Ko vodi decu na fašističke mitinge?


Okupljanje ultradesničara uoči nastavka procesa za rehabilitaciju Milana Nedića (arhivska fotografija)

Okupljanje ultradesničara uoči nastavka procesa za rehabilitaciju Milana Nedića (arhivska fotografija)

Tema najnovijeg Mosta Radija Slobodna Evropa bila je – zašto vlast u Srbiji toleriše neofašističke organizacije. Sagovornici su bili Duško Radosavljević, politikolog iz Novog Sada i predsednik Saveza antifašista Vojvodine, i Srđan Milošević, istoričar iz Beograda.

Bilo je reči o novom talasu fašizacije u Srbiji, o tome koliko rehabilitacija kvislinga iz Drugog svetskog rata utiče na jačanje neofašizma, zašto policija i pravosuđe ne reaguju na nacistički pozdrav i fašističke simbole iako su oni zakonom zabranjeni, ko dovodi tinejdžere na neonacističke skupove, zašto je potpredsednik Glavnog odbora vladajuće Srpske napredne stranke Milenko Jovanov prisustvovao kongresu ekstremnih desničara, kome odgovara da ekstremni desničari učestvuju na beogradskim izborima, zašto vlast toleriše harangu koju vode neofašističke organizacije protiv poslanice srpskog parlamenta Marinike Tepić koja se usudila da ukaže na fašizaciju srpskog društva, kao i o tome zašto su britanski ekstremni desničari Džim Douson i Nik Grifin dobrodošli u Srbiji.

Omer Karabeg: Ovih dana je Savez antifašista Vojvodine uputio građanima Srbije antifašistički proglas u kome ih poziva da pruže otpor novom talasu fašizacije u Srbiji. Koliko je opasan taj talas?

Duško Radosavljević: U poslednje vreme se desilo nekoliko incidenata – od napada na javne ličnosti do ispada na sportskim terenima – koje vlast nastoji da minimizira tvrdeći da su to pojedinačni incidenti. Mogli bismo prihvatiti tu tvrdnju kada bi država na njih reagovala, ali pošto to izostaje, bojim se da su ti incidenti mnogo opasniji nego što na prvi pogled izgleda.

Srđan Milošević: Imajući u vidu istorijsko iskustvo – sve te manifestacije su, zapravo, opasne. Najopasnije je to što, sem reakcije malog broja nevladinih organizacija i pojedinica, ostaju bez adekvatnog odgovora kako države tako i intelektualne elite. Oni ćute ili minimiziraju te pojave pretvarajuću se ili naivno verujući da one nisu opasne.

Nacistički pozdrav usred Beograda

Omer Karabeg: Policija i pravosuđe tolerišu delovanje profašističkih organizacija, iako je ono zakonom zabranjeno.

Duško Radosavljević: Tako je. Zakon se ne primenjuje. Ovih dana je održan skup na kome su pripadnici neonacističkih organizacije veličali Milana Nedića povodom godišnjice njegove smrti. Učesnici tog skupa pozdravljali su nacističkim pozdravom i isticali nacističke simbole, a policija je sve to mirno gledala. Samo je pokušala da razdvoji neonaciste od antifašista koji su organizovali kontramiting. Niko od onih koji su pozdravljali nacističkim pozdravom nije bio priveden, niti je državni tužilac pokrenuo istragu po službenoj dužnosti. Vlast uopšte nije reagovala. To je ono što nas plaši. Ako reakcija vlasti stalno izostaje, ako to tolerišu i policija i pravosudni organi, onda morate da posumnjate da se te stvari ohrabruju i da je u tome snaga profašističkih organizacija.

Omer Karabeg: Koliko na bujanje profašističkih organizacija u Srbiji utiče rehabilitacija srpskih kvislinga – Draže Mihailovića i Milana Nedića?

Srđan Milošević: To im na neki način daje vetar u jedra. Daje im osećaj sigurnosti i kod njih stvara uverenje da ih državne strukture prećutno podržavaju, mada mislim da bi neofašističkih organizacija bilo i da nije rehabilitacije kvislinga. Naravno, ne treba minimizirati uticaj svega toga na građane kojima će nakon rehabilitacije kvislinga današnji neofašisti izgledati manje strašno.

Veoma je važno da država preko svog pravosudnog sistema pošalje poruku da su takve organizacije neprihvatljive, umesto da se pretvara da one ne predstavljaju nikakav problem. Vlast insistira na tome da se o fašizmu može govoriti samo ukoliko veličate Hitlera i Musolinija i da ne postoji fašizam koji potiče sa ovih prostora. A i onda kada se veliča Hitler, kao što je to bilo na skupu posvećenom Nediću, vlast zatvara oči i gleda na to kao na neku marginalnu pojavu. Ne znam koja se logika krije iza nereagovanja vlasti na takve pojave pod pretpostavkom da ona zaista misli da su te ideje neprihvatljive. A ako ne misli tako, onda i kao država i kao društvo imamo veliki problem.

Tinejdžeri i Nedić

Omer Karabeg: Na skupu podrške Milanu Nediću bio je veliki broj tinejdžera. Ko dovodi decu na takve skupove? Šta oni uče u školi o Nediću?

Duško Radosavljević: Pre tri meseca Savez antifašista Vojvodine želeo je da povodom Dana borbe protiv fašizma održi predavanje u jednoj od najstarijih gimnazija u Srbiji. Trebalo je da predavači budu dva doktora politikologije i jedan doktor filozofije. Tome su se usprotivila tri profesora istorije koji su od direktora zahtevali da nam otkaže gostoprimstvo.

Pre nekoliko godine povodom 175. godišnjice Prve kragujevačke gimnazije bila je organizovana izložba portreta znamenitih đaka te gimnazije. Među njima je bio izložen i portret Milana Nedića. Direktorka gimnazije objasnila je da je on bio predsednik srpske vlade i da se po toj logici njegov portret našao na toj izložbi, a nije rekla ko ga je postavio na čelo vlade.

U Nišu jedna ulica nosi ime Dragiše Cvetkovića, čoveka koji je Srbiju uveo u Trojni pakt. I da dalje ne širim priču o falsifikovanju istorije. Jer, nije to revizija, to je falsifikovanje istorije. Kažete da je na skupu u čast Nedića bilo i tinejdžera. Za kim će oni poći? Krenuće za svojim idolima koji su vođe navijača, a sve vođe navijača odrađuju posao za određene strukture. Tinejdžeri idu za onim ko im ponudi neki program. Pa makar on bio i negativan. Iako vlast stalno govori da Srbija ide prema Evropskoj uniji, nije napravila obrazovni program koji bi se bazirao na evropskim vrednostima, a jedna od glavnih je antifašizam. Zato nije čudno što je u ovoj situaciji opšte sluđenosti najviše na udaru mlada generacija koju zahvaljuću anomalijama u obrazovnom sistemu mogu izmanipulisiti ljudi koji veličaju kvislinge.

Jovanov i ekstemna desnica

Omer Karabeg: Nedavno je u Beogradu u svečanoj sali opštine Zemun održan kongres Srpske desnice. To je praktično bio kongres ujedinjenja profašističkih i ekstremno desnih organizacija. Na tom kongresu gost je bio Milenko Jovanov, potpredsednik Glavnog odbora Srpske napredne stanke. On tamo nije mogao da ode bez Vučićeve saglasnosti. Zašto ga je Vučić tamo poslao?

Srđan Milošević: Mislim da se režim, koji je danas na vlasti u Srbiji, suštinski nije udaljio od ideoloških pozicija na kojima je bio tokom devedesetih i ranih dvehiljaditih godina. Politički pragmatizam učinio je da oni dođu na vlast, ali suštinski to su iste vrednosti i ista ideologija. To je sokački nacionalizam i nekritičko sagledavanje prošlosti. Pojednostavljeni nacionalistički narativ i radikalski vrednosni sistem i dalje su kod njih dominantni.

U Srbiji se normalizuje postojanje profašističkih partija: Srđan Milošević

U Srbiji se normalizuje postojanje profašističkih partija: Srđan Milošević

Svojevremeno je Aleksandar Vučić govorio da se ježi zbog toga što mladi glasaju za ekstremnu desnicu, ali kada uporedite stavove naprednjaka i desničarskih fanova prema važnim nacionalnim temama nisam siguran da tu postoji ikakva suštinska razlika. Razlika je samo u političkom pragmatizmu, jer su radikali u jednom trenutku shvatili da do vlasti mogu doći samo promenom taktike prema Evropskoj uniji. I to je jedina razlika. Prema tome, ne iznenađuje me što je neko iz vrha vlasti otišao na kongres ekstremnih desničara. Oni naprosto dele iste vrednosti.

Duško Radosavljević: Ako neko ode na kongres pokreta čiji je lider – u ovom slučaju Miša Vacić – bio osuđivan zbog ekstremističkog delovanja, onda se postavlja pitanje – šta on tamo traži. Prisustvo Milenka Jovanova na tom skupu nije slučajnost. To je ohrabrenje. To je poruka – momci, samo nastavite da radite ono što ste i do sada radili, nećete imati nikakvih problema. Mislim da je on tamo otišao da im to kaže.

Legalizovanje neofašista

Omer Karabeg: Srpska desnica će učestvovati na beogradskim izborima. Da li to znači legalizaciju profašističkih organizacija?

Srđan Milošević: Oni su već legalizovani samim svojim postojanjem. Legalizovani su, jer nisu zabranjeni. Uporno se zanemaruje činjenica da su te organizacije objektivno profašističke ili neofašističke i normalizuje se njihovo postojanje. Računa se s tim da oni neće dobiti masovnu podršku na izborima. To je naivno očekivanje. Uvek treba imati na umu primer nacističke partije u Nemačkoj koja je u početku bila malobrojna. Hitler je imao broj članske karte koji je bio nešto ispod hiljadu ili nešto malo preko petsto, a dobro znamo šta je ta partija na kraju uradila. Uspela je u svom naumu velikim delom zahvaljujući tome što je opasnost od njihove ideologije bila ignorisana i što su konzervativne partije paktirale s njima da bi na kraju i same bile progutane, a njihovi lideri poraženi, neki čak i likvidirani. To nije politička opcija koja sme biti normalizovana i na koju se može računati kao na nekakvog legitimnog partnera. Ukoliko se to na vreme ne shvati, posledice mogu da budu katastrofalne.

Omer Karabeg: Da li sadašnja vlast u Srbiji kontroliše ekstremne desničare? Meni to izgleda verovatno, jer predsednik Srpske desnice Miša Vacić danas hvali Vučića, a napada opozicionare.

Duško Radosavljević: U Srbiji postoji veliki broj desničarskih organizacija za koje se ne zna ko ih finansira. Od čega žive vođe tih partija koji su godinama na političkoj sceni, a nigde ne rade? Kada nekoga od njih sudija zapita šta je po zanimanju, on kaže – navijač. Svugde u svetu takve organizacije nadziru obaveštajne službe. Od njih nikada nismo dobili odgovor – da li su one opasne po bezbednost države, ko ih organizuje, ko im komanduje, odakle im novac, da li su povezane sa domaćim političkim partijama, zašto seju strah, da li su nečiji partijski vojnici. Dok ne dobijemo odgovor na ta pitanja, verovaću da oni imaju nekog dodira sa vlašću ili da im je komanda negde blizu kancelarija vlasti.

Omer Karabeg: Miša Vacić, lider Srpske desnice, bio je zaposlen u Kancelariji za Kosovo i Metohiju, pa kada je pukla bruka, onda su ga brže-bolje otpustili. Nemoguće je da Marko Đurić, šef te kancelarije, nije znao koga zapošljava, mada se posle toga ograđivao.

Srđan Milošević: Naravno da sve ukazuje na to da je Đurić znao koga zapošljava. Iako ne možemo imati nedvosmislene dokaze, jer nemamo obaveštajne podatke, da se zaključiti da postoji neka veza između ekstremističkih organizacija i vlasti. Ne znam da li je neko razmišljao o posledicama činjenice da se neko kao Miša Vacić zaposli u vladinoj ustanovi. Da li je mislio da se to neće saznati? Zaista je teško proniknuti šta stoji iza takvog postupka, osim ako vlast ne vidi ništa sporno u tome da takvog čoveka angažuje.

Britanski ekstremosti u Srbiji

Omer Karabeg: Zanimljivo je da su u Srbiji dobro došli britanski ekstremni desničari Džim Douson i Nik Grifin koji su bili nepoželjni čak i u desničarskoj Orbanovoj Mađarskoj. Miša Vacić ih je vodio i u Kancelariju za Kosovo i Metohiju, dakle u vladinu prostoriju, i tamo se slikao s njima.

Duško Radosavljević: Videli smo da osuđeni ratni zločinci u Srbiji lako dolaze do vrhova vlasti i do crkvenih otaca, pa se ne treba čuditi što su ta dvojica stigla i do jedne, istina niže, vladine kancelarije. Za tu gospodu se govorilo da u Srbiju donose nekakvu “humanitarnu pomoć“ u kojoj su se našle i vojne uniforme. Srpska napredna stranka nikada se nije suštinski odvojila od svoje majke – Srpske radikalne stranke. Njeni članovi nikada nisu prihvatili evropski put koji sada propagira lider te stranke Aleksandar Vučić. Čini se da se njeni funkcioneri radije druže sa domaćiom ekstremistima, koji su osuđivani za širenje mržnje, i sa engleskim ekstremnim desničarima, nego sa ljudima koji Srbiju treba da uvedu u Evropsku uniju.

”Marinika shvati, nećemo stati”

Omer Karabeg: Trenutno je opoziciona poslanica u srpskom parlamentu Marinika Tepić glavna meta profašističkih organizacija zato što se usudila da javno postavi pitanje vlastima dokle će tolerisati fašizaciju srpskog društva. Najgnusnije je napadaju na društvenim mrežama, prete joj smrću, a u najstrožem centru Beograda osvanuli su grafiti: ”Marinika shvati, nećemo stati”. Vlast, međutim, ne preduzima ništa da je zaštiti, iako je reč o poslanici srpskog parlamenta.

Srđan Milošević: Jedan od razloga što se vlast tako ponaša je tretman opozicije u Srbiji. Vlast je shvata kao državnog neprijatelja protiv koga je moguće upotrebiti sva sredstva, pa i ignorisati pretnje smrću koje se upućuju opozicionarima. Zato su ljudi kao gospođa Tepić u izuzetno teškoj situaciji. Oni nemaju nikakvu zaštitu.

Duško Radosavljević: Srpska napredna stranka je već šest godina na vlasti, ali se nije odrekla metoda delovanja koje je primenjivala kada je bila u opoziciji. A to znači da ona stalno na najgori način napada svoje političke protivnike, zasipa ih mnogobrojnim optužbama i uvredama na koje je nemoguće adekvatno odgovoriti, jer ih je bezbroj. Svi oni koji su svojevremeno učestvovali u, tako da kažem, pranju Srpske radikalne stranke da bi ona mogla da preuzme vlast, snose veliku odgovornost, jer je ona došla na vlast, a da nije promenila svoje osnovne stavove.

Ako policija i pravosudni organi tolerišu profašističke organizacije, onda morate da posumnjate da se te stvari ohrabruju: Duško Radosavljević

Ako policija i pravosudni organi tolerišu profašističke organizacije, onda morate da posumnjate da se te stvari ohrabruju: Duško Radosavljević

Srpska napredna stranka zasniva svoju vlast na sistemu prijatelji – neprijatelji. Čak i oni koji joj se ne suprodstavljaju, nego samo postavljaju pitanja, smatraju se neprijateljima i moraju da budu neutralisani i diskvalifikovani. Marinika Tepić je za njih odlična meta, kao da su je kompjuterski birali. Iz male je partije, žena je i niko moćan iza njen ne stoji. Ona im u ovom trenutku nije velika pretnja, ali je kamičak koji žulja, jer postavlja nezgodna pitanja – i zato je treba neutralisati.

Omer Karabeg: Može li se reći da ekstremni desničari napadajući Mariniku Tepić odrađuju posao za Srpsku naprednu stranku?

Srđan Milošević: Da li je to deo nekakvog plana – nisam siguran, ali da to tako izgleda – to je nesumnjivo. Mislim da u ovom konkretnom slučaju ta sprega deluje kao prirodno savezništvo. Postoje razni razlozi zbog kojih bi ova vlast mogla da angažuje desničarske organizacije. Oni mogu služiti kao pretnja opoziciji, a s druge strane njihovo jačanje može biti poruka međunarodnoj zajednici kakvi bi ljudi mogli doći na vlast ukoliko bi Srpska napredna stranka izgubila izbore.

Srpska napredna stranka je pokret, fluid koji pokriva široki politički prostor. Tu ima svega i svačega. To je kao neka čavka koja se okitila svim mogućim perjem, tu nema ni glave, ni repa. Postoji samo kult vođe koji o svemu donosi odluke, a sve drugo je potpuno odsustvo politike i jasnog programa. Tako da je zaista moguće da su ekstremni desničari njihovi izvođači radova, a da li postoji nekakva suštinska sprega – zaista je teško reći.

Noćni mitinzi

Omer Karabeg: Mislite li da će u Srbiji i dalje jačati neofašizam?

Duško Radosavljević: Postoji jedna pesma poznatog engleskog rok muzičara Elvisa Kostela koju je napisao 1978. godine kada je Engleska bila zapljusnuta fašističkim mitinzima. Zove se “Noćni miting“. Jedna njena strofa glasi otprilike ovako: “Smatrate da su glupi, smatrate da su smešni sve dok vas ne nateraju da trčite na noćnom mitingu“. Ja se bojim da će u Srbiji rasti neofašizam dokle god se tolerišu oni koji teraju ljude na noćne mitinge i traže od njih da uzvikuju parole koje strašno zvuče.

Srđan Milošević: Bojim se da za to postoje svi uslovi. Uostalom, i opšta međunarodna klima pogoduje takvom razvoju događaja tako da ta perspektiva meni uopšte ne deluje kao nešto nemoguće.

 

Advertisements