Dejtonski nesporazum

Standard

Srbija je garant Dejtonskog sporazuma i mira u BiH tačno onoliko koliko će ona devetorica beogradskih bilmeza – osuđenih pre neki mesec zbog paljenja američke ambasade na višemesečne kazne zatvora, uslovno na tri godine – sledeće tri godine biti garanti protivpožarne bezbednosti američke ambasade u Beogradu

bh
Piše: Boris Dezulovic

Republika Srbija poštuje Bosnu i Hercegovinu i želi da ima najbliže moguće odnose sa BiH. Srbija nijednog sekunda neće da ugrozi teritorijalni integritet BiH: da je to htela, i da to hoće, mogla je i može da učini. I u ovakvom stanju u svetu, ko zna na šta bi to ispalo. Ne pada nam na pamet da to radimo, da to hoćemo i da to želimo – rekao je srpski premijer Aleksandar Vučić u intervjuu za Radio Slobodna Evropa, objašnjavajući zašto je rešio da svojim prisustvom na svečanoj akademiji u Banjaluci, povodom takozvane krsne slave i Dana Republike Srpske, overi legitimitet praznika koji je osporio sam Ustavni sud Bosne i Hercegovine, pa zaključio: ‘Dakle, mi smo garant Dejtonskog sporazuma, ali i svojom politikom čuvari integriteta Bosne i Hercegovine, i integriteta Republike Srpske unutar Bosne i Hercegovine.’  Continue reading

Kakva korist od naslova, Vol.2

Standard

fadil-novalic-1

Piše: Mirsad Mehinagić

Trapavi, poslovično arogantni i bezidejni apartčik oživotvoren u liku i djelu premijera Vlade Fereracije BiH, gospodin Fadil Novalić, uzburkao je ovih dana domaću javnost izjavom u kojoj se na prilično direktan način obračunava sa potrošačkim navikama stanovništva kojem kroji sudbinu, te pokrenuo lavinu reakcija koje variraju od psovačko-pljuvačkih, pa sve do ironičnih i, tu i tamo, bogme i duhovitih. Naravno, „materijal“ je kao poručen za teranje šege – o, da, u koji god kontekst Premijerovu izjavu da stavite, radi se o notornoj gluposti i, što je još i važnije, deklaraciji posvemašnje nemoći pred suočavanjem sa složenom situacijom u kojoj se ovaj nedorasli poslušnik i izvršilac radova, ni kriv, ni dužan našao.

Bosna i Hercegovina, bez obzira na to o kojemu nivou vlasti govorili, već, evo decenijama čeka na mandatara koji bi došao „iz baze“, „iz struke“; čovjeka sa referencama, kompetencijama, motivacijom i hrabrošću da se upusti u prijeko potreban proces reformi. Bosna i Hercegovina, budimo brutalno banalni, u najboljem slučaju čeka na svoga Tina Oreškovića, čovjeka koji će, kako to u Jutarnjem, u svome tekstu: “Mandatar uz kojeg će glasači desnice možda naučiti razliku između onoga što desnica jest i onoga što su oni mislili da jest“ reče Jurica Pavičić: „…je mislila da je desnica smjesa biskupske poslanice i zaposlenja preko barba Luke“. Izborna demokratija, uza sve svoje manjkavosti, najbolje je što se nudi na tržištu, ali u formatu u kojem mandatara Vlade, jedinu zaista važnu i odgovornu funkciju, po uskostranačkim i poslušničkim kriterijima biraju stranački prvaci i sive eminencije-kadrovici, potpuno je – beskorisna. U situaciji u kojoj se o nosiocima vlasti, zapravo, odlučuje tek u postizbornoj fazi, kreiranjem „principijelnih koalicija“ koje se zasnivaju isključivo na podjeli fotelja u organima vlasti i javnim preduzećima, i gdje se na vaše oči vaš rođeni glas nipodaštava, obesmišljava, pa i ismijava koaliranjem sa onima protiv kojih ste glasali, govoriti o programima, platformama ili strategijama postalo je potpuno deplasirano. Uostalom, da ovdašnje stranke i partije od slova do slova prepišu program Pentakostalne crkve iz Orebroa ili statut Udruženja boćara iz Ljubuškog i ponude ga kao vlastiti „program“, mislite da bi neko od predisponiranih, tradicionalnih glasača u tome vidio problem? Za šta, k vragu, uopšte glasamo. Šta uopšte želimo? Koliko se, i zaista, zanimamo za te programe, platforme, politike, strategije? Jesmo li svjesni posljedica koje naš izbor nosi? Šta nas pri izboru opredjeljuje? Continue reading

dobrodošli u srbiju

Standard

dobrodošli u srbiju

“Stukturne i ekonomske reforme koje preduzimamo biće ključ za pokretanje tog rasta. Ukoliko to budemo mogli da uradimo, a prvi rezultati pokazuju hoćemo, očekuje se da će Srbija postati ekonomski tigar jugoistočne Evrope,” naveo je Vučić.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2016&mm=01&dd=20&nav_id=1087412

Šta je u njegovoj glavi

Standard

dilema

Vučiću bi najviše odgovaralo da protivljenje Dodiku i Putinu vidi, čuje i razume samo Angela Merkel, a ne celokupna domaća, regionalna i ruska javnost. Hrabrosti da okonča taj dugotrajan proces sukoba, ako mu je to uopšte cilj, nema dovoljno. Inače, zašto bi uopšte zvao i ugostio Rogozina da najpre zvecka oružjem po Beogradu, a potom ceo ugođaj okonča u ćaskanju sa najpoželjnijim ruskim političarem Vojislavom Šešeljem

AUTOR: SNEŽANA ČONGRADIN

Da li je istina u rečima premijera Srbije Aleksandra Vučića ili u onome što radi, ili pak ne radi? Da li se, dakle, ono što premijer govori podudara sa onim što čini? Da li se Vučićeva retorika može identifikovati sa njegovim delima? Dalje, u kojim slučajevima ta podudarnost postoji a u kojima su njegove reči apsolutno kontradiktorne delima? Potom, kakva je priroda slučajeva u kojima je premijer iskren pred građanima, a kakva onih namenjenih za publiku spolja, u međunarodnoj zajednici? U kakvom odnosu stoje te dve premijerove pozornice?  Continue reading