Blažo Stevović: Uspio sam ostati živ

luka

Jedne godine u Trebinju se pojavio najčitaniji magazin u historiji grada

Naravno da je glupo ulaziti u konflikt sa pametnijima. Budeš na kraju donji. Uvijek sam ih tukao kreacijom, dobrim spinovima, tako da su bivali rastureni.

No, to je bilo nebitno koliko je bilo bitno ostati živ. Uspio sam. Prošao sam kroz svaki pakao, ali još sam živ. Sada mi apsolutno godi penzija i prepričavanjeonima koji su tada srali gaće šta se to dešavalo nekada i u njihovoj čaršiji.

Jedne godine u Trebinju se pojavio najčitaniji magazin u historiji grada. Zvao se STAV.

Bio je najčitaniji. Tu novinu smo pravili mi, sadašnji pokojnici ili penzioneri, a ima nas i aktivnih sa ciljem da rasturimo Dodika i njegove kumove.

Novina je bila poduprta isključivo od naših sredstava i nije imala nikakvu američku potporu kao što se pričalo.

Drago Babić, Slobo Vasković, pokojni Nidža Sekulović, moja malenkost i još par ljudi smo istresli iz cipela tada sve sto je mirisalo na Dodika.

Neki su od nas imali zato ozbiljan motiv, neki su se igrali, a neki čekali momenat kada ćemo imati kritičnu masu i navaliti na Dodikovu osovinu u Trebinju. Mislim na lopove.

U finansiranju novine STAV su učestvovali svi oni koji su mrzili Dodika, Grigorija, Kopanju, a nisu nikada pomenuti u Stavu u bilo kom kontekstu, a to su žestoki protivnici Dobrosava Ćuka i njegovih ljudi. Neke ćemo nabrojati, jer im se neće ništa desiti.

TO SU BANE PIDŽULA, LUKA PETROVIĆ, MIODRAG MRDIĆ, DRAGAN ĆELAVI ANĐELIC I JOŠ PAR LJUDI KOJI SU NA OVAJ ILI ONAJ NAČIN POMAGALI NAŠ RAD. IZ OBAVJEŠTAJNOG SEKTORA OSIM RAJE OKO LJUBANA I DARKA IZ BEGEŠA, TE MOMOVE A NE ADNANOVE EKIPE, PRATILI SU NAS SVI PROZAPADNI KADROVI VOJSKE SRBIJE I CRNE GORE.

U Hrvatskoj smo imali veliku potporu u SOI, a kasnije će naš rad podržati i strane agencije.

Objavili smo mnogo istine. Sve je bilo tačno. Recimo brutalne istine tipa da su Dobro Ćuk i brat mu Batija polubraća, davao nam je Rašo Korona, medijski mag u Hercegovini, a sve dijagnoze pa i onu da je narcis i peder za dr. Ćuka smo dobijali od ljudi bliskih Radu Petroviću, Lukinom bratu, odnosno od strane onih koji su Ćuka htjeli rasturiti.

Tih dana s nama je bio i advokat Dule Tomić, pripadnik nekoliko službi, čovjek u tom slučaju od povjerenja. Sjećam se sa sobom je vodio preobraćenog Radovanovog operativca, koji je rekao Amerima sve, a meni rekao podosta. Naravno svi smo jedni druge snimali. I danas postoje hard diskovi na tri sigurne lokacije sa mnoštvom pisanih, foto i ostalih materijala.

Ja sam lično taj boj s Dodikom, Ćukom,Grigorijem doživljavao kao nešto što će kulminirati u obaranje s vlasti režima Milorada Dodika.

To su mislili i Amerikanci, koji su sve više bili zagrijani za ovaj projekat.

Naravno, oni nisu htjeli olako dati Kopanju, Grigorija i Ćuka, koga sam im ja uvalio kao saradnika davne 2004-te. Grigorije, njegovi vinari, Maksim u Americi su također imali moje preporuke, jer sam osjećao da im lopovluk, kriminal, ide dobro, a da znaju lagati, ubijati, zataškavati. Idealni za CIA.

I danas pomenuti rade za Amere!

Radiće do smrti. Moraju!

Ja sam tih dana hodao po Dubrovniku, Zagrebu, što iz zdravstvenih razloga, sarkom, što iz informativnih razloga. Gospodin Stiven Mejer mi je rekao da se kanem Grigorija i Kopanje i da im držim intenzitet, ali da ih sačuvam. Tako sam i uradio. Ameri su zbog moje intervencije donijeli stav pri Ambasadi da se prestane napadati Grigorije. Ja sam to prenio Nikoli i ljudima i bilo je sve ok.

Grigorije je ostao marinac, a to je i danas. Jedan od boljih američkih operativaca. Stiven Gillen je tvrdio da je to najbolji američki saradnik na Balkanu.

Napadi na Dobrosava Ćuka su bili nepotrebni. Ćuk je bio i ostao ime. Veliki urolog, pjesnik, humanista. Nikada nije bio nacionalista. Ameri su ga voljeli, vole ga i danas.

Luka Petrović i ta njegova balavurdija u kojoj je bilo par tipova još tada su pokušali preko nas srušiti Dobrosava. Nisu uspjeli. Niko nije uspio.

Nikola Sekulović je bio žrtva najvećih napada. Zijo Hadžijahić, koji je nedavno pao u akciji sa Fahrom Radončićem, je najzaslužniji čovjek sto su Ameri došli tada u Trebinje i naredili Zupcu da nas policija čuva 24 sata. Tako je i bilo, Zijo je bio šef američkim bezbjednjacima u Ambasadi. Bilo je mnogo stresova, žuči, ali na kraju svi su bili gubitnici. Jedna nepotrebna akcija i jednih i drugih i trećih.

Paralelno sa magazinom STAV išla je i emisija 60 minuta.

Bakir Hadžiomerović, Vasković, Avdo, Nikola, Nemanja i drugi, pravo u sridu!

Aca Stanković iz Zagreba i ekipa se pridružiše.

Mile Dodik bješe ljut na nas.

Drago Babić prije nego će pobjeći od nas, završi kod Amera, Kalinić Dragana. Bili smo zajedno.

Drago je kasnije kao svaki prosječan frajer rekao Miri Kusmuk, ribi Dragana Davidovića dosta stvari. Srećom Mira i ja imamo neke momente koje nikada nikome nismo ispričali.

Mira je super riba. Noge su joj vrh.Jeste otišla u desno, ali da je riba jeste riba, baš kao i Bilja Knežević, Ljilja Mudrinić, no one su otišle previše u desno. Pisati o Dodikovim ženama je suludo. Paukova je to mreža. Treba biti korektan s njima i to je dosta.

Uglavnom za sve ono sto smo učinili putem emisije 60 minuta svi smo iznagrađivani.

Lično Bakir i ja smo dobili nagradu „Hercegovačko sunce“ za promicanje demokratskih vrijednosti i ljudskih prava, te novinarskih sloboda, ali i tri američke nevladine organizacije su kasnije uručile meni slično odlikovanje, s tim što sam o fenomenu Dodik pričao na danskoj, njemačkoj i austrijskoj državnoj televiziji.

Moji ljudi su tada bili u Beogradu. S vremena na vrijeme sam se čuo s njima. Prenošene su mi poruke preko izvjesnog BND-ovca Ikonića. Uglavnom radilo se o ljudima iz Canvasa i nekadašnjeg Otpora.

Kasnije će jedan od njih na moju intervenciju spasiti glavu Boži Vučureviću, koji je htio progutati 32 bensedina u beogradskom zatvoru, pred isporučenje u Hrvatsku. Kako je Božo ko fol pobjegao zna par nas, koji će to odnijeti u zemlju. Među onima koji to zna jeste i tadašnji glavni hrvatski tužitelj te predsjednik Hrvatske. Ništa nije slučajno!

GRIGORIJE ME IZBACIO IZ CRKVE. ONAKO KO SUĐENJE NEKOM GOLOOTOČANINU. DOLAZI TUŽILAC –  SARADNIK POP SPREMO ČITA OPTUŽNICU, A GRIGORIJE IZBACUJE. BIO SAM TUŽAN. UMALO DA NE PREĐEM NA ISLAM. KASNIJE JE TO SVE LEGLO KAKO TREBA. GRIGORIJEVI LJUDI I JA SMO POSTALI NEŠTO POPUT ZVEZDE I PARTIZANA, ALI SVE JE FER PLEJ. NEMA GRUBIH STARTOVA.

S nekim Grigorijevim ljudima sam od tih svađalačkih dana postao prijatelj. No s većinom sam ostao drugar i to je taj normalan, ljudski odnos. Naravno, ja ne volim ljutiti ljude, ali moj je posao da pišem ove stvari, kako bi istina zborila. Šteta je ne zapisati sve ono sto je istinito. Velika šteta. Pa baš zato ljutio se neko ili ne ja pišem s nadom da ću sutra sa svima kafu popiti.

Ali još vise se nadam da se ljudi neće više privatno ubijati, svađati… Ako sam ja istrpio udare sa svih strana, od mase ljudi, pa ostao živ onda i drugi treba da trpe i da se čeliće. Uostalom, Grigorije je jedne nedjelje u pravoslavnoj crkvi rekao narodu onako glasno za mene da sam svašta, to su potvrdili i neki tabloidi. Opet mu to ja nisam zamjerio. I kada sam mogao da ga ubijem nisam. Postoje svjedoci. I Dodiku sam, ako hoće biti pošteni Cigo i Zubac spasio glavu 2014-te, pa preko Amera neutralisao Sretka K. ispred OHR-a, pa kada je kukao upozoravao ga na aktivnosti Mandića i jednoga i drugoga preko posrednik i Stanislava.

Nije bilo hvala. Svako neka radi po svom obrazu.

Znam da ovi koji sada vode Dodikovu partiju u Trebinju su srali pelene kada sam ja s Miletom Trebinjem, kao izdajnik šetao…

No, eto Luka Petrović, koji će preko izvjesnog Vukana slomiti Dobrosava Ćuka je in.

Pa, eto vam ga u paketu sa Mišeljićem i tom balavurdijom.

Mile se zajebao onog trenutka kada je Ćukovu staru gardu pustio niz vodu.

Znam, zato ovo i tvrdim. Petrović sa Ćukom kada pije kafu u Beogradu, Sarajevu… svako će pitati ko je onaj što pije kafu sa dr. Ćukom…Obratno neće niko pitati…

No, to je unutrašnji problem SNSD-a u kome su članovi svi oni koji su me proganjali od 1997-e do danas. Aferim Milorade!

 

Nastaviće se…<

Advertisements