Updates from zokster Toggle Comment Threads | Keyboard Shortcuts

  • zokster 20:43 on 10/07/2018 Permalink |  

    Zoran Janić: Borba protiv lažnih vesti 

    Srbija je objavila rat protiv lažnih vesti, i to na najvišem nivou! Podsetimo se kako je to bilo: prvo su, povodom neistinite informacije da je voda u beogradskom vodovodu zatrovana metanom, sredinom juna u javnost istupili predsednik Vučić i ministar Stefanović, naglasivši potrebu donošenja posebnih zakona koji se tiču širenja lažnih vesti, po ugledu na evropsku i američku legislativu. Potom se uključio ministar za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović, iznevši ideju da bi bilo poželjno da se oformi posebna radna grupa za borbu protiv lažnih vesti, pre svega na društvenim mrežama. Na to se, kako je već ovde običaj, rasplamsala polemika na relaciji vlast-opozicija neće li možda pomenuto telo biti samo izgovor za novu, dodatnu cenzuru.

    Utom je, u jeku javne rasprave, agencija Sputnjik lansirala vest čiji značaj niko nije mogao prenebregnuti, kako vlast tako i opozicija. Portal Sputnjik Srbija je, naime, pozivajući se na izvor državne agencije Tass, objavio da je Srbija poslala zvaničan zahtev Rusiji za isporuku protivvazdušnog sistema S-300. Istog dana uveče, na sajtu Ministarstva odbrane Srbije objavljen je zvanični demanti u kojem se kaže: “Srbija ima odličnu saradnju sa Rusijom, ali vest o nabavci sistema S-300 ne odgovara činjenicama”; demanti je potpisao ministar odbrane Vulin.

    Bila je to, dakle, još jedna lažna vest, po kojoj je ova agencija inače već poznata. Osnovana 2014, kao deo medijske grupe „Rusija Sevodnja“ i kao nezvaničan organ ruske propagande, sa sedištem u Moskvi, Sputnjik danas ima regionalna predstavništva u 34 zemlje, uključujući i Srbiju (Beograd). Dobro su poznate optužbe američkih obaveštajnih službi da se Rusija umešala u predsedničke izbore u Americi. Međutim, grupa istraživača sa Londonske škole ekonomije objavila je 2017. studiju o uticaju različitih medija sponzorisanih od strane Kremlja na ishod poslednjih nemačkih izbora, sa posebnim osvrtom na Sputnjik. Prema njihovim nalazima, upravo je ova agencija tokom cele kampanje najoštrije kritikovala kancelarku Angelu Merkel, insistirajući na antimigracijskim i antimuslimanskim temama; jedna od anketa sprovedenih na Sputnjiku bavila se problemom „Zašto su zemlje sa viškom emigranata sklonije terorizmu?” Kao rezultat te kampanje, krajnje desna Alternativa za Nemačku (AfD) po prvi put je ušla u parlament, postavši treća politička snaga u Nemačkoj. Iste godine, francuski predsednik Makron optužio je dve ruske medijske kuće, televiziju Raša Tudej (RT) i Sputnjik, da su služili kao organi „propaganda i uticaja“ tokom francuske predsedničke kampanje, nastojeći da oslabe Makrona u korist kandidata bližih Moskvi, kao što je njegova rivalka sa krajnje desnice Marin le Pen; to je bio i glavni razlog iz kojeg će zabraniti njihovim novinarima ulazak u sedište njegovog izbornog štaba tokom trke za predsednika Francuske.

    Na stranu sve rasprave, ali upravo odnos prema gornjoj Sputnjikovoj vesti predstavljaće poučan i delotvoran primer kako se prema lažnim vestima treba odnositi uopšte.

    Jer osim promptnog odgovora nadležnog ministarstva, mediji su ovog puta odlučili da krajnje profesionalno obrade navedenu vest. U fokus su stavili istorijski kontekst, predistoriju odnosa Beograda i Moskve, kao i aktuelni politički trenutak: naglašeno je da dezinformacija o nabavci oružja dolazi neposredno nakon posete ukrajinskog predsednika Petra Porošenka; cilj ruske propagande je da održi uticaj na ovim prostorima, ali i da se Srbija „kazni zbog povlačenja diplomatskih koraka koji nisu po ruskom ukusu“. Pošto je suština ruskog prisustva zasnovana na pitanju Kosova, njima ne odgovaraju napori predsednika Vučića koji su usmereni ka rešavanju dugogodišnjeg konflikta; Rusiji je, jednostavno, u interesu da pokvari odnose Srbije i EU.

    Ruski antropolog Jurčak skovao je termin “hipernormalizacija“ da bi opisao proces entropije gde lažne vesti, ponavljanjem i prostim umnožavanjem, postaju vremenom deo zvanično prihvaćenog kanona istine. Lažne vesti imaju za cilj polarizaciju javnog mnenja, obraćajući se, pre svega, predrasudama i sentimentima koje gaje pripadnici krajnje desnice i levice; cilj je oslabiti politiku centra. Jedini efikasan vid borbe stoga nisu nova regulatorna ili zakonodavna tela, već stvaranje kvalifikovanog javnog mnenja. A to podrazumeva novinarstvo koje je do te mere profesionalno, etično i pouzdano da je, osim tačne informacije, u stanju i da izvrši svojevrsnu edukaciju čitaoca. Jer čitaoci pred koje je stavljeno dovoljno informacija jedini su kadri da stvore svoj nezavisan sud; jedino kvalifikovani čitaoci mogu razdvojiti lažne od istinitih vesti.

    Advertisements
     
    • milodan6 12:28 on 11/07/2018 Permalink | Log in to Reply

      Što rekli “moji” Kusačani – železničari:
      Nema od tEg posla ništa.
      A da su u pravu potvrđuje i ova izjava blaženopočivšeg “OCA nacije”:

      -„Mi lažemo da bismo obmanuli sebe, da utešimo drugoga; lažemo iz samilosti, lažemo iz stida, da ohrabrimo, da sakrijemo svoju bedu, lažemo zbog poštenja. Lažemo zbog slobode. Laž je vid srpskog patriotizma i potvrda naše urođene inteligencije. Lažemo stvaralački, maštovito, inventivno.“

      -„Laž je srpski državni interes.“

      -„Laž je u samom biću Srbina“.

      -„U ovoj zemlji svaka laž na kraju postaje istina.“

      -„Srbe je toliko puta u istoriji spašavala laž…“

      Liked by 2 people

  • zokster 23:32 on 09/07/2018 Permalink |  

    Vremenska prognoza za Balkan 

     
  • zokster 10:05 on 07/05/2018 Permalink |  

    Zoran Janić: Memorijalni centar u Aberdarevoj 

    Prošlo je već punih 19 godina nakon što su snage NATO alijanse bombardovale zgradu RTS u Beogradu, proglasivši po prvi put u istoriji modernog ratovanja jednu medijsku kuću ‘legitimnim vojnim ciljem”. Tragičan bilans tog napada dobro je poznat – šesnastoro mrtvih radnika, nastradalih na svom radnom mestu, u noćnoj smeni od 23.aprila 1999. I ove godine, kao i prethodnih, porodice i kolege odale su poštu stradalim radnicima ispred spomenika “Zašto?” u Tašmajdanskom parku. Pitanje koje porodice godinama uporno ponavljaju sa ovog mesta zapravo je višestruko i moglo bi se svesti na sledeća dva pitanja: Zašto su stradali civili i zašto odgovorni nisu kažnjeni?

    Drugim rečima, porodice ne pristaju da se pomire s tim da jedini osuđen za zločin bude nekadašnji direktor RTS Dragoljub Milanović (pravosnažno osuđen na 10 godina zatvora zbog nepoštovanja naredbe 37 Savezne vlade o izmeštanju RTS na rezervno mesto rada u ratnim uslovima). Odgovornost nesumnjivo leži i na Ministarstvu odbrane, budući da je ono bilo nadležno da nadgleda sprovođenje zakonski propisanih mera o evakuaciji televizije. S druge strane, porodice su još te iste godine kad je zgrada u Aberdarevoj pogođena, podnele tužbu pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu protiv 17 zemalja NATO zbog ubistva šesnaestoro civila. Tužba je, nažalost, odbijena iz formalnih razloga.

    Paralelno s tim, porodice su svih ovih godina vodile još jednu borbu: da se prostor u Aberdarevoj ne ruši i da se ne rekonstruiše (jer je to samo drugo ime za rušenje), nego da se konzervira, upravo kao očigledan primer i pouka da se tako nešto više nigde i nikad ne sme ponoviti. Naime, uvidom u obdukcionu dokumentaciju i tokom sređivanja posmrtnih ostataka, doći će do strašnog saznanja kako će u najvećem broju slučajeva biti prisiljeni da sahrane zapravo samo delove tela žrtava, kod pojedinih samo odeću. Od tada pa sve do danas, i ubuduće, za njih je ta ruševina Svetilište, njihov Zid plača. Stoga su rešili da izađu sa predlogom gradskim vlastima da se postojeća zgrada konzervira, pretvori u svojevrsno spomen-obeležje ili Memorijalni centar.

    Po njihovom predlogu, zgradu je trebalo zaštiti staklom, od krova do temelja, da se pohrani u neku vrstu staklenog sarkofaga. U prostoru osim stubova ne bilo ni slika, ni bilo kakvih ličnih predmeta, a posebno ne takozvanih „muzejskih eksponata“.U jednom su izričiti: prostor u kojem prebivaju seni nastradalih iz očiglednih razloga ne može istovremeno biti podijum za manifestacije, izložbe ili bilo kakve „kulturne sadržaje“. Na tom mestu tišine, dakle, ne bi smelo biti ničega što bi ometalo iskazivanje pijeteta prema senima nastradalih.

    U sklopu samog memorijalnog prostora ostao bi već postojeći spomenik“Zašto?” kao i kenotafi nastradalima Siniši Mediću i Dragoradu Dragojeviću (njihova tela su nestala bez ikakvog traga, doslovno su dezintegrisana, a porodice su dobile dozvolu Televizije da ispred zgrade postave kenotafe, prazne spomen-grobnice).

    Pomenuta zamisao ubrzo je sprovedena u delo: Skupština grada i RTS organizovali su konkurs na kojem je, krajem, 2013. godine, izabrano najbolje idejno rešenje; od prijavljenih 40 radova, pobedili su autori iz studija Neoarhitekti (Snežana Vesnić, Vladimir Milenković i Tatjana Stratimirović). Osnovan je čak i fond, za koji su izdvojena znatna finansijska sredstva. Međutim, nakon konkursa uslediće neobjašnjiv zastoj koji će potrajati punih 5 godina, sve do danas. RTS će se prvo požaliti kako bi zbog projekta mogla da ostane bez neophodnog parking prostora, a onda će se pojaviti i problem što se jedan deo memorijalnog zemljišta nalazi u vlasništvu grada, a drugi republike. Radovi na konzervaciji zgrade i podizanju Memorijalnog centra do danas nisu još otpočeli, niti iko zna kada će. Turističke organizacije Beograda nikad nisu uvrstile zgradu u Aberdarevoj u svoju ponudu, za razliku od nekih drugih sličnih porušenih objekata iz vremena NATO bombardovanja, poput zgrade Generalštaba.

    Stoga, umesto zaključka, ostaje pitanje za današnje gradske vlasti i RTS: Kada će biti izgrađen Memorijalni centar u Abedarevoj u čast 16 stradalih radnika?

     
    • tezej 13:41 on 07/05/2018 Permalink | Log in to Reply

      “Po njihovom predlogu, zgradu je trebalo zaštiti staklom, od krova do temelja, da se pohrani u neku vrstu staklenog sarkofaga.”(iz teksta)

      Predlazem da se cijela BiH stavi pod jednu vrstu staklene zastite, kako bi cijela bila memorijalni centar.Zbog 100000 ubijenih, sve s imenom i prezimenom.Gdje se ubica, agresor i naredbodavac zna.

      Liked by 2 people

  • zokster 23:55 on 20/03/2018 Permalink |  

    Olja 

     
  • zokster 20:07 on 02/03/2018 Permalink |  

    Da vam pošaljemo malo skanka po nasem čoveku iz Požege? 

     
  • zokster 20:14 on 27/02/2018 Permalink |  

    Specijalne veze Srbije i Rusije 

     
  • zokster 19:39 on 27/02/2018 Permalink |  

    Google map locirao Dražu i Nedića 

     
  • zokster 19:36 on 27/02/2018 Permalink |  

    EU posmatrači izbora 

     
  • zokster 19:31 on 27/02/2018 Permalink |  

    zs blog špijunira Zukorlića 

     
  • zokster 19:30 on 27/02/2018 Permalink |  

    Obezglavljeni glasač 

     
  • zokster 19:27 on 27/02/2018 Permalink |  

    Biračko mesto Vračar 

     
  • zokster 23:47 on 04/12/2017 Permalink |  

    Haški borac protiv metastaza, idol Isidore Bjelice 

    aha

     
  • zokster 21:21 on 04/12/2017 Permalink |  

    Maja Gojkovic fashion 

    ama

     
  • zokster 20:19 on 04/12/2017 Permalink |  

    Being Emir in Serbia 

    tumblr_o4sh49kQgQ1qzyop3o1_500

     
  • zokster 20:16 on 04/12/2017 Permalink |  

    Nova knjiga Mirjane Bobić 

    ano

     
c
Compose new post
j
Next post/Next comment
k
Previous post/Previous comment
r
Reply
e
Edit
o
Show/Hide comments
t
Go to top
l
Go to login
h
Show/Hide help
shift + esc
Cancel
%d bloggers like this: