Kako preživjeti Sarajevo ili uputstva za srpske poslanike u Parlamentu Bosne i Hercegovine

Standard

SA 7.juni 2013

Foto RSE

PIŠE: SRĐAN PUHALO

Nakon preživljene „talačke krize“ odlučio sam da napišem uputstvo za srpske poslanike u Parlementu BiH i tako doprinesem njihovoj većoj sigurnosti u ovoj instituciji. Odričem se svakog honorara jer sam patriota i humanista.

1. U Sarajevo niko ne ide zato što voli, već zato što se isplati.

2. Ne idi na sjednice Parlamenta BiH bez 1.000 KM u kešu, prvo da se ne brukaš pred poslanicima Hrvata i Bošnjaka, a potom što kartica ne vrijedi mnogo kada te blokiraju demonstranti.

3. Na sjednice ići pripremljen ali nikada odmoran i naspavan, već umoran, blijed i podbuo ne bi li se na „plastičan“ način prikazala sva golgota kroz koju prolaze srpski poslanici u Parlamentu BiH.

 

4. Na sjednice se uvijek nosi paket „prve pomoći“ koji mora da sadrži: Continue reading

Srđan Puhalo: Zamalo život bez Koka Kole

Standard

coca-cola-santa-600

PIŠE: SRĐAN PUHALO

Danas pročitah da RTRS i još neki počinju sa snimanjem igrane serije „Zamalo život“. U pitanju je humoristički serijal, u kojem jedna prosječna srpska porodica prolazi kroz životne situacije, uz mnogo smijeha. Koristim priliku da malo promovišem ovaj projekat RTRS-a, a biću slobodan i da dam i svoj mali doprinos budućem scenariju. Continue reading

Srđan Puhalo: Pisanje uz vjetar

Standard

Srbija_A sad nešto sasvim drugačije_Tomislav Nikolic

Pisanje uz vjetar

PIŠE: SRĐAN PUHALO

Moj život je ovih dana pretrpio žestoke lomove, ali iz ove egzistencijalne krize izašao sam jači, jer kako kaže stara poslovica iz Kalnovika “Kriza je izazov, a lomovi frakture”.

Elem, o čemu se radi? Continue reading

Naš dopisnik iz Banjaluke Srđan Puhalo odlazi u Vladu Republike Srpske – A sad adio!

Standard
Dragi moji ,

Mislio sam da ovo nikad neću napisati, ali kao što reče naš cijenjeni režiser i akademik Emir Kusturica „Život je čudo“. Novi izazovi su ispred mene.

Elem,  o čemu se radi?

Moje pisanje se isplatilo. Isplatilo se što sam imao hrabrosti da jasno i glasno kažem šta mislim o mnogim ljudima i dešavanjima u Republici Srpskoj. Isplatila se moja iskrenost i „udaranje“ i lijevo i desno bez kompromisa i sistema. Nekad sam bio u pravu, a nekad ne, ali kao što kaže stara poslovica iz Kalnovika „Papir i prava žena svašta trpe“. Ako sam nekoga povrijedio, molim za oproštaj. Continue reading

Natasa Kandic: OTVORENO PISMO PREDSEDNIKU REPUBLIKE TOMISLAVU NIKOLIĆU

Standard

draza-mihailovic-prosvjed

Poštovani gospodine predsedniče,

Obraćamo Vam se sa pozivom da se javno odreknete titule četničkog vojvode koja Vam je dodeljena 1993. godine na Romaniji.

Vaš gest bi bio od velikog značaja za Srbiju i srpski narod i za njihove odnose sa drugim narodima i državama. Osnovni uzrok svih aktuelnih teškoća Srbije jeste njena nesposobnost da se odlučno distancira od mračnih devedesetih godina, da istinski raskine sa mitovima i zabludama jednog doba u kojem je došla u sukob sa celim svetom. Šta više, poslednjih nekoliko godina kao da se događa povratak tim mitovima i zabludama, povratak na javnu scenu onih koji su bili njihovi kreatori i realizatori a sa njima i povratak politikanstva najniže vrste. Ako se ta tendencija kretanja unazad hitno ne zaustavi, treba se bojati da će se Srbija ponovo suočiti sa teškim iskušenjima. Vi niste jedini, ali Vi ste najpozvaniji da se tom hodu unazad suprotstavite, da izvršite raskid sa onim što nam kao narodu, ali i svim građankama i građanima Srbije ne služi na čast i čega se stidimo. Uvek je gest prve ličnosti u državi bio primer za ugled, a Vaš simboličan raskid sa prošlošću bio bi ohrabrenje za mnoge druge. Continue reading

pismo iz BiH: Far, far away from here

Standard

Kim Jong Un, Kim Yong Nam

PIŠE: SRĐAN PUHALO

Iza sedam mora iza sedam gora, i još malo dalje, živio je jedan mali narod sa veeeelikim vođom.

Taj narod je uvijek volio svoje vođe dok su na vlasti i Dnevnik u 19 i 30h. Taj narod je maštao o nezavisnosti, slušao Cecu, onanisao na Severinu i ništa nije jeo bez hljeba. Plašio se promaje i ljudi koji su koristili više od tri prsta. Analitičare je prezirao i podsmijavao im se. Demokratija ih je smarala. Živjeli su skromno i bez velikih prohtjeva. Bilo im je samo važno da su: živi, zdravi i da se ne puca.

Svaki veeeeeliki vođa bi poželio tim narodom da vlada. Continue reading

PISMO SAVREMENIKA MAMI I TATI

Standard

• PISMO SAVREMENIKA MAMI I TATI
Knjige u kojima sam se bavio temama pojavnih oblika i posledica globalnog monetarizma u funkciji tendencije uspostavljanja moćne globalne i niza lokalnih aristokratija prodate su u tiražima na kojima ne bih pozavideo nikome i kojih bi postideo svaki iole ambiciozan pisac. Ono što sam želeo da ukažem jeste da je nekoliko segmenata društvene organizacije, pod prikrivenim pritiskom novih finansijskih odnosa, presudno uticalo na slamanje građana i kao individua i kao društvenih bića, a pre svih: marginalizacija rada, dekadencija obrazovanja i banalizacija informisanja. Protesti širom sveta protiv nehumanih društvenih odnosa uspostavljenih na osnovama dominacije finansijskog establišmenta, neposredno uzrokovanih potrebama globalnog monetarizma, pružili su mi satisfakciju da je, makar i marginalno, promišljanje koje sam iznosio o svetu u kome živimo ipak deo opštije spoznaje. Iz zahvalnosti prema izdavaču i poštovanja prema onima koji su odvojili novac i vreme da se upoznaju sa alternativnim razmišljanjem nekoga o kome nikada nisu čuli, koristim priliku da zloupotrebim promenu u prohodnosti nekih ideja za ekspliciranje stavova koje sam obrađivao kao autor. Izvinjavam na nedostatku energije da se ovim temama posvetim na akademski način.

 

Dragi mama i tata, Continue reading

kakvom finom salonu

Standard

Apestaguy Francis

džoen ritelik (SAD), 41, na menhetnu, bronksu i čarlstaunu odrasla.
Predaje na univerzitetu  merilenda i … bavi se radom džona kejdža i
filozofijom. objavila i više zbirki pesama.

VITGENŠTAJN NA FILMU

postoje stvari koje se ne mogu
rečima izraziti. one se samo pokazuju.

– traktatus

pored slepog
klavir štimera, porobljivači
jezika propadaju
tačno udvostručavajući
učestalost
tvog osmeha. Otvorim
uši, zasenjujući
naš pogled na protagoniste
tvoj stalaktitski osmeh
širi ledeni rub
preko mise en scenea
preko titlova
na kojima piše:
Dragi, sam se
u tebe
čim sam te videla
kako štimuješ klavir.
(Svuda bezizražajna kiša pada
po drvenim ušima.Da, ona
koja raste na drveću. Da,
možeš čuti kako
u brdima zvezda
Sirijus celu noć laje.
Ne možeš dugo fa spavaš.)
Tvoji zubi od stalaktita rasprostiru me
poput čipkaste zavese
u finom bečkom salonu
prožimajući vazdu
malim senkama
istančanog dizajna;
tvoji satelitski zubi
gomilaju se pored ušiju oblaka
koji rastu
u gustoj magli na zemlji.
U međuvremenu
ukus umaka lebdi na
jeziku.
Na titlu piše:
Dragi znala sam kako se
zoveš  i pre nego što je
tvoje ime prešlo
preko tvojih usana.
Ostavila sam rečnik
na radijatoru
da bi bio topao
da bih ga zaštitila od
morskih svežina
od neprozirne čeljusti ajkule
Ne nalazimo se u
finom bečkom salonu
ni u
finom oksfordskom salonu
ni u dablinskom salonu.
Nismo ni u
kakvom finom salonu.
U njujurškom smo apartmanukoji je upravo obijen.
“Sve su odneli”,
kažeš. “Vetar se
ne kreće s levo na desno
poput pisaće mašine”,
kažeš.
Na titlu piše: Continue reading