Zoran Janić: Memorijalni centar u Aberdarevoj

Prošlo je već punih 19 godina nakon što su snage NATO alijanse bombardovale zgradu RTS u Beogradu, proglasivši po prvi put u istoriji modernog ratovanja jednu medijsku kuću ‘legitimnim vojnim ciljem”. Tragičan bilans tog napada dobro je poznat – šesnastoro mrtvih radnika, nastradalih na svom radnom mestu, u noćnoj smeni od 23.aprila 1999. I ove godine, kao i prethodnih, porodice i kolege odale su poštu stradalim radnicima ispred spomenika “Zašto?” u Tašmajdanskom parku. Pitanje koje porodice godinama uporno ponavljaju sa ovog mesta zapravo je višestruko i moglo bi se svesti na sledeća dva pitanja: Zašto su stradali civili i zašto odgovorni nisu kažnjeni?

Drugim rečima, porodice ne pristaju da se pomire s tim da jedini osuđen za zločin bude nekadašnji direktor RTS Dragoljub Milanović (pravosnažno osuđen na 10 godina zatvora zbog nepoštovanja naredbe 37 Savezne vlade o izmeštanju RTS na rezervno mesto rada u ratnim uslovima). Odgovornost nesumnjivo leži i na Ministarstvu odbrane, budući da je ono bilo nadležno da nadgleda sprovođenje zakonski propisanih mera o evakuaciji televizije. S druge strane, porodice su još te iste godine kad je zgrada u Aberdarevoj pogođena, podnele tužbu pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu protiv 17 zemalja NATO zbog ubistva šesnaestoro civila. Tužba je, nažalost, odbijena iz formalnih razloga.

Paralelno s tim, porodice su svih ovih godina vodile još jednu borbu: da se prostor u Aberdarevoj ne ruši i da se ne rekonstruiše (jer je to samo drugo ime za rušenje), nego da se konzervira, upravo kao očigledan primer i pouka da se tako nešto više nigde i nikad ne sme ponoviti. Naime, uvidom u obdukcionu dokumentaciju i tokom sređivanja posmrtnih ostataka, doći će do strašnog saznanja kako će u najvećem broju slučajeva biti prisiljeni da sahrane zapravo samo delove tela žrtava, kod pojedinih samo odeću. Od tada pa sve do danas, i ubuduće, za njih je ta ruševina Svetilište, njihov Zid plača. Stoga su rešili da izađu sa predlogom gradskim vlastima da se postojeća zgrada konzervira, pretvori u svojevrsno spomen-obeležje ili Memorijalni centar.

Po njihovom predlogu, zgradu je trebalo zaštiti staklom, od krova do temelja, da se pohrani u neku vrstu staklenog sarkofaga. U prostoru osim stubova ne bilo ni slika, ni bilo kakvih ličnih predmeta, a posebno ne takozvanih „muzejskih eksponata“.U jednom su izričiti: prostor u kojem prebivaju seni nastradalih iz očiglednih razloga ne može istovremeno biti podijum za manifestacije, izložbe ili bilo kakve „kulturne sadržaje“. Na tom mestu tišine, dakle, ne bi smelo biti ničega što bi ometalo iskazivanje pijeteta prema senima nastradalih.

U sklopu samog memorijalnog prostora ostao bi već postojeći spomenik“Zašto?” kao i kenotafi nastradalima Siniši Mediću i Dragoradu Dragojeviću (njihova tela su nestala bez ikakvog traga, doslovno su dezintegrisana, a porodice su dobile dozvolu Televizije da ispred zgrade postave kenotafe, prazne spomen-grobnice).

Pomenuta zamisao ubrzo je sprovedena u delo: Skupština grada i RTS organizovali su konkurs na kojem je, krajem, 2013. godine, izabrano najbolje idejno rešenje; od prijavljenih 40 radova, pobedili su autori iz studija Neoarhitekti (Snežana Vesnić, Vladimir Milenković i Tatjana Stratimirović). Osnovan je čak i fond, za koji su izdvojena znatna finansijska sredstva. Međutim, nakon konkursa uslediće neobjašnjiv zastoj koji će potrajati punih 5 godina, sve do danas. RTS će se prvo požaliti kako bi zbog projekta mogla da ostane bez neophodnog parking prostora, a onda će se pojaviti i problem što se jedan deo memorijalnog zemljišta nalazi u vlasništvu grada, a drugi republike. Radovi na konzervaciji zgrade i podizanju Memorijalnog centra do danas nisu još otpočeli, niti iko zna kada će. Turističke organizacije Beograda nikad nisu uvrstile zgradu u Aberdarevoj u svoju ponudu, za razliku od nekih drugih sličnih porušenih objekata iz vremena NATO bombardovanja, poput zgrade Generalštaba.

Stoga, umesto zaključka, ostaje pitanje za današnje gradske vlasti i RTS: Kada će biti izgrađen Memorijalni centar u Abedarevoj u čast 16 stradalih radnika?

Advertisements