Tagged: mirjana miocinovic Toggle Comment Threads | Keyboard Shortcuts

  • rave 23:50 on 22/01/2013 Permalink |
    Tags: Borka Pavićević, , , mirjana miocinovic, , , , Zoran Janić   

    Sa promocije knjige Zorana Janića “DOKUMENTA IMAGINARNOG” 

    21. januar 2013, 19h
    Centar za kulturnu dekontaminaciju
    Birčaninova 21, Beograd

    IMGP4958 s

    Centar za kulturnu dekontaminaciju i Utopia Beograd

    N O B O D Y ’ S I N N O C E N T
    DOKUMENTA IMAGINARNOG

     

    “[…] Ali zlo nema samo jedno lice, ono je zlo upravo stoga što je spremno da se uvek javlja u nekom infamno izmenjenom, dotle neviđenom i nezamislivom vidu. Zlo nikad ne prestaje da iznenađuje baš zato što poseduje neiscrpne mogućnosti radikalne transformacije.”
    (iz eseja Odbrana Ćosićeva i Hajdegerovi poslednji dani, 2011) (More …)

    Advertisements
     
  • rave 16:45 on 24/08/2012 Permalink |
    Tags: , , , mirjana miocinovic   

    Slučaj idiot 

    Emir Kusturica na predstavljanju projekta ‘Andrićgrad’, Beograd, juni 2011.

    Povodom polemike koja se u ovim letnjim mesecima vodi o najnovijem projektu Emira Kusturice – Andrićgradu – istražujemo: kakve se polemike danas vode, da li o ključnim kontroverznim društvenim temama, da li se suočavaju argumenti ili reči mržnje, kakve ličnosti i povodom čega polemišu?

    U polemici o Andrićgradu različita koplja su ukrstili pisac Vladimir Arsenijević – julskim tekstom u zagrebačkom Jutarnjem listu, da bi se nastavila u beogradskom Danasu tekstom kulturološkinje Milene Ristićtekstom teatrološkinje Mirjane Miočinović i pre neki dan tekstom samog Emira Kusturice.

    Pojednostavljeno rečeno, Arsenijević ovaj projekat, izgradnju Andrićgrada u Višegradu na mestu velikog zločina nad Bošnjacima u 90-im godinama, smatra rehabilitacijom zločina počinjenih u ime “srpstva”, za Mirjanu Miočinović to je kič, megalomanija i političko licemerje, dok Milena Ristić reaguje na ta dva teksta koja naziva smišljenim stereotipima, da bi  Emir Kusturica, nakon uvredljivog obraćanja Mirjani Miočinović, tvrdio da je svrha Andrićgrada, koga podiže uz svesrdnu materijalnu i svaku drugu pomoć pomoć predsednika RS Milorada Dodika, promocija “multikulturalnosti”.

    Pisac Bora Ćosić kaže da tekstovi Vladimira Arsenijevića i Mirjane Miočinović “govore stvarno uzbuđeno zbog jednog idiotskog projekta”. (More …)

     
  • rave 05:06 on 30/11/2011 Permalink |
    Tags: , , mirjana miocinovic, , , Siva politika, , ,   

    rave i stare novine: Da li je projekat „Velika Srbija“ danas mrtav? 

    13/05/2011 14:52 | „Siva politika“: Mirjana Miočinović

    Mirjana Miočinović, teatrolog o iskušenjima postmiloševićevske Srbije

    Fantazmima o neprijatelju ne može se smirivati rastuće socijalno nezadovoljstvo

    Autor: Snežana Čongradin – Danas.rs

    Mirjana Miočinović, prevremeno penzionisani profesor na beogradskom Fakultetu dramskih umetnosti u jesen 1991, tokom opsade Vukovara, u znak protesta zbog nacionalnog projekta Velike Srbije, čije je ostvarenje bilo u toku, dekanu Fakulteta dramskih umetnosti šalje pismo sledeće sadržine:

    „Suočena sa užasnim razaranjem zemlje koju i dalje smatram svojom domovinom, sa divljačkim rušenjem najvrednijih spomenika kulture u čijim su okvirima nastale i one duhovne vrednosti o kojima predajem na ovoj školi, s neizmernim ljudskim stradanjem, a svesna činjenice da u tome i kao žrtva i kao rušitelj ima krupnog udela i narod kome sama pripadam, vodjena dubokim osećanjem ogorčenosti i stida, ja Vas obaveštavam da u ovakvim okolnostima ne mogu i ne želim da držim nastavu na Fakultetu koji nije našao načina da se svemu tome usprotivi.“

    Danas se bavi prevođenjem i održavanjem zaostavštine Danila Kiša.

    Da li je projekat „Velika Srbija“ danas mrtav? (More …)

     
  • snezanacongradin 19:30 on 13/05/2011 Permalink |
    Tags: mirjana miocinovic   

    Mirjana Miočinović: Kome je to u postmiloševićevskom vremenu toliko smetala istina? 

    Mirjana Miočinović, teatrolog o iskušenjima postmiloševićevske Srbije

    Fantazmima o neprijatelju ne može se smirivati rastuće socijalno nezadovoljstvo

    AUTOR: SNEŽANA ČONGRADIN

    Mirjana Miočinović, prevremeno penzionisani profesor na beogradskom Fakultetu dramskih umetnosti u jesen 1991, tokom opsade Vukovara, u znak protesta zbog nacionalnog projekta Velike Srbije, čije je ostvarenje bilo u toku, dekanu Fakulteta dramskih umetnosti šalje pismo sledeće sadržine:

    „Suočena sa užasnim razaranjem zemlje koju i dalje smatram svojom domovinom, sa divljačkim rušenjem najvrednijih spomenika kulture u čijim su okvirima nastale i one duhovne vrednosti o kojima predajem na ovoj školi, s neizmernim ljudskim stradanjem, a svesna činjenice da u tome i kao žrtva i kao rušitelj ima krupnog udela i narod kome sama pripadam, vodjena dubokim osećanjem ogorčenosti i stida, ja Vas obaveštavam da u ovakvim okolnostima ne mogu i ne želim da držim nastavu na Fakultetu koji nije našao načina da se svemu tome usprotivi.“

    Danas se bavi prevođenjem i održavanjem zaostavštine Danila Kiša. (More …)

     
    • rave 04:29 on 14/05/2011 Permalink | Log in to Reply

      Datum: 23.11.2010.

      Odgovor revitalizaciji programa SPS+SPC i ostalih sa kraja osamdesetih, iznet i prihvaćen na Gazimestanu 1989.

      “Srbija je tamo gde su srpski grobovi.”
      “Ako ne znamo da radimo znamo da se bijemo.”
      “Niko i ništa neće stati na put pravednim ciljevima srpskog naroda.”
      “Ako treba, ješćemo korenje.”
      “Neka nas i pola pogine ali vredi.”
      “Jahaćemo na konjima i tući se toljagama, a mogu da posluže i zarđale kašike.”

      Nacionalni program SANU, SPC, patrijarha, Miloševića kao matice, srpskih generala u JNA sa osloncem na srpsku pseudo-opoziciju, udruženja književnika, likovnih, estradnih i inih umetnika, Nikolaja Velimirovića, i probuđeni krezubi narod sveo se na mržnju prema civilizaciji, vodovodu i kanalizaciji, gradovima kao leglima kopiladi. Neku verziju ruralnog nacizma sve u ime veličine, zdravlja i čistote srpske rase, koja ima pravo da sebi stvara pastoralnu državu primerne veličine, državu, “zdravih, bogobojažljivih i dobroćudnih” domaćina, koji su uvek spremni da brane ognjišta i nejač od svega što i malo ne liči na njih i njihov način života. Jednom reči, krenulo se u bitku za srpski LEBENSRAUM i na nebu i na zemlji.

      Mora se reći, bilo je i hrabrih individua koji su prepoznali zlo dok se ušunjavalo na prstima i koji su po cenu sopstvenog života i tada vrištali, upozoravali, ali nije bilo pomoći da se srpski brod skrene sa zacrtane maršrute, od urbicida do genocida, pa sve do Haga, nekad zvanog Nirnberg.

      Sada posle dvadeset godina opet ista priča. Ovakve spodobe i dalje, bez otrežnjenja, kao da se ništa nije dogodilo, guraju svoju zemlju i svoj narod u koji su navodno zaljubljeni, svesno u izumiranje i propast. Japanci su to zvali Bušido kodeks, a ovde bi se mogao prevesti kao Kosovski zavet sa izostavljenom Sepukom.

      I pored svega taj program i dalje itekako živi u odbrani njegovih istorijskih dostignuća. U Republici Srpskoj, stvorenoj na genocidu; u začetku ukidanja vojvođanske autonomije; i na Kosovu kao srcu Srbije, a sa hipotekom genocida u pokušaju.

      Like

c
Compose new post
j
Next post/Next comment
k
Previous post/Previous comment
r
Reply
e
Edit
o
Show/Hide comments
t
Go to top
l
Go to login
h
Show/Hide help
shift + esc
Cancel
%d bloggers like this: