Pogledi iz SAD: Trampova Amerika

Standard

„Ljudi, ne dozvolite Trampu da pobedi, nemam dovoljno para da se iselim iz Amerike“

Uđem u avion sa maramom obmotanom oko glave. Osetim da me drugi putnici gledaju i dođe mi da im kažem: „Ajde, ne brinite se, neću da vas dignem u vazduh“. I onda sednem. Vadim žvake. Čovek pored mene deluje preplašeno.

Pokušavam da relaksiram atmosferu, okrećem se ka njemu i ponudim mu žvake. On gleda mene i one žvake pun nekog straha. Klima glavom stavljajući mi do znanja da ih ne želi. Valjda misli da se u toj kutiji krije bomba i ako se uhvati za žvaku i izvuče je, avion će da eksplodira. Rekla bih mu: „Čoveče, opusti se, ne da nisam terorista, nego ih se plašim isto koliko i ti“!

Tako moja prijateljica sa Bliskog istoka, koja je odrasla u SAD, opisuje svoju borbu protiv stereotipa putnika na lokalnim letovima u Americi. Iskustvo, koje ona predstavlja na pomalo ironičan način, datira neposredno iz „pred-Trampovog“ vremena. Sada je malo drugačije, pošto je Donald Tramp dolio ulje na vatru. Dok je moja prijateljica poruku „Imaš bombu, imaš bombu“ čitala iz pogleda putnika, Rouz Hamid, jedna druga dama islamske veroispovesti, tu je poruku i čula, jasno i glasno.

Hamid se, zapravo, pre nekoliko dana obrela na Trampovoj konvenciji da bi izrazila miran protest protiv govora mržnje i salve uvreda protiv muslimana koje im svakodnevno upućuje pomenuti biznismen i potencijalni kandidat Republikanske partije za predsednika SAD. Pokrivena hidžabom, došla je na Trampovu konvenciju i ustala sa mesta u znak protesta kad je on po ko zna koji put izgovorio da se teroristi kriju među sirijskim izbeglicama i da muslimanima zato treba zabraniti ulazak u SAD. Hamid nije rekla ništa. Samo je ustala sa stolice i ćutala. Njen miran protest je, međutim, bio okidač za Trampove simpatizere. Jedan ju je, kako je kazala, glasno optužio da nosi bombu. Ubrzo potom, Rouz Hamid je izbačena sa konvencije.

Neko bi pomislio da usled ove Trampove trenutne opsesije muslimanima Latinoamerikanci mogu malo da odahnu, jer mu više nisu glavna meta. Međutim, ne prođe ni danas predizborni skup, a da ovaj magnat za nekretnine ne pomene da će da podigne zid na granici sa Meksikom da bi sprečio ilegalne imigracije sa juga u SAD. Na Trampovom radaru su svi: od onih koji podržavaju Obaminu zdravstvenu reformu, preko onih koji se zalažu za strožu kontrolu oružja, do Angele Merkel koja ga je, kako sam tvrdi, duboko razočarala, jer dozvoljava onolikom broju sirijskih izbeglica da se nastane u Nemačkoj.

Al’ ne plaše Amerikance ni njihove komšije koje žive južno od Teksasa, niti izbeglice sa Bliskog istoka. Ogromnu većinu, bar kako se sada čini, najviše plaši pobeda Trampa. „Ljudi, ne dozvolite Trampu da pobedi, nemam dovoljno para da se iselim iz Amerike“, samo je jedna od poruka kojom Amerikanci pokušavaju da poruče ostatku sveta da oni nisu Tramp i da više od bilo koga strahuju da upravo ovaj njujorški biznismen može da bude novi predsednik SAD.

Predizborna trka je u toku, ali je za ozbiljne prognoze ipak rano. Amerika treba da izabere novog stanara Bele kuće u novembru, a proces izbora kandidata među republikancima i demokratama još nije završen. Ono što je, međutim, očigledno jeste da Tramp ima veliku šansu da i postane kandidat Republikanske partije i potom ukrsti koplja sa Hilari Klinton, za koju je sve izvesnije da će biti kandidat demokrata za predsednika SAD.

Uprkos tome što se mnogi Amerikanci stide Trampovih govora obojenih predrasudama prema apsolutno svemu i svakome, njegov rejting raste. Sklona sam da poverujem da je razlog tome nedovolja harizmatičnost ostalih republikanskih kandidata kao i jaka finansijska baza na koju se oslanja Trampova kampanja. Teško mi je da poverujem da je Tramp demagogijom osvojio većinu birača. Jer, kako drugačije da objasnim da meksičkih restorana ima na svakom ćošku a da su gosti uglavnom belci, da Amerikanci uzdišu za lepoticama iz Brazila, da su stanovnici poreklom iz Latinske Amerike i dalje izuzetno poželjna radna snaga, da studenti iz Azije daju dobru finansijsku injekciju univerzitetima u SAD i da više gotovo nema supermarketa u kojem nećete naći baklavu. Koliko god, ipak, da deluje neverovatan scenario po kojem će neko smazati burito a onda uhvatiti lopatu u ruke i krenuti da gradi zid na granici sa Meksikom, realnost potvrđuje da je ljudima lako manipulisati. Tramp je najpre biznismen; da je njegova taktika da optužbama i predrasudama pridobija birače bila pogrešna, on bi je sigurno u startu promenio. Nisu, očigledno, baš svi gadljivi na govor mržnje. Ono čemu danas svedočimo jeste da Trampovi napadi dobijaju na žestini, iako je rast rasne i verske netrpeljivosti u trenutku opšte preplašenosti brutalnim aktima terorizma, ono što je Americi danas najmanje potrebno.

Autorka teksta je Mirjana Pantić, novinarka iz Srbije i profesorka novinarstva na Univerzitetu u Tenesiju gde pohađa doktorske studije.

Source: Pogledi iz SAD: Trampova Amerika | N1 Srbija

Komentar

Please log in using one of these methods to post your comment:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.