Zoran Janić: Borba protiv lažnih vesti 

Srbija je objavila rat protiv lažnih vesti, i to na najvišem nivou! Podsetimo se kako je to bilo: prvo su, povodom neistinite informacije da je voda u beogradskom vodovodu zatrovana metanom, sredinom juna u javnost istupili predsednik Vučić i ministar Stefanović, naglasivši potrebu donošenja posebnih zakona koji se tiču širenja lažnih vesti, po ugledu na evropsku i američku legislativu. Potom se uključio ministar za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović, iznevši ideju da bi bilo poželjno da se oformi posebna radna grupa za borbu protiv lažnih vesti, pre svega na društvenim mrežama. Na to se, kako je već ovde običaj, rasplamsala polemika na relaciji vlast-opozicija neće li možda pomenuto telo biti samo izgovor za novu, dodatnu cenzuru.

Utom je, u jeku javne rasprave, agencija Sputnjik lansirala vest čiji značaj niko nije mogao prenebregnuti, kako vlast tako i opozicija. Portal Sputnjik Srbija je, naime, pozivajući se na izvor državne agencije Tass, objavio da je Srbija poslala zvaničan zahtev Rusiji za isporuku protivvazdušnog sistema S-300. Istog dana uveče, na sajtu Ministarstva odbrane Srbije objavljen je zvanični demanti u kojem se kaže: “Srbija ima odličnu saradnju sa Rusijom, ali vest o nabavci sistema S-300 ne odgovara činjenicama”; demanti je potpisao ministar odbrane Vulin.

Bila je to, dakle, još jedna lažna vest, po kojoj je ova agencija inače već poznata. Osnovana 2014, kao deo medijske grupe „Rusija Sevodnja“ i kao nezvaničan organ ruske propagande, sa sedištem u Moskvi, Sputnjik danas ima regionalna predstavništva u 34 zemlje, uključujući i Srbiju (Beograd). Dobro su poznate optužbe američkih obaveštajnih službi da se Rusija umešala u predsedničke izbore u Americi. Međutim, grupa istraživača sa Londonske škole ekonomije objavila je 2017. studiju o uticaju različitih medija sponzorisanih od strane Kremlja na ishod poslednjih nemačkih izbora, sa posebnim osvrtom na Sputnjik. Prema njihovim nalazima, upravo je ova agencija tokom cele kampanje najoštrije kritikovala kancelarku Angelu Merkel, insistirajući na antimigracijskim i antimuslimanskim temama; jedna od anketa sprovedenih na Sputnjiku bavila se problemom „Zašto su zemlje sa viškom emigranata sklonije terorizmu?” Kao rezultat te kampanje, krajnje desna Alternativa za Nemačku (AfD) po prvi put je ušla u parlament, postavši treća politička snaga u Nemačkoj. Iste godine, francuski predsednik Makron optužio je dve ruske medijske kuće, televiziju Raša Tudej (RT) i Sputnjik, da su služili kao organi „propaganda i uticaja“ tokom francuske predsedničke kampanje, nastojeći da oslabe Makrona u korist kandidata bližih Moskvi, kao što je njegova rivalka sa krajnje desnice Marin le Pen; to je bio i glavni razlog iz kojeg će zabraniti njihovim novinarima ulazak u sedište njegovog izbornog štaba tokom trke za predsednika Francuske.

Na stranu sve rasprave, ali upravo odnos prema gornjoj Sputnjikovoj vesti predstavljaće poučan i delotvoran primer kako se prema lažnim vestima treba odnositi uopšte.

Jer osim promptnog odgovora nadležnog ministarstva, mediji su ovog puta odlučili da krajnje profesionalno obrade navedenu vest. U fokus su stavili istorijski kontekst, predistoriju odnosa Beograda i Moskve, kao i aktuelni politički trenutak: naglašeno je da dezinformacija o nabavci oružja dolazi neposredno nakon posete ukrajinskog predsednika Petra Porošenka; cilj ruske propagande je da održi uticaj na ovim prostorima, ali i da se Srbija „kazni zbog povlačenja diplomatskih koraka koji nisu po ruskom ukusu“. Pošto je suština ruskog prisustva zasnovana na pitanju Kosova, njima ne odgovaraju napori predsednika Vučića koji su usmereni ka rešavanju dugogodišnjeg konflikta; Rusiji je, jednostavno, u interesu da pokvari odnose Srbije i EU.

Ruski antropolog Jurčak skovao je termin “hipernormalizacija“ da bi opisao proces entropije gde lažne vesti, ponavljanjem i prostim umnožavanjem, postaju vremenom deo zvanično prihvaćenog kanona istine. Lažne vesti imaju za cilj polarizaciju javnog mnenja, obraćajući se, pre svega, predrasudama i sentimentima koje gaje pripadnici krajnje desnice i levice; cilj je oslabiti politiku centra. Jedini efikasan vid borbe stoga nisu nova regulatorna ili zakonodavna tela, već stvaranje kvalifikovanog javnog mnenja. A to podrazumeva novinarstvo koje je do te mere profesionalno, etično i pouzdano da je, osim tačne informacije, u stanju i da izvrši svojevrsnu edukaciju čitaoca. Jer čitaoci pred koje je stavljeno dovoljno informacija jedini su kadri da stvore svoj nezavisan sud; jedino kvalifikovani čitaoci mogu razdvojiti lažne od istinitih vesti.

Advertisements