OVO SU KRUNSKI DOKAZI ZA REVIZIJU PRESUDE: Ratko Mladić: “Sjećanja mi naviru, mira mi ne daju!”

Piše: MIRHA DEDIĆ

Slikovni rezultat za ratko mladić, fotografije

 

Kada su Mladićevi dnevnici otkriveni na tavanu njegove kuće u Beogradu, pravni stručnjaci iz regiona su tvrdili da je pitanje da li bi Međunarodni sudu pravde da je bio u posjedu ovog materijala – tokom procesa BiH protiv Srbije i Crne Gore, oslobodio Srbiju od optužbe za učestvovanje u genocidu i okrivio je “samo” za nesprečavanje istog.

Dnevnici Ratka Mladića koji su uvršteni u korisne dokaze haškog Tužilaštva na suđenjima pred Tribunalom, nesumnjivo ukazuju na umiješanost političkog i vojnog vrha tadašnje SR Jugoslavije u ratna dešavanja u BiH.

Mladićevi dnevnici, kao i zapisnici sa sjednica Vrhovnog savjeta odbrane SR Jugoslavije iz perioda od 1992. do 1995., koji su dugo bili brižljivo skrivani od očiju javnosti, koristiće se kao krunski dokazi za reviziju presude Međunarodnog suda pravde po tužbi Bosne i Hercegovine protiv SrbijeMladićeve bilješke su sve samo ne lako štivo. Šta god je imao na umu kad ih je pisao, Mladić se nije trudio da odvaja bitno od nebitnog: između transkripata sa važnih sastanaka sa domaćim vojno-političkim vrhom i stranim izaslanicima nalaze se bilješke sa sastanaka sa šefovima SDB Srbije Jovicom Stanišićem i Frankom Simatovićem, koji su sa Mladićem ugovarali “izlete” paravojnih jedinica u Bosnu i Hercegovinu, zatim susretima sa generalom Momčilom Perišićem, koji je kao načelnik štaba Vojske Jugoslavije mnogo tješnje sarađivao sa Mladićem nego što je na sudu tvrdio, pa sve do razgovora sa predsjednikom SRJ Slobodanom Miloševićem čije je naredbe Ratko Mladić bespogovorno izvršavao.

Na Mladićevom tavanu u sefu pronađeno je osamnaest svezaka sa bilješkama u koje je general hronološki, reklo bi se opsesivno, zapisivao sve svoje aktivnosti i sastanke. Prva sveska počinje 30. decembra 1991., a posljednja se završava zapisom od 28. novembra 1996. Nažalost, nedostaje sveska sa bilješkama za period između 28. januara i 14. jula 1995., koja sadrži detalje vezane za ofanzivu na Srebrenicu i genocid koji je uslijedio. Sumnja se da su tu svesku srbijanske tajne službe svjesno sklonile, zbog uloge Srbije u genocidu.

SASTANAK MLADIĆA I MILOŠEVIĆA U DOBANOVCIMA

Slobodan Milošević se, kako bilježi general Mladić, hvalio da je spriječio pad Banje Luke uz pomoć Amerikanaca i pregovorima izbjegao gubitak Republike Srpske. Ko je zaista bio pretpostavljeni Ratku Mladiću jasno je iz razgovora vođenog između njega i Slobodana Miloševića u Dobanovcima 27. novembra 1995. godine. Slobodan Milošević je održao sastanak sa političkim i vojnim rukovodstvom Republike Srpske na kojem se govorilo o rezulatima postignutim u Daytonu.

  • “U Daytonu su Srbi zauzeli mesto u srcima Amerikanaca koje su do sada imali Muslimani. Mi smo dobili pola BiH, izlaz na more, nema nijednog grada na Savi koji nije naš, nema ni na Drini (sem Goražda) koji nije naš… Dobijena je država zapadno od Drine gde nikada nije postojala… Krajišnikove urlike da su nam SAD neprijateljska strana nastojao sam da stišam… Za nas je najbitnije da vojska ima pozitivan stav prema mirovnom procesu. Ove mape i granice su fiksne i ne mogu se menjati lokalnom i globalnom vojnom akcijom i to se ne bi smatralo ratom već čisto terorističkom akcijom. Nema više krojenja mapa, Rato” – obratio se Milošević Ratku Mladiću.

Svoje sagovornike Milošević je savjetovao:

  • “Oslobodite se Rusa, oni ne mogu ni sebi pomoći… Rusi isključivo brinu o svom interesu i njima je bitno da imaju dobre odnose sa SAD i spremni su da nas prodaju.”

Četiri dana kasnije o sastanku sa Miloševićem razgovarano je na sastanku Vrhovne komande RS održanom 1. decembra 1995. godine. Mladić bilježi da se Krajišnik u izlaganju “nije dotakao ključnih pitanja”.

Slijede citati Karadžića i Buhe.

Karadžić je kazao:

  • “U poslednjem trenutku smo se izvukli, mogli smo zaglaviti u unitarnoj Bosni”.

Ministar spoljnih poslova RS Aleksa Buha kazao je:

  • “Mogli smo da biramo između nešto i ništa. Stav vojske sažet je bio u rečenici generala Tolimira: – Ovaj dokument je totalno neprihvatljiv, već je to okupacija od strane NATO… Vrši se politička i vojna okupacija Balkana od strane NATO pakta”.

Potom u Beogradu 28. decembra slijedi, kako ga Mladić u dnevniku naslovljava, “sastanak sa Predsednikom Miloševićem u njegovom kabinetu”.

Među dokumentima nađenim u Mladićevoj kući nalazi se i stenogram sa tog sastanka. Sastanak je počeo Miloševićevim hvalospjevom:

  • “Sprečio sam pad Banje Luke uz pomoć Amerikanaca; od početnih 30 odsto teritorije koliko su nam nudili došli smo do 49 odsto… Alternativa tome je bilo produženje rata protiv celog sveta i gubitak Republike Srpske” – rekao je Milošević.

“RUKOVODSTVO RS-a POZAJMILO LUDAKE ŠEŠELJA I DRAŠKOVIĆA”

Tokom sastanka Milošević je kritikovao rukovodstvo RS:

  • “Nacionalizam je naopaka ideja i svest, to je izopačeno i mi smo to rekli rukovodstvu RS pre dve godine, a oni su mislili da uz pozajmljene ludake Šešelja i Draškovića mogu nešto napraviti, a evo imamo ogromne gubitke. NATO je bolji od UNPROFOR-a jer je došao da podeli Bosnu. Da je usvojen Krajišnikov predlog sarajevskog distrikta, to bi bila kopča za sve ostalo i mi bismo na kraju izgubili. Cenim da će Republika Hrvatska pripojiti svoj deo BiH, a muslimani će ići pre na saradnju sa SRJ nego sa Hrvatskom. Najveći strah za Krajišnika i Buhu je bio kada su me pitali da li bih primio u SRJ muslimane? Ja sam rekao – Da! Prvo: naša saradnja sa IFOR-om je dobra prilika i drugo: u RS je napravljena takva Vlada da je odmah treba uhapsiti”.

Uz Miloševićevu rečenicu: “Nezavisna RS nema šansu” – Mladić je stavio dva znaka uzvika.

Potom je Mladić od Miloševića tražio da se založi da on ni po koju cijenu ne bude izručen Tribunalu.

  • “Ja ne prihvatam da mene niko tako na sraman način ukloni, a pošto vidim da su se i ovi na Palama odrekli, mogu otići jer svugde će mi biti lično bolje jer na ovoj dužnosti sam živ pečen-nedopečen… Dejtonski sporazum ima nesagledive negativne posledice jer oko 150.000 ljudi moramo iseliti, nismo dobili izlaz na more što je šamar narodu, Hercegovina je odsečena – praktično je prirepak Crne Gore, Igman, Bjelašnica, Jahorina su nam uzeti. Vojsku Republike Srpske optužuju i za Krajinu i za 13 opština u našoj Krajini i da vas obavestim u Sarajevu niko neće ostati… Želim da vam kažem da će biti teškoća u sprovođenju Dejtonskog sporazuma. Skrenite im pažnju da mi nismo stoka i tražimo saradnju… jer kako nam danas ulaze u fabrike, sutra će u spavaće sobe. Neću moći sprečiti srpskog mladića da raspali zoljom po njima kada se ponašaju kao okupatori. Treba tražiti svugde saveznike i ne verujem da će SAD nama pomoći, a njima odmoći i mislim da smo i u prošlom vremenu ginuli za njih i njihov cvet na Balkanu zalivali našom krvlju. Ne želim da budem opterećenje srpskom narodu, ako trebam da odem – otići ću, ali odbijam sve napade na VRS, taman da su i od Gospod Boga”.

Nakon ovog Mladićevog izlijeva žuči Milošević je kazao:

  • “Nemamo nameru da izručujemo nikoga, čak ni Radovana Karadžića, a kamoli tebe, Ratko. Haški tribunal zaboravite. Nigde neće kročiti nogom da bi nekoga hapsili. To su političke igre i nema veze s pravosuđem. Ja sam u Parizu tražio da uđe u Sporazum klauzula sledeće sadržine: ‘Strane sarađuju u progonu odgovornih za ratne zločine’ – to je univerzalno i ja bez toga nisam hteo da potpišem”.
  • “Niko ne može Ratka Mladića živog sahraniti. Oni će nas naterati da mene isporučite, a suđenje meni je suđenje srpskom narodu, i vama, i Perišiću” – kazao je Mladić Miloševiću na kraju sastanka.

(nastaviće se)

 

 

Advertisements