Razgovor vodio: Zoran Janić

Profesor političke i kulturne sociologije na Univerzitetskom londoskom koledžu, Erik Gordi (Eric Gordy) poslednjih godina bio je koordinator i istraživač u projektu INFORM – “Smanjivanje raskoraka između formalnih i neformalnih institucija na Zapadnom Balkanu”, u okviru kojeg je u poslednje 3 godine učestvovalo 40 istraživača u 9 zemalja. Poznat kao odličan poznavalac balkanskih prilika, u intervjuu za Antidot profesor Gordi je pružio prikaz aktuelnih političkih, društvenih i kulturnih procesa u regionu Zapadnog Balkana.
Continue reading →

Bio nam je komšija i to prvi komšija, vrata do vrata. Živeli smo složno, kao najbolji prijatelji, kao rođaci. Imao je četrdeset i tri godine, ali je izgledao neuporedivo stariji. Nikad ružna reč među nama, nikad povišen glas. Boljeg suseda nikad nismo imali. Bio je povučen, živeo je sam. Radio je mnogo. Ceo njegov život bio je posvećen radu. Nije mu bilo teško da ponese stvari sa pijace ili prodavnice, starijim komšinicama na višim spratovima. Torbe i kofere, kada smo putovali nekud.

Continue reading →

Uvek sam se pitao: Ko su ti ljudi, koji vode svoju decu kući, a ostalu, unezverenu, preplašenu na smrt, ostave da zauvek nestanu? Koja su to deca, koja ostavljaju drugu decu, koja nemaju tako moćne roditelje? Ko ste vi iz mraka, koji vodite ovu zemlju?  Koja snaga ove zemlje?  Koje mračne sile?

Bliži se 20-ta godišnjica NATO napada na RTS, a taj sumorni jubilej i dalje je u znaku nerazjašnjenih okolnosti koje su dovele do smrti 16-oro tehničkih radnika Televizije u tragičnoj noći od 23. aprila 1999. Sudski postupak praktično ni dan-danas još nije otvoren, kao ni istraga, zbog čega porodice nastradalih trpe dodatne duševne boli. U odvojenom procesu osuđen je jedino bivši direktor RTS-a Dragoljub Milanović, koji je osuđen na 10 godina; izdržao je punu kaznu i danas je slobodan čovek. Nedopustiva je činjenica da je Tužilaštvo, u stvari, donelo odluku da prekine istragu koju su zahtevale porodice nastradalih (jasno je da Milanović nije mogao na svoju ruku da se ogluši o naredbu Savezne vlade o evakuaciji) na način koji ne poznaju savremena teorija ni praksa prava; istražni postupak je navodno „zamrznut“, čime je Više javno tužilaštvo u Beogradu (bivše vojno odeljenje) zapravo sprečilo porodice žrtava da istragu dalje vode same ili da se žale na odluku o prekidu. U tom „zamrznutom“ stanju istraga stoji već punih sedam godina.

Piše: Zoran Janić

Continue reading →

Darko Cvijetić rođen je 1968. godine u mestu Ljubija Rudnik (BiH). Piše pesme i kratke priče, eseje, kazališnu kritiku, režiser je i dramaturg u Pozorištu Prijedor. Od 2013. godine uređuje književni blog „Hypomnemata“. Član je P.E.N. Centra Bosne i Hercegovine i Društva pisaca BiH. Objavio je sledeće knjige: Noćni Gorbačov (Beograd, 1990.), Himenica (Beograd, 1996), Manifest Mlade Bosne (Novi Sad, 2000.), Passport for Sforland (Banja Luka, 2004.), Masovne razglednice iz Bosne (Banja Luka, 2012.), Konopci s otiskom vrata (Mostar, 2013.), Mali ekshumatorski eseji (Banja Luka-Beograd, 2015.), Emotikoni u Viberu (Sarajevo, 2016.), Paraolimpijske himne (dvojezično, Ljubljana, 2017.), Ježene kožice (Zenica, 2017.) te kratki roman Schindlerov lift (Sarajevo-Zagreb, 2018.).

Idućeg meseca iz štampe izlazi knjiga pesama Snijeg je dobro pazio da ne padne (VBZ Zagreb, 2019.)

DALJE >>>