Gledanje dnevnika PTPC-a ovih je dana opasno po zdravlje. Sluganstvo koje tamošnji urednici iskazuju prema sumanutoj politici Milorada Dodika doseglo je kritičnu tačku. Imao sam tu nesreću i dovoljnu količinu (sado)mazohizma da sinoć od 19.30 do 20.00 sati dio svog života provedem ispred televizora zagledan u performans TV fabrike režimskih laži koji na ovim prostorima nije viđen još od zlatnih vremena Smiljka Šagolja i Riste Đoge.
Imenica Srpska u pomenutoj je emisiji izrečena između 40 i 50 puta. Riječ referendum otprilike isto toliko. Ali nije samo u tome problem s političko-propagandnim programom banjalučke TV Bastilje. Brutalni medijski obračun sa strankama i čelnicima Saveza za promjene (koje novinari PTPC-a ritualno ponižavaju obaveznim pridjevom “takozvani”) zbilja podsjeća na najgore dane pokojne TB CPHE. Ono što su u Đoginoj gebelsovskoj družini predstavljali Miro Lazović, Tatjana Ljujić-Mijatović, Jovo Divjak i Mirko Pejanović, to su za onu s teve ekrana što javno priznaje da se “ne može seksati po vrućini” danas postali Dragan Čavić, Mladen Ivanić, Zdravko Krsmanović… Princip je isti, sve su ostalo nijanse.
Glavni politički poglavica u Republici Srpskoj dnevnik PTPC uređuje u skladu s vlastitom doktrinom u javnim nastupima. Uvrede, psovke, verbalna šaketanja, neutemeljene optužbe za izdaju Srba, Srpske, srpstva… Tragikomično je sinoć bilo gledati kako ratni švercer Milorad Dodik u kamere PTPC-a govori o “odbrani republike ako treba i oružjem”, iako se zna da je upravo ta junačina u proteklom ratu od oružja zaduživala isključivo šlepere pune nafte, cigareta i ostale visokotarifne robe. Kako bi se valjda što dublje Miletu Ronhillu uvukla u zicagu, potrudila se sama voditeljica dnevnika. To je ona što joj, znamo to, smetaju visoke ljetne temperature. Ona je kandidata opozicije za gradonačelnika Banje Luke optužila čak za veleizdaju Republike Srpske. Sve bi to bilo u redu samo da se ne radi o Draganu Čaviću, osobi kojoj nisu smetale visoke ljetne, a ni niske zimske temperature pa da tri i po godine s puškom u ruci provede u BPC dok su se voditeljica i njen politički mentor skrivali u dubokom hladu gdje se, jelte, može na miru švercati i seksati.

Continue reading →

Ko je ovih dana imao prilike da vidi naslovnice medija u Srbiji mogao je istog trena da pakuje svoje stvari pa, ili da se prijavi najbližnoj vojnoj jedinici, ili najudaljenijoj državi na planeti, u odnosu na ovaj naš „region“. „Ako hoćete rat u Bosni, dobićete ga“, vrišti tako sa naslovnice jednog toaletoida. Drugi kaže da u Sarajevu spremaju veliko zlo i podebljavaju: „Hoće rat. Hoće da kolju Srbe!“ Treći pod etiketom: „Dramatično“ navodi reči ministra Dačića koji je otkrio ratne planove BiH: „Hoće da unište Srpsku za 15 dana“. A tu su i oni „fini“, za onu finu gradsku raju, koja ih je i onomad čitala u rukavicama, klimajući glavama. Nisu toliko eksplicitni ali su svakako efikasni. „Halilović zapretio: Uništićemo RS za 10 dana“…
Teško mi je i zamisliti šta bi i kako bi ova nova novinarska generacija izveštavala sa potencijalnih ratišta pošto su njihovi prethodnici postigli zadivljujuće rezultate. Sjećamo se valjda još Smiljka Šagolja, Riste Đoge, Dijane Čuljak, Hloverke Novak, Milorada Vučelića, Miodraga Komrakova, Ratka Dmitrovića, Mile Štule i ostalih veterana novinarstva koji su 90-ih godina postavili visoke standarde.

Continue reading →