Biljana Keller (41 minuta · Sadržaj je uređivan)

Biljana Keller (41 minuta · Sadržaj je uređivan)

 

Vidim iz medija da ču biti pozvana na “saslušanje” na sudjenju Ivanu Ivanoviću iz “Naših”, povodom njegovog spiska “30 najvećih Srbomrzaca” zbog kog mu se sudi za diskriminaciju. Spisak sam našla jer ga je u celosti i uz brojne komentare podrške objavila NSPM Vukadinovića i Antonića, inače kolumnista Politike ili Vremena.

Tu piše da sam: “у народу позната као драмска списатељица и кокаински зависник. Од окорелог националисте постала је заштитник „грађанске Србије“, промотер америчке НАТО демократије и поборник паланачких погледа на „западни свет“, борац за права ЛГБТ популације. Залаже се за сорошевски тип отвореног друштва, мењање друштвене свести код Срба и кроз јавне наступе често се на највулгарнији начин односи према српском народу, цркви, српским великанима, итд. Реализовала позоришни пројекат о Гаврилу Принципу који је финансиран од стране аустријских фондација са све премијером у Бечу, а који за циљ има да замагли једноставну истину о Францу Фердинанду као окорелом диктатору и окупатору српског народа. Један од симбола послератног квази-интелекта и примитивизма у Србији.”

1. Prvo je tačno, “u narodu” jesam poznata kao pozorišna autorka, jer je to moje zanimanje, takodje i kao narkomanka, jer je to najčešća uvreda kojom me internet i tabloidni nasilnici diskvalifikuju. Dodala bih još da sam u narodu poznata i kao kurva i ambasadorska žena, vrlo često simultano. (Nemam ništa protiv “kurvi” niti mislim da je biti udat za nekoga deo ženinog identiteta, tako da me ne dodiruje.) “Okoreli nacionalista” sam bila isto koliko i “zaštitnik gradjanske Srbije”, niti ikog štitim, niti imam sredstva zaštite, nisam deo institucija, nemam poluge moći, niti bih, i da ih imam, znala kako se to radi, a ovo oko “okorele nacionalistkinje” je takodje deo tabloidne propagande, pogadja me isto koliko za kurvu, narkomanku isl.

2. Kao ubedjena pacifistkinja, ne samo da nisam promoterka Nato-a, nego sam se uvek otvoreno i glasno protivila ulasku Srbije u ovaj savez, i to ne zato što su bombardovali Srbiju, već zbog toga što su bilo koga bilo kad “bombardovali”.

3. Oko palanačkih pogleda i zapadnog sveta, ne znam šta bih rekla. Moguće je, jer živim u palanci, iako verujem da palanački duh najveći neprijatelj našeg društva, ali ne bih da tvrdim. U svakom slučaju, u velikom broju tekstova objavljenih baš u tom “zapadnom svetu” imala sam ogroman broj primedbi na to “najuredjenije od svih društava”.

4. LGBT prava mi jesu važna i jesam borac za njih, zahvaljujem se autoru spiska što mi je bar to prepoznao.

5. Nikad nisam ušla u “Soroš” niti imala ikakve veze s njima, nikada nisam dobila stipendiju ove organizacije ili na bilo koji način bila plaćena od njih, niti bilo koje slične, ma šta da vam tvrde kolumnisti ili sastavljači ovakvih lista. Tačno je da se zalažem za otvoreno društva, ali “poperovskog tipa”, ali me niko ne plaća za to, nego ja to ovako, zamislite, sama od sebe. Nisam još upoznala nekog ko dobija novac i instrukcije šta da misli i gde to da kaže, mada znam da takvi ljudi postoje, upravo u brojnim redakcijama tabloida gde se tekst može kupiti za par desetina evra ili u državnim sinekurama, mračnim botovskim rupama, te u partijskim piar službama.

6. Nisam “realizovala” ni jedan “pozorišni projekat”, jer nisam realizatorka, nego sam prosto napisala dramu; takodje nijedan austrijski fond nije finansirao predstavu o Gavrilu Principu prema mom komadu, niti je u njoj prestolonaslednik Franc Ferdinand prikazan kao pozitivni junak. Inaće, mnogo je neuko govoriti da je nadvojvoda bio “okoreli diktator” i “okupator srpskog naroda”, jer on jednostavno nikada nije ni bio na vlasti, već je samo, kako mu samo ime kaže – ćekao da nasledi presto. Smešno je da se barem toliko istorije ne zna.

7. Slažem se da sam, za ljude kao što su Ivanović, čitaoci NSPM-a i njihovi autori, simbol nečega, obično onoga protiv čega se oni bore svim sredstvima, pa i ovim: blaćenjem, rasturanjem laži, difamiranjem, pretnjama, uvredama i zastrašivanjem. Tim povodom ne razumem zašto bih ja, kao taj “simbol” bila LIČNO saslušavana na sudjenju Ivanu Ivanoviču, jer ja LIČNO nemam ništa sa njim, niti njegove napade shvatam tako. Ako sud smatra da mi treba da se raspravljamo kao ološ turbo-folka oko toga ko je kome reko da mu je pesma šit, za te potrebe će morati da me privedu. U medjuvremenu, verujem da je sud dovoljno sposoban da sam, bez mog “saslušavanja”, proceni da li je stvaranje i rasturanje ovakvih spiskova zaista diskriminacija, izazivanje opasnosti i poziv na hajku, te (virtuelni) linč targetiranih ljudi koji vrlo lako može preći u stvarni, kao i da li je za to kriv samo taj Ivanović ili i sajtovi, mediji i organizacije, koji mu pomažu u njegovoj nameri, kao na primer pomenuti NSPM.org. Ne bi bilo pošteno da se u toj sudnici Ivan Ivanović kiseli sam.

Advertisements