nije napravio taj prvi ispad ne čekajući na podatke pouzdanih svedoka s lica mesta, mi ovaj problem ne bismo bili ni imali. Ovako, tom izjavom, pokrenuta je mašinerija koju mi stariji inače pamtimo pod imenom “partijska linija”: ako je voljeni Vođa rekao da je tako bilo – ko sme da kaže da je bilo drugačije? Partijska linija bila je tada položena i tako stoji do dana današnjeg: nema skretanja; radite šta znate, ali nema skretanja.

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1265898

Ivan Krastev: Da li će Moskva na Balkanu testirati jedinstvo EU

Standard

Autor nekoliko knjiga i zapaženih geopolitičkih analiza, Ivan Krastev, kaže u intervjuu za RSE da iz perspektive Moskve sukob u Ukrajini nije sukob Rusije i Zapada, već je to sukob Rusije i Sjedinjenih Država. Krastev je direktor Centra za strateške studije u Sofiji i stalni saradnik bečkog insituta za društvene nauke (IWM). U nizu tekstova objavljenih u posljednje vrijeme Ivan Krastev govori o Balkanu kao mogućem prostoru za Putinovo nadmetanje sa Zapadom. Continue reading

RAZGOVOR S FILIPOM DAVIDOM: Pod izvesnim istorijskim uslovima svako mora postati “izdajnik”

Standard
RAZGOVOR S FILIPOM DAVIDOM: Pod izvesnim istorijskim uslovima svako mora postati "izdajnik"

ritn by: Bojan Tončić
Do druženja Danila Kiša, Borislava Pekića, Mirka Kovača i mene došlo je spontano i prirodno. Zajedno smo dolazili na neke promocije, svi smo cenili Krležu, Andrića, od domaćih pisaca, ali smo bili otvoreni prema zapadnoevropske pisce, a oni su tada malo objavljivani, jer je to bio rigidni društveno-politički sistem. A bili smo i različiti, jer smo učili od različitih pisaca; Pekiću je bio uzor Tomas Man, Kovaču je uzor bio Fokner, Kišu nova francuska proza, a ja sam voleo Kafku i Edgara Alana Poa. Počeli smo da se družimo i jer smo videli da na etički i politički način mislimo dosta slično. I družili smo se do njihovog fizičkog kraja, govori za Lupigu Filip David, dramaturg i antiratni aktivista.

Continue reading