Ludilo udvoje je psihotična forma koja ima neverovatnu snagu, to je nešto neuništivo. Dve nedovršenosti i dve unezverenosti se zagrle u čelični zagrljaj.

Nikakva analiza ne može pomoći da se to ludilo kanališe, to je savršeno kao kamen belutak. Kada je taj kome neću pomenuti ime izabran za predsednika Jugoslavije, sasvim neočekivano i van svakog protokola izašlo je svih četvoro i postrojilo se u grupi. On, Ona i deca! Primali su čestitanja kao da su njih četvoro postali Predsednik. Ludilo učetvoro, može da se množi i dalje. U psihičkoj epidemiji može ceo narod sebe da vidi kao veličanstveno groblje koje plovi kroz istoriju. Kada su borci sa lažnih ratišta na jugu, u stvari poprišta, počeli da pišu po spaljenim kućama »Srbija do Tokija« kao da su nam se javljali sa puta sa koga nema povratka. To je podsećalo na znamenitog bostonskog davitelja koji je posle nekoliko zadavljenih usamljenih žena, u jednom kupatilu karminom na ogledalu napisao: »Uhvatite me dok ne počinim još više zla«. Naš davitelj je vrlo rano, još 1992. studentima u razgovoru rekao: »Vi dobro znate da ja nisam profesionalni političar«. Bio je to poziv u pomoć koji niko nije hteo da čuje.

Dušan Makavejev

Advertisements