Gospodine Oreškoviću, idite kući, vaša je vlada pala

Standard

It’s time to say goodbye.

 Vlada Tihomira Oreškovića je pala i to što još uvijek sjedi u Banskim dvorima više ne znači ništa. U samo pet dana Tihomir Orešković i njegov tim izgubili su svaku vjerodostojnost, u samo pet dana uspjeli su nas unazaditi i ubiti nam i ono malo nade u bolju budućnost, a ona je preživjela rat, poraće, institucionaliziranu pljačku, nesposobne i neodgovorne vladare. Gospodine Oreškoviću, ako želite ovom narodu imalo dobra i ako imate imalo ljudske odgovornosti, pakirajte kofere i idite kući – vi nemate nikakve reforme osim revizije prošlosti, vaša vlada gura nas u izvanredno stanje i građanski rat
Strah i nesigurnost zavladali su Hrvatskom, ozračje je poput onog u 1990., kada nam je prijetila velikosrpska agresija, a 2016. nad nama se nadvila prijetnja velikohrvatskog terora. Gospodine Tihomire Oreškoviću, vi i vaša vlada institucionalizirate velikohrvatski teror i rušite ionako krhke temelje demokratske države.

Gospodine Oreškoviću, vi ne razumijete Hrvatsku, vi ne razumijete Europu, vi ne razumijete ni jezik kojim govorimo, ali ne razumijete ni koliko su nam zla nanijeli totalitarni režimi; vi ne razumijete da smo se još na nacionalnom referendumu 1990. oprostili od komunističkog režima i odabrali demokraciju. Ne razumijete kolika su nam zla nanijeli ‘veliki Hrvati’ koji su nam oduzimali budućnost, uništavali živote pjevušeći himnu i ližući oltare.

Continue reading

Erich Fromm: Osećanje identiteta — individualnost nasuprot konformizmu gomile

Standard

Čovek se može definisati kao životinja koja može da kaže »ja«, koja može da bude svesna sebe kao posebnog bića. Životinja koja je u prirodi i ne prevazilazi je nije svesna sebe i nema potrebu za osećanjem identiteta.

Čovek koji je otrgnut od prirode i koji je obdaren razumom i imaginacijom oseća potrebu da stvori pojam o sebi i da kaže i oseća »ja sam ja«. Zato što on ne postoji pasivno, već živi sopstveni život, zato što je izgubio prvobitno jedinstvo sa prirodom, mora da donosi odluke, svestan je toga da su on i njegov sused dve različite osobe, mora da bude u stanju da oseća sebe kao subjekta svojih radnji. Kao i potreba za udruživanjem, ukorenjenošću i prevazilaženjem, potreba za osećanjem identiteta je isto toliko bitna i imperativna da čovek ne bi mogao da ostane zdrav kad ne bi pronašao način da je zadovolji, čovekovo osećanje identiteta razvija se u procesu izlaženja iz »prvobitnih spona« koje ga vezuju za majku i prirodu. Dete koje još oseća da je jedno sa majkom ne može da kaže »ja«, niti ima potrebe za tim. Jedino pošto je shvatilo da je spoljašnji svet nešto odvojeno i različito od njega, ono postaje svesno sebe kao odvojenog bića, i jedna od poslednjih reči koju ono nauči da upotrebljava jeste »ja« kada misli na sebe.

Continue reading