Zasluženi autogol Saše Jankovića

sasa-jankovic-miting-mondo-goran-sivacki-28

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2017&mm=04&dd=09&nav_category=11&nav_id=1248712

Nemajući egzaktne podatke o izbornim manipulacijama, i iznoseći umesto toga pretpostavke („projekcije“) o krađi oko „319.000 glasova“, Saša Janković i ljudi oko njega očigledno su samo dali šlagvort Vučiću da ih proglasi za labilne lažove.

Niko, nijedna partija niti ličnost u impotentnoj srpskoj opoziciji nije se za proteklih dve godine usudila da postavi potpuno otvoreno pitanje jasne neligitmnosti Vučićeve vlasti. To su sada umesto te opozicije učinili studenti, s jednostavnom parolom „Stop diktaturi“. Te opozicione stranke žale se što je Vučić faktički ukinuo parlament, što je zaveo stopostotonu, neviđenu  cenzuru, što je ukinuo i poslednje tragove nezavisnosti sudstva, držeči sudije i tužioce na vrlo kratkom lancu, što teško zloupotrebljava fiunkciju premijera rasprodajući zemlju i otimajući javnu imovinu… Te partije, dakle, mrmljaju što Vučić i njegova kamarila kradu kako se ovde nikad nije kralo, što su potuno nesposobni, što renacifikuju zemlju organizujući ekipe batinaša i krimosa, uvodeći jednopartijsku državu i istalirajući partijce kao privilegovanu klasu, itd. Jednom rečju, opozicione stranke i ličnosti mrmljaju što je Vučić pogazio Ustav i zakone, ali to ne kažu otvoreno i jasno, ne kažu da je to porazumeva da je on IZGUBIO LEGITIMITET, a radi se upravo i jedino o tome.

S druge strane, potpuno je jasno da opozicione stranke u takvim, potpuno neregularnim uslovima, po definiciji nisu imale nikakve šanse na pobedu. Otuda nije jasno zašto su uopšte učestvovale u toj nameštenoj trci, pružajući Vučiću pokriće za njegov kvazi-legitimitet tj. za učvršćenje diktature, umesto da su insistirale na minimumu poštenih izbornih uslova. Svakako nisu računale da će pobediti (do sada nam nijedna nije rekla na čemu je zasnivala taj svoj eventualni optimizam)? Kako da pobede kad nijedna nema čak ni iole jasan, a kamoli izvodljiv program? Najoznbiljnija od svih, DJB, ima „program od 20 tačaka“. Hej, od 20! Svrha njihovog postojanja, kako je vide, prvenstveno je borba protiv korupcije, ali ničim ne garantuju uspeh te borbe (osim ličnom čašću), jer, na primer, nemaju nikakv program reforme sudstva, bez čega je borba protiv korupcije očigledno iluzorna. „Sudsvo će se samim iščistiti kad se zavedu jasna pravila“, kažu s tipičnom površnošću!

A šta je program Saše Jankovića? Pristojnost?

Osim što nemaju programe, i što niko od njih i ne pominje, niti o tome razmišlja, na koje bi se društvene snage oslanio i kako, šta je to što mu ide u prilohg i kako to da iskoristi, koje bi poluge pokretao, šta namerava da radi u kojoj oblasti i kojim redom, šta će suzbijati, koja bi pitanja prva rešio po preuzimanju vlasti, kako bi se efikasno suprostavio postojećim strukturama moći.

Glavna stvar je, međutim, što se niko od njih zapravo ne usuđuje, ili mu ne ide u račun, da imenuje glavnog protivnika građanskog društva u Srbiji. A taj protivnik svakako nije Vučić (bez obzira na njegov musolinijevski potencijal), kao što to prethdono nisu bili ni Koštunica, niti Tadić. Istog dana kad su sišli sa vlasti, više ih se niko nije ni sećao. To zato što njihova moć nije ležala u njima samima, nego u nekoj strukturi moći van njih i iznad njih. Istoj onoj strukturi, Hobotnici, koja je kreirala i Vučića, snabdela ga naočarima i rašćistila mu put da zavede svoju diktaturu. Ista ona koja paralaleno igra i sa njegovim mogućim bezvoljnim naslednicima, budući uvek na dva koraka ispred građanskog društva u Srbiji.

To društvo, dakle, nema inteligencije, morala i hrabrosti, čak ni da imenuje svog glavnog, suštinskog protivnika.

 

Advertisements